Биљежимо годишњицу jош jедног великог злочина над Србима. На дан Св. Василија Великог, 13. и 14. jануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мjештана славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку.
Фотографиjа са обиљежавања 70-те годишњице злочина
14. jануара 2012. године
Наиме, два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташких jединица погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан накнадно умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратили у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Тристотињак усташа и домобрана 13. jануара почело jе пљачкати и палити куће. Они коjи су покушали побjећи или су пружали отпор на лицу мjеста су убиjени, а сви остали су ухапшени и одведени у Воћин.
– Утjерали су нас у мали подрум, а како ниjе било мjеста за све, оне прве натjерали су да легну. Мене jе из групе издвоjио жандарски наредник Лука Мустафић, jер jе примиjетио да сам дjечак од 15 година. Узео ме за руку, извукао из подрума, одвео у просториjе опћине и пустио кад jе све било готово, послиjе стриjељања. Успио jе спасити jош деветеро особа коjе су добиле задатак покопати убиjене. Због тога што jе помагао Србима и антифашистима имао jе проблема, почели су му приjетити, па jе побjегао у Славонски Брод – присjетио се тих догађаjа Саво Боjчић, данас jедини живи свjедок тог времена.
Историчари су забиљежили и податак да су усташе сљедећег дана користиле 34 саонице за приjевоз мртвих сељака у заjедничку гробницу, коjа jе ископана источно од Воћина, уз корито риjеке Воћинке. Побиjени су готово сви мушкарци тих села. Био jе то до тада наjвећи покољ невиног становништва у Славониjи.
2012. године jе у Кометнику, општина Воћин, поред спомен-костурнице коjа jе срушена у рату 91-95, а обновљена 2010. године, обиљежена
jе 70-та годишњица од овог ужасног злочина.
Парастос у воћинскоj цркви Недjеље светих отаца служио jе протоjереj Српске православне цркве парохиjе Слатина, Драган Гаћеша.
Извор: СНВ