Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20.

Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Широка Кула – Кленовац, Лички Осик, 1. до 8. августа 1941. године усташе заклале 222 мушкарца, жене и дјеце и већину спалиле у њиховим кућама.

Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

У личком селу Штикада усташе су 01. и 02. августа 1941. године на звјерски начин убили 266 Срба од којих 98 дјеце до 15 година, 110 људи и жена до 50 година и 58 људи и жена преко 50 година. Народ су окупили на превару говорећи да иду на„покрст”.

Више о овом злочину: Злочин у личком селу Штикада 1941. године

Враце, Сарајево. Прво масовно стријељање у Сарајеву усташе су извршиле 01. августа 1941. године у знак одмазде због диверзије у жељезничкој радионици. Тада је на Врацама стријељано 20 талаца (12 српске и 8 јеврејске националности).

Група аутора, Сарајево у револуцији, књига 4, Историјски архив Сарајево, Сарајево 1981., стр., 649-671.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 29. септембра 2015.

Јама Слипица, поред Дувна. Страдање српских становника етнички мјешовитих села Цебаре и Бришник покрај Дувна. Настрадале су читаве породице. Жртве су побацане 01. августа 1941. године у јаму Слипица. Злочином је руководио Маријан Прањић, усташа из Бришника. Доступни извори процијењују да је страдало око 130 лица.

Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената, Војноисторијски институт, Београд 1993., стр. 1007.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 29. септембра 2015.

Љубија поред Приједора. Усташе су 01. августа 1941. године побили око 50 српских сељака из околине Љубије покрај Приједора. Овај број страдалих спомињу извори НДХ поријекла.

Група аутора, Злочини на југословенским просторима у Првом и Другом светском рату, Зборник докумената, Војноисторијски институт, Београд 1993., стр. 487-490.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 29. септембра 2015.

Урије, код Приједора. Усташе су 01. августа 1941. године на Уријама код Приједора побиле 400 Срба.

Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 34.

Добрљин, код Новог Града. Усташе су 01. августа 1941. године убили око 80 српских становника мјеста Добрљин, између Новог Града и Костајнице.

Драгутин Ћургуз, Милорад Вигњевић, Други крајишки народноослободилачки партизански (козарски) одред ‘’Младен Стојановић’’, Национални парк Козара, Приједор 1982., стр., 197.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 29. септембра 2015.

Бајић јаме код Костајнице. У општинском затвору Костајнички Мајур била су затворена 23 невина човјека које су усташе 01. августа 1941. године одвеле и стријељале над Бајић јамама код Костајнице. Приликом извођења из затвора и убацивања у камионе успио је побјећи Јован Бајић, а са Бајић јама исто је пошло за руком Милошу Дамјанићу и Пери Дракулићу. Тог дана на Бајић јамама убијено је 20 Срба.

Извор: Перо Дракулић, Корак до смрти, СНВ Просвјета, Загреб 2014., стр., 16-54 (Свједочење преживјелог Пере Дракулића и поименични списак страдалих Срба).

Љубан Ђурић, Банијски партизански одреди 41-45, Војноиздавачи и новински центар, Београд 1988., стр. 41.

Бијељина и село Попови. Усташе су 01. августа 1941. године ухапсиле 30 српских мушкараца у Бијељини који су истог дана изоловани у локалном усташком затвору. Истог дана у затвор је допремљено и 15 српских мушкараца из села Попови. Ухапшеници су сутрадан депортовани у усташки логор у Госпићу. Један дио ухапшеника из Бијељине убијен је у логору Јадовно, а остали су спроведени у логор Јасеновац. Четворица грађана Бијељине, ухапшених 01. августа 1941, пуштени су из јасеновачког логора 30. марта 1942. Публикована су имена 30 ухапшеника из Бијељине. Публиковани су подаци о 111 становника котара Бијељина који су убијени у усташким логорима у Лици, у љето 1941.

Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, Књига I, Народна књига, Београд 1986., стр. 239.

Ђуро Затезало, Јадовно – комплекс усташких логора 1941., књига I, Музеј жртава геноцида, Београд 2007., стр. 423-426.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 29. септембра 2015.

Високо. Усташе су 01. августа 1941. године похапсили већи број мушкараца српске и јеврејске националности у граду Високо. Ухапшеници су потом транспортовани у усташке логоре у Лици гдје су убијени током августа 1941. Према подацима историчара Ђуре Затезала, у логору Јадовно убијена су 62 становника Високог, при чему се за 47 лица наводи да су ухапшена 01. августа 1941. Од 62 Височана убијена у Јадовном, 16 су били јеврејске, а 46 српске националности. Публиковани су поименични подаци о страдалима.

Ђуро Затезало, Јадовно – комплекс усташких логора 1941., књига I, Музеј жртава геноцида, Београд 2007., стр. 446-447.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 30. септембра 2015.

Столац. Усташе су 01. августа 1941. године у Стоцу ухапсиле 6 Срба. Тада су одведени: Мичевић Мире, његова жена Босиљка, Којо Ђурђа, њен син Миле и две кћери Драгица и Милена. Сви су убијени исто вече на непознатој локацији.

Извор: Дане Р. Ластавица, Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945, а Србима 1991-…?, Нови Сад 2011., стр 219.

Село Зијемље, код Мостара. Крајем јуна 1941. године усташе из Рујишта под командом ројника Ивице Уминијанија блокирале су село Доње Зијемље и похапсиле све одрасле мушкарце затечене у кућама, њих 40. Ухапшене су одвели у Мостар и стрпали у ОШ ‘’Краљица Марија’’ која је била претворена у хапсану херцеговачке бојне. Ту су их усташе изложиле страховитом мучењу масакрирајући их гвозденим шипкама, кундацима или ножевима. Њихови лешеви су ноћу 01. и 02. августа 1941. године одвезени камионима до Неретве или до неке од бројних херцеговачких јама, попут оне код римокатоличког самостана Хумац и тамо сурвани.

Село Дубљани, Попово поље. Усташе су у ноћу 01-02. августа 1941. године убили петоро чланова породице Главина у селу Дубљани у Поповом пољу у Херцеговини. Позната су имена починилаца злочина.

Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 235-236.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 30. септембра 2015.

Села Новоселци, Шпиља, Вриоци и Верије код Козарске Дубице. Најприје је од стране усташа извршен напад на село Новоселци 01. августа 1941. године, када је у селу убијено 7 мушкараца и ухваћено 24 мушкарца које су усташе ликвидирали у Козарској Дубици. Наредног дана усташе су поново извршили напад на село и убили 4 мушкарца. У селу Шпиља убили су 12 становника. Из села Шпиље, Вриоце и Верије усташе су похватале 108 одраслих мушкараца и младића и отјерали их у Козарску Дубицу. Нико се од њих није вратио, нити се када сазнало за њихову судбину.

Драгутин Ћургуз, Милорад Вигњевић, Други крајишки народноослободилачки партизански (козарски) одред ‘’Младен Стојановић’’, Национални парк Козара, Приједор 1982., стр., 199-200.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 01. октобра 2015.

Село Липе, котар Госпић. У овом селу је до почетка августа убијено тридесетак мушкараца Срба, од којих је 21 погубљен у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг. Већ 01. августа 1941. године усташе су побиле преко 30 лица, махом жена, дјеце и стараца и тек по неког у селу затеченог мушкарца. За два наредна дана, 02. и 03. августа, убили су сваког ко би се појавио из куће, нашао на пољу, шумарку или изашао из склоништа, тако да је послије те усташке оргије потпуно замро сваки облик живота у том селу. Није утврђено колико је укупно та три дана убијено, али је познато да су у току цијелог рата побијена 92 лица и да су у том селу ријетки становници који су преживјели Други свјетски рат. Од овог броја утврђено је да је само у 1941. години убијено 80 особа, а од тога у ова три дана страдало је преко половине убијених.

Извор: Гојко Везмар, Усташко-окупаторски злочини у Лици 1941-1945, Музеј жртава геноцида, Удружење Срба из Хрватске, Београд 2004., стр. 166.

Котар Госпић и котар Перушић у НОР-у 1941-1945, Хисторијски архив, Карловац 1989., стр. 1085-1087 (Списак страдалих из села Липе у Другом свјетском рату).

Добој. Према свједочењу преживјелог ухапшеника, у Добоју је 01. августа 1941. године ухапшено 28 лица који су потом транспортовани у усташке логоре у Лици (претежно су убијени у логору Јадовно). Затим је 02. августа 1941. године ухапшено 20 становника села Кожухе покрај Добоја, који су такође депортовани у логоре. Наредног дана, 03. августа 1941. године, 39 српских породица из Добоја је депортовано у Славонску Пожегу, а одатле, како се истиче у извору, у Србију. Према подацима историчара Ђуре Затезала, у логору Јадовно поименице је страдало 50 особа са подручја котара Добој (46 Срба, 4 Јеврејина и по 1 Хрват и Бошњак).

Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, Књига I, Народна књига, Београд 1986., стр. 365-366.

Ђуро Затезало, Јадовно – комплекс усташких логора 1941., књига I, Музеј жртава геноцида, Београд 2007., стр. 577-579.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 01. октобра 2015.

Столац. Усташе су најприје 01. августа 1941. године убиле 7 болесника српске националности из столачке болнице, да би сутрадан убили 18 становника Стоца, углавном мушкараца. Ова лица су убијена тако што су жива бачена у бездан на Бивољем брду покрај Домановића. Потом су 03. августа 1941. године столачке усташе похватале жене и дјецу побијених столачких Срба с намјером да и њих ликвидирају. Међутим, овај злочин су спријечили домобрани пристигли из Мостара. Неколико лица је пуштено кућама, док су остали (укупно 59 особа) спроведени од стране домобрана у Мостар, а одатле интернирани у логоре. Од ове групе рат је преживјело само три особе, док су остали страдали у логору Јасеновац.

Саво Скоко, Покољи херцеговачких Срба ’41, Стручна књига, Београд 1991., стр. 227-229.

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1941. Приступљено 01. октобра 2015.

Гламоч и околна села. Најмасовнија убиства српског живља на подручју Гламоча усташе су починиле од 01. до 04. августа 1941. За три дана је стрељано и поклано више од 700 мушкараца, жена и дјеце. Само у селима Рудине, Врба, Подградина и Камен убијено је 400 особа. У Рудини су једну од жртава, четворогодишњег Драгана проболи бајонетом кроз уста. Само за један или два сата, колико су се усташе задржале у Рудинама, убијена су 73 становника. У Подградини су усташе заклале и једногодишњег синчића Недељка Радановића, а онда га објесиле између два стуба на огради. Потом су оставиле неописив призор у селу и 54 мртвих. Пролазећи кроз село Камен усташе су само у првом налету убиле 96 становника од чега 19 чланова породице Павла Томића. Игром случаја преживјело је само двоје малољетне дјеце из те породице.

Извор:  Драгоје Лукић, Родитељ покошеног нараштаја, Музеј жртава геноцида, Београд 2008., стр. 116-117.

01. август 1942.

Село Грабовци, поред Руме. Масовно хапшење Рома у селу Грабовци покрај Руме, у Срему, од стране Фолксдојчера. Фолксдојчери су 01. августа 1942. године похапсили све Роме у селу који су, потом, спроведени и затворени у Руми. Из непознатих разлога, већина ухапшеника је пуштена. Ипак, један дио ухапшених Рома спроведен је у логор Јасеновац гдје су побијени. Публиковани су подаци о 17 грабовачких Рома убијених у Јасеновцу. Међу њима је било 9 дјеце.

Душан Лазић – Гојко, Сремско крваво лето 1942., НИ РО ‘’Сремске новине’’, Сремска Митровица 1982., стр. 52 (Поименични списак страдалих мјештана села Грабовци).

Извор: Википедиа.орг – Хронологија усташких злочина 1942. Приступљено 27. октобра 2015.

Приредио: Архив Јадовно 1941.