„Jugoslovenska kriza je blizu vrhunca; sve što je zla i nevaljala diglo se i uzavrelo”, deo je pisma koje je Ivo Andrić uputio Zdenki Marković („Andrićeva pisma Zdenki Marković”) i jedan od mnogih dokumenata kojima je Dušan Glišović posvetio pažnju u studiji „Ivo Andrić. Istorija i politika” („Službeni glasnik”) koja je juče predstavljena.
Podnaslov je „Prilog proučavanju jugoslovenskih i srpskih političkih i kulturnih odnosa sa Nemačkom, Austro-Ugarskom i Austrijom” a knjiga na 318 strana sadrži poglavlja; „Pismo iz 1920. godine”, „Pokušaj zloupotrebe Andrića u Hladnom ratu”, „Citati Andrićevih dela u govorima nemačkih i austrijskih političara” i „Poslanik u Berlinu kao književni lik”.
Knjiga obuhvata različitu dokumentarnu građu pa i, primerice, izjavu koju je dao „Politici” 1952. g. povodom naimenovanja Stepinca za kardinala kada je, između ostalog, kazao:
„I ranije, a naročito u teškom vremenu između 1941. i 1945. godine, činjeni su u našoj zemlji u ime vere i pod plaštom vere, a u interesu tuđina zavojevača, bratoubilački zločini. Ta je činjenica isuviše dobro poznata i u našoj zemlji i izvan nje. Tim zločinima viša katolička hijerarhija ne samo da se nije oduprla, nego ih je dobrim delom ili pomagala. I nema tih sofizama ni takvih zvučnih titula kojima bi se ti zločini mogli sakriti ili zataškati”.
Iza andrića ostala bogata spisateljska građa
Faksimilom priče Ive Andrića „Laž” objavljenoj u listu „Borba” (1958) počinje poglavlje „Pokušaj zloupotrebe Andrića u Hladnom ratu “ gde se navode napisi u stranoj štampi, pisanje o poređenju Pasternaka s Andrićem, Titove aktivnosti, daje pregled prilika u zemlji i svetu…
Inspirativnu faktografiju zastupljenu u knjizi prate autorova viđenja s kojima se čitalac može složiti ili ne.
Na promociji su govorili profesor emeritus Dragan Stojanović, prof. Gojko Tešić, Petar Arbutina i autor. Ponajviše je bilo reči o različitim viđenjima i tuamečenjima Andrićevog lika i dela.
Autor je napomenuo i da je u našim institucijama imao problema s dokumentacijom kao i da ima poteškoća sa stupanjem u zvanje redovnog profesora na Filološkom fakultetu u Beogradu te da će, ako se opet ispostavi da ima tehničkih problema letnji semestar započeti štrajkom glađu u nameri da na taj način izdejstvuje pisanu proceduru tokom koje će biti odlučen da li će biti primljen ili neće biti primljen u zvanje redovnog profesora.
Tatjana Nježić
(Blic.rs)
Izvor: VIDOVDAN