fbpx
Pretraga
Close this search box.
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Kako je „Feral“ vaskrsnuo u „Novostima“ i šta s tim ima „druga Srbija“

Zvuči nelogično i čudno, ali je istina; jedino glasilo Srba u Hrvatskoj, nedeljnik „Novosti“ o Srbiji piše gore i grđe nego većina hrvatskih štampanih medija što, složićemo se, ne ide ruku podruku sa zdravim razumom. Zašto je tako?

Ratko Dmitrović
Ratko Dmitrović

Sredinom juna 2007. godine redakcija splitskog nedeljnika „Feral“ obavestila je javnost da list više neće izlaziti, jer nema novca. Bio je to kraj jednog izuzetno značajnog i po mnogo čemu posebnog projekta u novijoj istoriji hrvatskog žurnalizma, kraj gotovo apsolutne slobode stava i mišljenja o svemu i svačemu. Nikada pre „Ferala“ i nikada posle njega Hrvatska nije imala tako slobodan medij. Nastao krajem osamdesetih, kao podlistak za političku satiru „Nedeljne Dalmacije“, u izvedbi Viktora Ivančića, Predraga Lucića i Borisa Dežulovića, možda najduhovitijih novinara poslednjih tridesetak godina bivše Jugoslavije, „Feral“ je početkom devedesetih prerastao u samostalni nedeljnik i, onakav kakav je bio, stao pred nišan hadezeovske vlasti.

VASKRSNUĆE POD DRUGIM IMENOM

Najpre su ga satanizovali navodnim jugoslovenstvom, a potom svrstali u kategoriju pornografskih medija, čime je porez na sve transakcije lista podignut na 50 odsto. Usledila je serija tužbi i javno anatemisanje, uzdignuto do mere fizičkih napada na urednike i novinare tog lista. Podrazumeva se da nijedna hrvatska firma, preduzeće, privredni sistem, zanatska radnja, nije smela da se oglašava u „Feralu“. Nije im padalo na pamet, što zbog zabrane sa vrha države, što zbog straha da bi još istog dana kad i reklama u „Feralu“ u njihove prostorije mogla da bane finansijska policija i drugi oblici državne osvete. „Feral“ je živeo, tačnije preživljavao, isključivo od prodanog tiraža, ali kako se država i tu može umešati po volji (pritiskom na prodajne lance da zadržavaju isplate) „Feral“ je konstantno bio na kolenima. Nisu se obistinila ni očekivanja da bi Tuđmanova smrt i Račanovo preuzimanje vlasti u Hrvatskoj moglo da poboljša klimu u kojoj je „Feral“ sve teže disao. Nijedna vlast ne voli kad je kritikuju. Uprkos svemu Račan je bio gotovo šokiran činjenicom da u „Feralu“ ima skoro isti status kao nekada Tuđman. Račan i „Feral“ prestali su da žive iste godine, u dva meseca. Račanovu stranku preuzeo je Zoran Milanović, a „Feral“ se, istina neočekivano, pojavio pod drugim imenom – „Novosti“. U pitanju je glasilo Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba, krovne organizacije Srba u Hrvatskoj. Naravno, „Feral“ ne izvire iz svakog delića „Novosti“, ali počev od naslovne strane, preko glavnog urednika i glavnih kolumnista, u velikoj meri i kroz grafički izgled, to je reinkarnacija „Ferala“.
Da li je to dobro ili nije? Za Hrvatsku, javne slobode u njoj, i hrvatski žurnalizam, svakako jeste. Za Srbe u Hrvatskoj nije. Sadržaj, teme, problemi koji se otvaraju, način kako se otvaraju, „umetnička izvedba“, sve je za pohvalu ali… Za „Novosti“ redovno pišu Marinko Čulić i Viktor Ivančić, bez sumnje dvojica najboljih kolumnista koje Hrvatska danas ima, ali svaki njihov tekst ocenjuje se kroz nacionalnu dioptriju. Ma to je „srpsko glasilo“, kažu njihovi kritičari, dodajući da bi i ti tekstovi verovatno bili drugačiji da nisu plaćeni „srpskim parama“. „Novosti“ se, naime, finansiraju iz budžeta države Hrvatske. Ovakve primedbe ne stoje, to svi znaju, i nije predmet ove analize, nije mana lista. Glavni problem tog lista – u delu njegove određenosti, cilja i namene – nalazimo u odnosu prema Srbiji. „Novosti“ matičnu državu naroda čije su glasilo vide kao zatucanu, antievropsku, kleronacionalističku sredinu koja i dalje baštini „Miloševićevo nasleđe i vrednosti devedesetih“. Nećete u „Novostima“ pročitati nijedan afirmativan tekst o Srbiji, tamo je zabranjena svaka pozitivna opaska o, na primer, Emiru Kusturici, Siniši Kovačeviću, Goranu Petroviću, Milovanu Vitezoviću, Matiji Bećkoviću… Za „Novosti“ iz Beograda pišu novinari i pisci „druge Srbije“, članovi i simpatizeri LDP-a, Helsinškog odbora, NUNS-a, spodobe čiji je profesionalni i privatni život klupko mržnje i netrpeljivosti prema svemu što ima srpski predznak. Razume se da ti i takvi ne uređuju „Novosti“ – nisu se sami ni proizveli u status saradnika, neko ih je odredio – i tu leži problem, čak opasnost za Srbe u Hrvatskoj, bar one koji čitaju „Novosti“, na koje taj list ima uticaj.
Ideja ovakvog pristupa je da se Srbi iz Hrvatske potpuno odvoje od Srbije, da se izoluju, pretvore u egzistencijalno ugroženu grupu kojoj bi trebalo pomoći po osnovnim principima humanizma. Kao što se pomaže invalidima ili osobama sa gerijatrijskih odeljenja. Ništa više od toga. Da nije drugih medijskih kanala, drugih mogućnosti da se sazna šta Srbija danas jeste, čitaoci „Novosti“, Srbi, osećali bi stid što uopšte pripadaju narodu čija je matična zemlja Srbija.

SUDBINA MRKOG MEDVEDA

Izvesni Saša Ilić, navodno pisac, u „Novostima“ od prvog februara ove godine stavlja Emira Kusturicu, njegov Drvengrad, Mokru goru, Anđelinu Džoli, u kontekst koji je omalovažavajući, posprdan, tendenciozan i za Kusturicu i Srbiju kao zemlju koja je, veli Ilić, dala 200 miliona dinara za „svoj Diznilend“, hoće da kaže Drvengrad. U tekstu „Dani svete Monike“ spomenuti autor zabrinut je za mrkog medveda pošto je te divljači na Mokroj gori, veli on, pre dolaska Kusturice bilo 250 (kako ih je prebrojao – op.a), a sada ispod pedeset. Ostalo je nejasno da li je onih dvesta i nešto medveda otišlo u Bosnu ili Crnu Goru, ili ih je Kusta pobio. Ilić je tu neodređen. „Novosti“, da navedem još koji primer, daju celu stranu beogradskom dopisniku Dejanu Kožulu za intervju sa čovekom koji se zove Vladimir Miladinović. Naravno, ne znate ko je, ali ne očajavajte – ne zna niko. U pitanju je još jedna nada „druge Srbije“, trudbenik čiji je zadatak da podseća na srpske „medijske i ratne zločine“. Specijalnost Omarska i Vukovar.
Posebnu motivaciju drugosrbijanci i „Novosti“, glasilo Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba, imaju naspram Dobrice Ćosića, SANU uopšte, ali Ćosić im je poslastica. Sve bi, kažu, bilo drugačije da nije bilo Ćosića; on je napao jadne Albance na Kosovu, izmislio Miloševića, napisao Memorandum, stvorio Raškovića i Karadžića, zakuvao rat, podelio Bosnu. Svesni da će ih možda neko nekada spomenuti samo kao jurišnike na velikane poput Kusturice i Ćosića, jer iza sebe ovako netalentovani, duhovno prazni, mržnjom puni, ništa drugo ostaviti neće, kritičari Dobrice Ćosića uporno pljuju prema njemu, ne shvatajući koliko je on visoko i da im se „kritika“ vraća u lice.

SVI PISCI „DRUGE SRBIJE“

Paralelno sa tom rabotom Srpsko narodno vijeće promoviše pisce „druge Srbije“ u Hrvatskoj kad god može i kako god može. Tako na Danima srpske kulture u Hrvatskoj, iz Srbije gostuju Marko Vidojković (taj se u međuvremenu, izgleda, prizvao pameti), Vladimir Arsenijević, Dragan Velikić… sve perjanice „druge Srbije“ i prvoborci antisrpske revolucije novijeg doba. Podsetiću da je prošle godine, gostujući u Zagrebu na spomenutoj manifestaciji, Arsenijević na „Hrvatskoj televiziji“ otvoreno rekao da on niti je Srbin, niti je srpski pisac. Dušu dao za „drugu Srbiju“ i „Novosti“. Ima li ovde nelogičnosti? Kako je moguće da ljudi iz „Ferala“, za koje se sa bezbroj argumenata može tvrditi da su antifašisti, žestoki protivnici ustaštva i radikalnog hrvatskog nacionalizma, sada u „Novostima“ gaje spomenuti odnos prema Beogradu i Srbiji.
Ništa se tu nije promenilo, oni su takvi bili i devedesetih i dve hiljadite, i na dan gašenja „Ferala“. Istina, sada nešto malo drugačije gledaju na uzroke rata, što je posle svega nevažno, ali o Miloševiću i Dobrici Ćosiću misle isto kao i devedesetih, isto što i Čedomir Jovanović i Latinka Perović, ikone grupe dopisnika „Novosti“ iz Beograda. Tu su se našli. Uzgred, „Novosti“ kao srpsko glasilo, neguju hrvatski novogovor brižnije od „Matice Hrvatske“. Lep put za asimilaciju Srba preostalih u Hrvatskoj.
Zbog čega sve ovo, takvo kakvo je, odgovara Miloradu Pupovcu, vrhovnom kontroloru i Srpskog narodnog vijeća i „Novosti“? Zbog njegove pozicije u Zagrebu, kod tamošnjeg režima, hadezeovskog, esdepeovskog, svejedno, jer, kad je u pitanju rat devedesetih, uzroci i definicija tog rata, u Zagrebu, van svake sumnje, vlada mišljenje da je Beograd kriv za sve. Dakle, stavovi identični stavovima drugosrbijanaca iz beogradskog kruga dvojke. Otuda „Novosti“ ovakve kakve jesu.

Piše: Ratko Dmitrović

Izvor: PEČAT

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: