Kako je Crnjanski promašio Sondermajera

Dvoboj dvojice velikana mogao je ozbiljno da izmeni istoriju našeg grada i države

Miloš Crnjanski , Tadija Sondermajer

BEZ dvojice velikana istorija naše zemlje tokom proteklog veka bila bi nezamisliva. Jedan se zvao Miloš Crnjanski, a drugi je bio Tadija Sondermajer. Prvi je ostavio neizbrisiv trag u našoj, ali i evropskoj književnosti, a drugi kao svetski pionir u ratnom i civilnom vazduhoplovstvu.

Ipak, dva velikana su u jednom trenutku bila smrtno zavađena, a u duhu dvadesetih godina prošlog veka izašli su na dvoboj rešeni da se samo jedan vrati živ sa ovog okršaja.

Priča za nevericu sačuvana je u Muzeju vazduhoplovstva, a ispripovedao nam ju je stručnjak ove ugledne institucije Petar Nedeljković.

Saveznici i Nemci
– PRVA iskra zapaljena je na sastanku u Nacionalnom aero klubu, 1926. godine – počinje priču Nedeljković. – U tom trenutku Miloš Crnjanski je uređivao časopis „Naša krila“, a ostao je upamćen kao čovek koji je to dobro radio. Istina, bio je čovek preke naravi, pa je često imao probleme u komunikaciji. Sa druge strane, sedela je grupa vazduhoplovnih oficira, kao i heroj Prvog svetskog rata Tadija Sondermajer, veteran sa tri pobede i ranama posle jedne od bitaka na Zapadnom frontu.

Izbila je svađa oko ideje čije avione treba da kupi Nacionalni avio-klub. Tadašnji vazduhoplovni general Dušan Simović predlagao je da naša država uzme avione od Francuske, budući da je načelni dogovor bio da letelice uzimamo od saveznika iz tek okončanog rata, dok je Crnjanski tvrdio da su nemački avioni znatno bolji.

– Došlo je do burne rasprave – dodaje Nedeljković. – Valja podsetiti da je Crnjanski okončao Prvi svetski rat u austrougarskoj uniformi, sa činom feldvebela, dakle nižeg oficira, dok su nasuprot njemu sedeli sve sami veterani sa Solunskog fronta, čije su rane i sećanja bili još sasvim sveži. Ideja da 1926. godine neko kupuje nemačke vojne avione bila je nešto za šta oni nisu hteli ni da čuju.

PARIZ – BOMBAJ
VAZDUHOPLOVAC Sondermajer je prvi čovek koji je rešio da preleti distancu od Pariza do Bombaja. Na taj način je pokazao osnovanom ideju da bude stvoren nacionalni avioprevoznik, a od novca koji je prikupio za taj let osnovao je fond iz kojeg je prvobitno finansiran „Aeroput“.

Nezgodna i vatrena priroda Miloša Crnjanskog nagnala ga je da Sondermajera nazove pogrdnim rečima, da bi u naletu besa izazvao čak petoricu suprotstavljenih na dvoboj. Četiri oficira su „glatko“ odbila ideju da se ovako obračunaju, jer je, pored ostalog, svim oficirima bilo zabranjeno da učestvuju u duelima i dvobojima.

– Bela rukavica bačena u lice bilo je nešto što Tadija Sondermajer nije mogao da odbije. Budući da su te godine na teritoriji Srbije bili zabranjeni dvoboji, rivali su morali da izaberu posebno mesto na kojem će se obračunati. Rešenje su pronašli u činjenici da su u Vojvodini i dalje važili neki austrougarski zakoni i da dvoboj nije bio izričito zabranjen. Zato je doneta odluka da se obračunaju u Vršcu, ispred poznate kule.

Hitac u vazduh
IAKO silno suprotstavljeni, Crnjanski i Sondermajer dogovaraju se da, ukoliko neki od njih dvojice pogine, stradanje prijave kao nesreću u lovu.

– Miloš Crnjanski u Vršac stiže 25. septembra uveče, s obzirom na to da je dvoboj bio zakazan dan kasnije – dodaje Nedeljković. – Odseo je u Hotelu „Srbija“ koji i danas postoji. Ostalo je zabeleženo da su pištolje za dvoboj obezbedili od porodice Dunđerski, koji su imali posebno, starinsko oružje namenjeno dvobojima.

U jutarnjim časovima stali su na poljanu ispred kule, i obračun je mogao da počne.

– Prvi je pucao Crnjanski i promašio je. Zatim je došao red na Tadiju Sondermajera. Podigao je oružje, „imao suparnika na nišanu“, ali je posle nekoliko sekundi spustio oružje i na francuskom rekao: „Odustajem“. Zatim je podigao pištolj uvis i opalio metak, kako bi bilo jasno da je bio napunjen.

To je izazvalo buran piščev revolt, zaprepašćenje se pretvorilo u bes, vikao je na rivala tražeći od njega da puca. Prošle su mnoge godine od tog događaja, a pisac je, sećajući se tog septembra 1926. godine, priznao kako je „u Sondermajeru bilo nečeg viteškog“.

– Da je poginuo Crnjanski, nikada ne bi bile napisane „Seobe“ – zaključuje Nedeljković. – Sa druge strane, da je poginuo Tadija Sondermajer, nikada ne bi bila stvorena prva nacionalna avio-kompanija „Aeroput“, niti bi bio održan prvi transkontinentalni let, koji je upravo Sondermajer upriličio od Pariza do Bombaja.

SEKUNDANTI
SVEDOCI ovog sukoba, odnosno sekundanti, kako su se stručno nazivali ljudi koje bi rivali imenovali, bili su ljudi koji će kasnije imati impresivne biografije.

– Zabeleženo je da je Crnjanski imao dva sekundanta – jedan je bio književnik Dušan Matić, a drugi reditelj Branko Gavela – dodaje Nedeljković. – Za Sondermajerove sekundante ostalo je zapisano samo jedno ime: bio je to njegov veliki prijatelj i ratni drug Aleksandar Deroko, veliki arhitekta i potonji akademik. Ime drugog nije ostalo zabeleženo.

POLjSKO-SRPSKA KRV

SONDERMAJER je bio po ocu Poljak, a otac mu Roman bio je prvi hirurg srpske vojske u Prvom svetskom ratu i jedan od osnivača naše ratne hirurgije. Oženio se Beograđankom, a koliko su članovi ove porodice bili velike patriote, potvrđuje naš sagovornik.

– Tadijin stariji brat Vladislav je od konjičkog potporučnika takođe postao pilot, dok je mlađi brat Stanislav poginuo na Ceru kao najmlađa žrtva ovog sukoba. Dečko od 16 godina probio se među dobrovoljce, i dao je život u ovom jezivom sukobu.

Tadija Sondermajer bio je jedan od 1.300 kaplara i napustio je studije u Nemačkoj kako bi se vratio kao dobrovoljac početkom Prvog svetskog rata. Kasnije je preživeo Drugi svetski rat, ali su ga kao osnivača nacionalne avio-kompanije i poznatog čoveka ondašnje elite komunisti utamničili. Tek je Tadijina supruga uspela da se probije do Aleksandra Leke Rankovića koji je vedrio i oblačio u ondašnjoj Srbiji i uspela je da ga ubedi da oslobodi njenog supruga.

– Bez obzira na ogromno iskustvo, Sondermajer ipak okončava karijeru kao inženjer u Luci „Beograd“, daleko od vazduhoplovstva kojem je podario život – zaključuje Nedeljković.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Pomen vazduhoplovcima Vojske Republike Srpske – Jadovno 1941.

Slovačka odlikovala jugoslovenske pilote – Jadovno 1941.

Milisav Semiz – Zaboravljeni heroj beogradskog neba …

Pukovnik Milenko Pavlović: “Nećete vi da ginete, ja ću …