Ево како један из гомиле овдашњих естрадних историчара (носи машну, страсно демитологизује “српске митове” и одазива се на име Дејан Ристић) назива наш отаџбински, одбрамбени рат, вођен на балканским међама од 1991. па до 1999. године.
Зове их “ратовима за одбрану југословенског наслеђа”!!!
Он пише: “Увек треба тежити објективности, ма колико то некада било веома тешко… Историчари су сукобе крајем прошлог века одавно назвали “РАТОВИМА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ”…”
Па ви видите каквих све фрикова овде има, размажених незаслуженом пажњом и привилегијама у овом ишчашеном друштву континуиране негативне селекције.
А овај трагикомични, нушићевски лик на помен патњи и бола српских мајки због “данка у крви” и отете им деце из наручја (породице, вере и рода) каже следеће, веровали или не:
“ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ НЕКО ‘СРПСКА МАЈКА’ НИЈЕ РЕЛЕВАНТНА НИ У ЈЕДНОЈ ЈЕДИНОЈ НАУЦИ”.
Толико о његовој и њиховој “објективности”. Деце комунизма.
Извор: https://srbi.mk