Kakav će biti odgovor Srbije na brutalnu hrvatsku pljačku

U Hrvatskoj cene da Evropski sud za ljudska prava može da donese presudu u korist neke od srpskih firmi, što bi onda, po principu presedana, moglo da znači povratak imovine svim srpskim preduzećima. Zato je odlučila da to predupredi i donese zakon kojim će okončati pljačku srpske imovine koja traje od 1991. godine

Zakon o upravljanju javnom imovinom koji je prošle nedelje usvojio Hrvatski sabor je završni čin otimanja imovine srpskih preduzeća i institucija u Hrvatskoj koje je počelo 1991. godine i traje do dan-danas. Zato Srbija o tome mora da izvesti sve relevantne međunarodne institucije, od EU do UN, kaže predsednik Saveza Srba u regionu Miodrag Linta.

U istoj situaciji je i imovina firmi iz Bosne i Hercegovine, pa bivši direktor Elektroprivrede Bosne i Hercegovine Amer Jerlagić ističe da Hrvatska mora da stavi moratorijum na taj zakon.

Nekretnine koje su u zemljišne knjige upisane kao vlasništvo Republike Hrvatske, ali uz zabranu raspolaganja njima jer su predmet sukcesije između država bivše SFRJ i zato ne mogu da budu otuđene, moći će, međutim, da budu date u zakup i to na 30 godina. Kada period zakupa nekretnine istekne, zakupci će imati mogućnost da ih kupe. Ta odredba Zakona o upravljanju javnom imovinom koji je usvojio Hrvatski sabor i u Srbiji i Bosni i Hercegovini ocenjena je kao otimačina imovine njihovih preduzeća.

Linta je ocenio da Taj zakon samo govori da otimanje imovine srpskih preduzeća i institucija u Hrvatskoj koje je počelo 1991. godine i dalje traje. Na udaru novog zakona su odmarališta, poslovni prostor i stanovi najmanje 180 preduzeća iz Srbije, od NIS-a, Geneksa, Tigra, Beobanke, Simpa, Metalca, do Vitala, Kluza, Politike, Prvog maja, Robnih kuća Beograd… Njihova vrednost se procenjuje na dve milijarde evra. Ovim propisom se, praktično, onemogućava povraćaj imovine koje su firme iz Srbije, ali i one iz BiH, kupovale ili gradile sopstvenim sredstvima.

Zato Linta smatra da država Srbija treba aktivno da insistira kod međunarodnih organizacija na sprovođenju Bečkog Sporazuma o sukcesiji koji je ratifikovan u parlamentima svih država naslednica bivše Jugoslavije. Ti međudržavni sporazumi, kako ističe, imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona i ustava svake od država koja je sporazum ratifikovala.

„Dakle, Hrvatska je lopov koji otima tuđu imovinu. O tome treba javno pričati, upoznati Evropski parlament, Evropsku komisiju, UN, Savet Evrope, organizacije za zaštitu ljudskih prava, i insistirati na tome da Hrvatska poštuje međunarodno pravo i sopstveni Ustav“, kaže Linta za Sputnjik.

Na pitanje da li u ovom slučaju postoji mogućnost sudskog gonjenja Hrvatske, on napominje da to mogu da preduzimaju samo oštećeni građani i firme. On objašnjava da je pozadina tog zakona upravo pokušaj da se predupredi mogućnost da srpskim firmama bude vraćena njihova imovina u Hrvatskoj.

„Nekoliko srpskih firmi prošlo je sve sudske instance u Hrvatskoj i podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. I sada je verovatno procena u Hrvatskoj da možda Evropski sud može da donese presudu u korist neke od srpskih firmi, što bi onda, po principu presedana, moglo da znači povratak imovine svim srpskim preduzećima“, ističe Linta.

Na pitanje da li država Hrvatska svesno krši međudržavne ugovore koje je ratifikovala i sopstvene zakone i Ustav, zato što zna da ima jaka leđa i da se tome neće stati na put, sagovornik Sputnjika ističe da se u slučaju Hrvatske, nažalost, vidi dominacija politike nad pravom i pravdom.

„U ovoj konstelaciji zaoštravanja odnosa Zapada prema Rusiji Hrvatska je lojalni partner zapadne alijanse, izvršava sve njene naloge, uvela je sankcije Rusiji, priznala lažnu državu Kosovo, priznala nepostojeći genocid u Srebrenici. Dakle dok god Hrvatska bude izvršavala sve naloge zapadnih sila i bude lojalan član NATO-a njoj će se gledati kroz prste“, nema dilemu Linta.

On, ipak, dodaje da bez obzira na to, „mi treba i dalje da budemo aktivni i da kroz izveštaje međunarodnoj javnosti ukazujemo na kršenje ljudskih prava u Hrvatskoj u slučaju srpskih pravnih subjekata, kao i stotina hiljada oštećenih građana“.

Na udaru novog hrvatskog zakona su, osim srpskih, i firme iz BiH, jer Hrvatska upravo sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom nije potpisala bilateralne sporazume o imovini. Sa Slovenijom i Makedonijom je to učinila još pre potpisivanja Sporazuma o sukcesiji, 2004. godine. A upravo Aneks G tog sporazuma o sukcesiji, koji su svi ratifikovali u parlamentima, jasno kaže da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koje su imali na dan 31. decembar 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama, moraju biti proglašeni ništavnim.

Zato bivši direktor Elektroprivrede BiH Amer Jerlagić takođe upozorava da imovina pravnih lica BiH u Hrvatskoj, koja je vredna više od 10 milijardi evra, može biti izgubljena.

„Tim zakonom će se omogućiti legalizacija višedecenijske pljačke imovine pravnih lica iz Bosne i Hercegovine, koja je u društvenom vlasništvu“, ističe Jerlagić.

On zato očekuje da Ministarstvo spoljnih poslova BiH uputi demarš Vladi Hrvatske, a Predsedništvo Bosne i Hercegovine predsednici Hrvatske, ali i da se pod hitno stavi moratorijum na taj zakon.

Autor: Mira Kankaraš Trklja

Izvor: SPUTNjIK

Vezane vijesti:

Strazbur ne da srpsku imovinu u Hrvatskoj | Jadovno 1941.

Zagreb pokušava da preduprijedi odluke Strazbura i otme …

Do imovine na mala vrata