Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U selu Bezjovu kod Podgorice položen u zemlju Đorđije Božović Giška, stradao u Gospiću septembra 1991.. sluteći smrt tražio da počiva sa roditeljima i precima u zajedničkoj grobnici
U selu Bezjovu kod Podgorice položen u zemlju Đorđije Božović Giška, stradao u Gospiću septembra 1991… sluteći smrt tražio da počiva sa roditeljima i precima u zajedničkoj grobnici.
Sabrali su Gavro, Milena i Đorđe – Giška, komandant Srpske garde u subotu svoje Božoviće i Mićkoviće, brojne prijatelje, saborce na putu do večne kuće – groblju Martinika sela Bezjova u kamenitim Kučima, poviše Podgorice.
Sestra Đorđa Božovića, Slavica i ćerka ispunule su zavet brata i oca Đorđa koji joj je dao dolaskom “Srpske garde” u Gospić na ratište. On je 14. septembra 1991. godine, rekao saborcima da, ako kojim slučajem pogine – želi da počiva sa roditeljima i precima u zajedničkoj grobnici u Kučima.
Gišku je metak pronašao narednog dana, na rođendan. Nije razjašnjeno odaklo je došlo zrno. Sahranjen je u Beogradu i dvadeset šest godina je ležao pored svog velikog prijatelja i saborca Branislava Matića Belog, nešto ranije ubijenog pred domom na Voždovcu. U subotu je sahranjen u Kučima. Zavet Giškin su ispunili Slavica i pobratim Brano Mićunović.
RAFALI
Dok su zemni ostaci Gavra, Milene i Đorđa nošeni do večne kuće, sa obližnjih glavica čuli su se rafali. To su, kako neko reče, “srpski gardisti” odali počast svom komandantu.
ČUDO BOŽIJE
Protojerej Velibor Džomić kazao je da se u Beogradu prilikom otvaranja grobnice desilo čudo Božije, kada su ugledali netruležno Giškino telo.
– Kada je grob otvoren pojavio se Đorđe ceo suncem okupan. Dotakli smo svojim rukama čoveka koji je znao da pogreši, ali i da se pokaje.
Autor: Veliša Kadić
Izvor: NOVOSTI
