Кад жртва постане злочинац

Пресудом Жупанијског суда у Задру, број: К-25/94 од 11. новембра 1995. Србин, Јован Баџока проглашен је кривим због казненог дела ратног злочина у Шкабрњи и осуђен на казну затвора у трајању од 10 година. Та пресуда је две године касније потврђена решењем Врховног суда Хрватске

Баџока је уредно одслужио шта је имао, и ништа у тој причи не би било чудно да овај несрећни Србин већ деценијама уназад узалудно покушава да докаже да је невин робијао, те да не само да није ратни злочинац, већ управо супротно – жртва ратног злочина.

До сада је безуспешно писао свима за које је могао да помисли да ће му помоћи, а ништа боље није прошао ни пред Европским судом за људска права.

Суђење без сведока

Шушак указује на још један апсурд. Због злочина који су хрватске снаге починиле током “Олује” у Биљанима Горњим спроведена је истрага, а један од осумњичених војника Аријан Авдагић је пред полицијом изјавио да је управо он убио цивиле у Биљанима Горњим укључујући Милић Јеку и Милић Алексу.
– Међутим, на суђењу је одлучио да се брани ћутањем, па је против њега обустављен казнени поступак, мада је као кључни сведок могао да се појави управо Јован Баџока. Уместо тога, њега су одвели у логор да би му се после тога судило као починитељу ратног злочина – каже Шушак.

Предмета се недавно дочепао загребачки адвокат Лука Шушак и Државном тужилаштву Хрватске 20. марта упутио комплетну документацију како би ова правна институција упутила Врховном суду Хрватске захтев за оцену законитости и тиме исправила више деценијска неправда којом је жртва ратног злочина претворена у злочинца.

– Када сам се упознао са овим предметом заиста сам био збуњен и затечен чињеницом да је неко од жртве проглашен и осуђен као ратни злочинац. Нажалост, у тим послератним процесима има доста оваквим случајева да су невини људи осуђивани – каже за “Вести” Шушак.

Незаконит исказ

Лука Шушак истиче да је из списа овог предмета видљиво да је Баџока осумњичен на основу препознавања које није обављено по правилима Закона о кривичном поступку.
– У том логору 1995. године није извршено препознавање по правилима ЗКП Хрватске, јер је требало извршити препознавање на начин да се поређа пет сличних особа, међу којима и осумњичени, и да тек тада сведок покаже ко је Баџока Јован. Међутим, то није учињено, па је исказ Негзнане Павичић који је дала на суду незаконит и на њему се не може темељити судска одлука – децидан је овај правник.

То потврђује и директор “Веритаса” Саво Штрбац који је такође одлично упућен у овај случај.
Баџока је припадао оној групи крајишких Срба који су током 1995. године остали у својим домовима и нису избегли.

– Тог 5. августра 1995. године налазио се у Биљанима Горњим, у друштву Јеке и Алексе Милић и Петра Гагића. Припадници хрватске војске су ту, на лицу места најпре убили Јеку и Алексу Милић, а затим их запалили у њиховој кући како би уништили трагове злочина. Тек после дугог низа година пронађен је и трећи из те групе Петар Гагић, и то у заједничкој гробници у Гачацу. Несрећног Јована су припадници хрватске војске заробили и одвели у логор Моцире у Задру. То је заправо стадион, где су затвореници били смештени на терену, а на трибине су могли да долазе цивили и да их на сваки начин малтретирају и вређају – каже Штрбац и додаје:

– У таквој атмосфери, два полицајца су на трибине довеле Негзнану Павичић из Шкрабрње и она је “успела” да у тој маси заробљених, са раздаљине од неколико стотина метара и то после четири године успела да “прецизно” препозна несрећног Јована по његовој плавој коси. Ова жена је касније на суду сведочила да га је видела у Шкабрњи те 1991. године када се заиста одиграо злочин против хрватских цивила. Међутим, Баџока тада уопште није био на том делу ратишта, већ на сасвим супротној страни и то су могли да потврде и људи који су се са њим борили, али се њему, из разноразних разлога, није појавио ниједан сведок који би то потврдио – прича Штрбац.

Извор: Српски народни форум

Везане вијести:

Прва жртва рата у Хрватској је Горан Алавања, Србин из Карина

Потврђена пресуда за брутални злочин код Сиња

Наших првих 25 година (35): Слепи су молили да их убију