Jugoslavija u 130 fascikli

Veliki broj dokumenata govori o verskom stanju u NDH, a posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom.

Posle dugo očekivanog otvaranja vatikanskih arhiva iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog (1939–1958), prošlog ponedeljka priliku da među prvima pogleda dokumenta koja su zaintrigirala veliki deo naučne javnosti imao je i jedan mladi stručnjak iz Srbije, dr Milosav Đoković.

– Fascinantan je broj dokumenata koja se nalaze u prvom delu fonda Kongregacije za izvanredne crkvene poslove (1939–1948) u seriji „Jugoslavija” koja broji 130 fascikli. Posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom, kao i dopisi apostolskog vizitatora u Zagrebu opata Markonea. Ništa manje nije zanimljiva i korespondencija jugoslovenske ambasade pri Svetoj stolici s Državnim sekretarijatom, kao i dopisi iz Beograda nuncija Feličea i nadbiskupa Ujčića. Veliki broj dokumenata govori o verskom stanju u NDH, a ima i o okupiranoj Srbiji. Najvećim delom dokumenta su pisana na italijanskom jeziku, kao i na latinskom i francuskom. Pred istraživačima je veliki izazov i naporan rad, jer sva ova dokumenta treba da budu pažljivo i detaljno proučena, kako bi se mnoge nedoumice i pitanja koji su ostali otvoreni i nerešeni konačno pojasnili i rešili – kaže Đoković. 

Ovaj rođeni Sevojničanin je posle završenog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (2009) magistrirao (2014), a potom i doktorirao (2019) na Fakultetu istočnih crkvenih nauka Pontifikalnog orijentalnog instituta u Rimu. Još tokom pripreme doktorske disertacije koristio je i dokumenta iz nekoliko vatikanskih arhiva. Prošlog ponedeljka pozvan je da zauzme unapred odobreno mesto u Arhivu Državnog sekretarijata, jednom od, kako kaže u razgovoru za „Politiku”, za nas najzanimljivijih od nekoliko vatikanskih arhiva.

Opisujući kako izgleda rad, on dodaje da je 25. februara uveden novi pravilnik tako da se zahtev za rezervisanje mesta vrši preko interneta. Đoković objašnjava da dnevno u Arhivu Državnog sekretarijata, koji je otvoren četiri sata, može da uđe 20 istraživača, a da je arhiv otvoren do 15. jula i zatvoren je za istraživače do 15. septembra.

– Arhivska građa od 1939. može se koristi samo u digitalnom formatu, tako da svi istraživači mogu u isto vreme da konsultuju sva digitalizovana dokumenta – navodi Đoković.

Svaki od vatikanskih arhiva ima svoje pravilnike po kojima se upravljaju svi istraživači, objašnjava naš sagovornik.

– Svako ko želi da dobije propusnicu za arhiv mora da poseduje adekvatno visoko obrazovanje. Kada je Apostolski arhiv prvi put otvoren 1881. prosečan broj istraživača je bio oko desetak dnevno da bi u maju i junu 2016. dostigao 100 istraživača. Zbog toga je od januara 2018. godine na snazi odluka da 60 istraživača može dnevno da konsultuje arhivsku građu, i mesto u arhivu se rezerviše putem interneta. Dobijena dozvola važi do kraja juna, i onda se od polovine septembra može obnoviti – dodaje naš sagovornik.

Đoković naglašava da istraživanje u nekom od vatikanskih arhiva počinje od konsultovanja inventara i protokola, a pored velikog broja inventara istraživačima su dostupni i rečnici, enciklopedije, serije objavljenih dokumenata…

– U Apostolskom arhivu, koji je najveći i najpoznatiji, dnevno mogu da se konsultuju tri arhivske jedinice, i ako se završi konsultacija tih dokumenata do 12.30, onda se mogu tražiti još dve arhivske jedinice za po podne. Interesovanje za istraživanje u vatikanskim arhivima je veliko, jer se u njima čuva veliki broj dokumenata bez kojih nije moguće dati potpunu sliku mnogih istorijskih događaja i ličnosti – ističe Đoković.

Dok čekamo prve rezultate istraživanja ovih dokumenata, s Milosavom Đokovićem razgovarali smo i o njegovom prethodnom radu čiji je plod odbranjena doktorska disertacija u Rimu na temu odnosa Srbije i Svete stolice od 1878. do 1918.

– Našao sam veliki broj dokumenata koja predstavljaju prvorazredni izvor za problematiku odnosa Srbije i Svete stolice, od kojih su mnoga u mom radu prvi put objavljena, među kojima i prepiska srpskih vladara iz dinastije Obrenović, kraljeva Milana i Aleksandra, kao i kraljice Natalije, s papom Lavom XIII. Prilikom istraživanja posebnu pažnju su mi privukle i ličnosti čija se imena mogu sresti veoma često na stranicama dokumenata vezanih za Srbiju i Jugoslaviju kao npr. dvojice delegata srpske vlade pri Svetoj stolici, Mihaila Gavrilovića i Luja Bakotića, kao i dugogodišnjeg nuncija u Beogradu Ermeneđilda Pelegrinetija, koji je ostavio mnogo zanimljivih zapažanja kako o dešavanjima u Jugoslaviji, tako i o mnogim ličnostima na političkoj i crkvenoj sceni između dva svetska rata – kaže Đoković.

20.000 arhivskih jedinica

Sređivanje, klasifikovanje i spremanje građe arhiva iz perioda pontifikata pape Pija XII počelo je još od 2006, objašnjava naš sagovornik.

– Vatikanski apostolski arhiv je u saradnji s ostalim arhivima Svete stolice 21. februara na Institutu Augustinijanum u Rimu organizovao studijski dan posvećen fondovima i serijama koje ti arhivi čuvaju. Apostolski arhiv je, na primer, pripremio inventare za svaki fond i arhivsku seriju, tako da ti inventari ukupno broje 15.000 stranica. Predočeni su i fondovi koji se u njemu čuvaju: arhivi apostolskih nuncijatura i delegacija (među kojima je i Jugoslavija, koja broji oko 40 kutija), fondovi raznih kongregacija, Državnog sekretarijata, zaostavštine kardinala i drugih zvaničnika Rimske kurije i drugi fondovi koji imaju preko 20.000 arhivskih jedinica – kaže Đoković.

Mihailo Gavrilović među prvim istraživačima

Vatikanski apostolski arhiv prvi put je otvoren za stručnu i naučnu javnost 1881. godine po odluci pape Lava XIII, podseća Đoković.

– Tada su mogla da se konsultuju dokumenta do 1815. Vremenom je svaki od papa postepeno otvarao arhive svojih ranijih prethodnika. U periodu do prvog narednog otvaranja, koje je bilo 1921, među istraživačima je bio i Mihailo Gavrilović, prvi direktor Arhiva Srbije i prvi delegat srpske vlade pri Svetoj stolici (1915–1917). Njegova molba se čuva među dokumentima Vatikanskog arhiva. Poslednje otvaranje, pre ovoga koje je bilo 2. marta ove godine, bilo je 2006. od strane pape Benedikta XVI, kada su za istraživanje otvoreni arhivi iz perioda pape Pija XI (1922–1939) – kaže naš sagovornik.

Autor: Jelena Čalija

Izvor: POLITIKA