Jezivi zločini hrvatskih boraca: „Zverski su nas tukli i silovali, muškarcima palili bradu“

Damir Boršić (61), bivši upravnik vojnog zatvora Kuline u Šibeniku i Miroslav Periša (53), nekadašnji čuvar u istom zatvoru, osuđeni su u ponedeljak nepravomoćno na splitskom Županijskom sudu na po dve godine zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

Koliko tek vredi nečiji život u Hrvatskoj?

Predsednica Sudskog veća Ivona Rupić pročitala je presudu iako objavi nisu bili nazočni okrivljeni, a iz presude je jasno da je Boršić osuđen i po zapovednoj odgovornosti, ali i zato jer je sam učestvovao u zlostavljanju četvoro civila.

Periša je, pak, osuđen kao čuvar, odnosno tadašnji pripadnik 2. čete 72. bataljona Vojne policije koji je aktivno učestvovao u brutalnom i nečovečnom zlostavljanju.

Palili mu bradu

Ova zlostavljanja su se događala od 21. maja do 17. jula 1993. godine, a dva muškarca i dve žene istog imena i prezimena koji su bili zarobljeni, zlostavljani su na razne načine. Tako su ih tukli rukama, nogama, gumenim palicama i raznim drugim sredstvima. Jednog od muškaraca tjerali su da se skida go i saginje, upaljačem su mu palili bradu jer nije imao čime da se brije, polivali su ih hladnom vodom, prisiljavali na međusobni oralni seks, a jednu od zarobljenih žena razne su osobe silovale desetak dana.

Sudsko veće je prihvatilo iskaze dva preživela svedoka kao verodostojne, a jedno od njih je bilo svedočenje žene koja sad živi u SAD-u, a koja je, između ostalog, kazala:

– Čuvala sam blago na livadi kada je došla hrvatska vojska s crnim trakama oko glave. Rekli su nam da ne bežimo, inače će nas ubiti. Dušanu J. izbijeni su zubi. Odveli su nas u ćeliju u Kuline veličine dva sa tri metra. Bili su tu Dušan i druga Marija K. Prvu noć nas nisu dirali, drugu noć su nas tukli i pretili da će nas zaklati. Dolazili su Periša i Duliša, prvi je bio manji, s crnom kosom, a drugi s plavom. Ulazili su u ćeliju, gasili svetlo. Periša me tukao palicom, stavljao pištolj u usta i nož pod vrat. Noću su dolazili po mene u ćeliju i vodili me u sobu preko puta. Ugasili bi svetlo, skinuli me golu. Ćutali su i silovali me na podu ili na stolici. Morala sam lizati nečiji polni organ. Ako ne bih to uradila, prebili bi me. Kada sam to radila, poprskali bi mi oči da ništa ne vidim. Sećam se da je to jednom tražio jedan debeli muškarac. Silovali su me desetak puta. Kada bi me odvodili ja bih skričala. Nisam mogla da plačem, jer nisam imala suza, ali svi u zatvoru su mogli da me čuju – potresno je putem videolinka svedočila preživela zatvorenica.

Žalba tužioca

–  Oštećeni su decidirano opisali sve strahote koje su im se dogodile, a njima u tom zatvoru kao civilima uopšte nije bilo mesto. Iako je za ovo kazneno delo minimalna kazna pet godina, Sudsko je veće u obzir uzelo mnoge olakšavajuće okolnosti i ublažilo sankciju. To su pre svega veliki protok vremena, činjenica da su obojica okrivljenih porodični ljudi koji nikad nisu kršili zakon te da se ovo mora gledati kroz prizmu sukoba dve tada zaraćene strane – obrazložila je sudia Rupić.

Državno tužilaštvo je najavilo žalbu.

(Slobodna Dalmacija)

Izvor: Vesti online