ЈЕЗИВИ НЕМАЧКИ МАСАКРИ У ОКТОБРУ 1941. БИЛИ СУ ДЕО ВЕЋЕГ ПЛАНА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА

Немачки план за истребљење Срба почео је да се спроводи масакрима у октобру 1941. у Јадру и у Краљеву као одговор на војне успехе уједињених устаника који су у Србији ослободили територију на којој је живело око милион становника! Хитлер је 16. септембра 1941. наредио контраофанзиву праћену систематским терором над цивилима.

Непосредни командант злочина генерал Франц Беме 25. септембра 1941. наређује: „Ако овде не поступимо свим средствима и с највећом безобзирношћу, наши ће се губици пењати до изнемоглости. Ваш задатак је да прокрстарите земљом, у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример, који мора најтеже погодити целокупно становништво…“

То је било оправдање за маскре у области Драгинца, одакле Немци извештавају о 2.950 побијених, док је у Краљеву утврђен идентитет 2.255 жртава. То су најниже бројке, а коначне се вероватно никада неће сазнати.

– Истраживање немачких злочина у Србији 1941. руши мит о „Вермахту чистих руку“ јер је управо овај део немачке оружане силе начинио ужасне масовне покоље цивила – каже историчарка Силвија Крејаковић, аутор књиге „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“. – Начин извођења тих злочина и њихова усклађеност указују да они нису били ад хок одмазде, већ да је иза њих стајао већи план.

Немачке наредбе указују да је постојало геноцидни план за Србију.

– Немци су већ 28. априла 1941. наредили да се за сваког њиховог убијеног војника за одмазду стреља 100 цивила Срба, а затим да се лешеви обесе на јавном месту. Сличне наредбе поновљене су и 19. маја, 16. септембра и 28. септембра – кажу историчари. – Од краја септембра до краја октобра 1941. Немци су у Мачви, Подрињу, Краљеву, Крагујевцу и Београду убили око 10.000 људи. У Засавици су планирали да подигну огроман логор дужине 12 и ширине 3,5 километара у који су намеравали да сместе 50.000 Срба са устаничког подручја, а касније чак 500.000 затвореника. Срећом, кише и поплаве су их омеле у томе.

Да је масакр у Краљеву био злочин са предумишљајем указује податак да су таоци сакупљани још од 4. октобра 1941, а да су масовна стрељања на простору названом лагер извођена од 15. до 20. октобра. Злочин није био ограничен на сам град, казнене експедиције у селима Жичког среза почеле су још раније.

– Најужаснију од њих је од 7. до 9. октобра извео 2. батаљон 737. пешадијског пука и 592. ландесшицен батаљон у селима Сирча, Печеног и Витановац, где су војници аустријског порекла на монструозан начин затирали читаве породице – наводи историчар Мирјана Савић из Народног музеја у Краљеву. – У Сирчи су Јеленку Аксентијевић, њену снаху Станку са тог јутра рођеном бебом, Љубицу Миљковић из Витановца и њеног четрнаестогодишњег сина Славољуба затворили у кућу и живе спалили. На исти начин настрадали су Матија Ћировић, његова жена Росанда и снаха Даница. Милан и Лепосава Миливојевић убијени су са петнаестогодишњим сином Милутином.

Таоци у граду су стрељани као одговор на опсаду Краљева коју су заједнички изводили Југословенска војска у отаџбини и партизани.

– Захваљујући сачуваним примарним изворима и сведочењима савременика, вишегодишња истраживања су утврдила имена 2.255 страдалих цивила у октобру 1941, међу којима је било и деце, жена и стараца. Лагер као место страдања, дефинитивно је утврђен за 2.194 убијених, док за преостaлих 61 није могуће поуздано утврдити место страдања. Постојећи подаци говоре да је у лагеру стрељано најмање 106 особа млађих од 18 година, које нису дочекале време да постану очеви и мајке – наводи Силвија Крејаковић.

Покољ цивила у Јадру почео је 11. октобра када су немачки војници у селу Рибарица стрељали десетак недужних мештана, затим у селу Симино Брдо убили још 49 људи и спалили 36 кућа. Драгинац је одређен за сабирни центар ухапшених цивила из целог Јадра, а масакр над њима је почео 13. октобра увече и трајао је следећих пет дана да би се намирила квота одмазде која је налагала да се за убијеног немачког војника стреља 100, а рањеног 50 Срба. У извештају команданта 342. пешадијске дивизје 30. октобра 1941. пише „Стрељано за одмазду 2.950“, а исти број стоји и на спомен-костурници у Драгинцу.

Убијали све од беба до стараца

ЗБОГ губитака у сукобима са устаницима у Јадру, Немци су израчунали да треба да убију 2.300 људи. Пошто их у Драгинцу није било довољно за намирење тог рачуна од 16. октобра почео је масакр сељана Симиног Брда, Филиповића, Великог Села, Цикота, Корените, Јаребице где је пешадија Вермахта појачана тенковима убијала све, без изузетка, од беба до стараца, а домаћинства су спаљивали. Масакриран је и велики број избеглица из Славоније, Срема и Мачве, због чега број жртава у Драгинцу и околини никада није коначно утврђен.

Аутор: Б. Субашић; Фото Г. Шљивић; Википедија

---

Извор: ИСКРА