Jeziva ispovest srpski žrtava: Silovali su i devojčice od devet godina i starice od sto

Beograd – Za vreme rata moj stariji sin je poginuo, a mlađi, koji je sa mnom bio mučen i zarobljen, nikad nije preboleo traume, ubio se 19 godina posle torture, rekla Slobodanka Mladić.

Žene, žrtve rata iz Republike Srpske, vezivane su kosom za tenkove i vučene po putu, zabadani su im ekseri po telu i ostavljane su da vise na drvenim ogradama…

Jedna od žena koje su preživele torturu i silovanje je i Slobodanka Mladić, rođaka generala optuženog za ratne zločine Ratka Mladića.

„Zarobljena sam u Sarajevu 18. maja 1992, sa svojim mlađim sinom, koji je tada imao 15 godina. Maltretirali su nas svakog dana. Bili smo zatvoreni, spavali smo na golom betonu, tučeni, ponižavani i ubijani od batina. Žene su izvodili kako su hteli i silovali ih. Oslobođeni smo tek sledeće godine, 19. maja. Za vreme rata moj stariji sin je poginuo, a mlađi, koji je sa mnom bio mučen i zarobljen, nikad nije mogao da preboli traume, ubio se sa 34 godine“,  priča nesrećna Slobodanka Mladić.

Njen mučitelj je dobio kaznu zatvora, ali traumu koju je naneo nevinim žrtvama, nijedna kazna ne može da izbriše.

Da zločinci nisu imali saosećanje, potvrđuje i Božica Živković-Rajilić, koja je mučena u Srebreniku 322 dana.

„Silovali bi i devojčice od devet godina i starice od sto. Žene su bežale od zlotvora dok su im creva ispadala iz stomaka. Silovane su, prebijane, mučene… Pečene su na rešou“,  priča Božica Živković Rajilić, osnivač Udruženja silovanih žena i žena žrtava rata u Republici Srpskoj, koja je juče sa još tri predstavnice doputovala u Beograd, gde su posle 25 godina otvorile dušu.

Ona se danas, kao predsednica Udruženja, zalaže da se usvoji zakon o zaštiti žrtava ratne torture.

„Veoma nam je važno da se usvoji zakon jer bismo tako imale zvaničan status ratnih žrtava, invalidnost i mogle bismo da imamo određena novčana primanja. Jako smo razočarane u sudstvo, jer važe dvojaki aršini. Mučitelji Srba nisu procesuirani, a Srbi koji su činili nedela, dobili su najveće kazne. Nikoga ne branim, samo tražim podjednaka prava i kazne“,  rekla je Živković Rajilić, po zanimanju profesorka istorije.

Ona je ocenila da je i medijska slika nepravedna prema Srpkinjama, žrtvama rata.

Istakla je da su u filmu „U zemlji krvi i meda“ koji je režirala Anđelina Džoli, Srbi prikazani kao jedini zločinci i da nisu sagledane sve žrtve rata.

Svoje strašne sudbine podelile su i Nadežda Janković, koja je zlostavljana u Bravicama, i Nusreta Mujkić, mučena u Brodu.

Posledice: Samoubistva česta

Nesrećne žene koje su preživele mučenja često, zbog velike traume, ne uspeju da nastave dalje sa životom.

„Nama su razneli organizam i dušu. Mnoge žene su digle ruku na sebe jer nikad nisu mogle da prevaziđu stravične posledice. S nekima od njih smo se družile, pokušavale smo da im pomognemo, da ih zaštitimo, ali traume od monstruoznih zločina su bile jače i naterale su ih da sebi oduzmu život“,  kaže Božica Živković Rajilić.

(Kurir / Silvija Slamnig)

Izvor: Vaseljenska

Vezane vijesti:

Rajilić: U Posavini bilo zatočeno više od 360 Srpkinja …

Stravični zločini nad Srpkinjama u proteklom ratu | Jadovno …

Silovanje Srpkinja uz potvrdu HVO | Jadovno 1941.