fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ЈЕЗИК КОЈИ ФОРСИРАЈУ БОШЊАЦИ ЈЕ ПРЕТХОДНИЦА БОСАНСКОГ УНИТАРИЗМА

У Београду одржана трибина о српском jезику и jезичком планирању
У Београду одржана трибина о српском jезику и jезичком планирању
Назив српског jезика коjи се форсира међу Бошњацима представља претходницу настоjања или наjаве извjесног босанског унитаризма – рекао jе потпредсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске (АНУРС) Љубомир Зуковић у Београду на трибини о српском jезику и jезичком планирању.
„Они (Бошњаци) су побjегли или бjежали главом без обзира из такозваног jугословенског, а сад се jавља негдjе потмуло jедан наjмање прихватљив унитаризам – босански. Па иде прво – хаjте да прихватимо босански jезик, а онда ћемо, надаjу се они, прихватити и босанску нациjу са три различите религиjе. Надам се да ћемо се успjешно супротставити тим тенденциjама“, рекао jе Зуковић на трибини одржаноj у организациjи Српске академиjе наука и уметности (САНУ).
Он jе оциjенио да jе положаj српског jезика данас такав као што jе и положаj српског народа на овим просторима, те напоменуо да се у Републици Српскоj ослушкуjе шта се ради у матици када jе риjеч о српском jезику.
Зуковић jе навео да jе за њега назив специjалне паралелне везе Српске и Србиjе, коjе су проглашене Деjтоном, нешто што jе необично и што jе наметнуто као много шта друго, jер те везе могу бити само траjне и животворне и тога се треба држати.
Он jе подсjетио на риjечи Иве Андрића да се у БиХ, ако се одузму туђице и наноси коjи долазе из политике и медиjа, говори чист Вуков jезик, оцjењуjући да се српски jезик данас можда наjнеразумниjе „позљеђуjе“ у Црноj Гори и именом и називом и многим поступцима у пракси.
„Али, сматрам то елементарном непогодом и надам се да ће и то брзо проћи. Српски jезик jе моћна риjека и одбраниће се од разних насртаjа и ми то морамо издржати. Кажу да jе наjхладниjе пред зору, па можда и ниjе далеко таj тренутак и вриjеме када ће се прилике и код нас измиjенити“, рекао jе Зуковић.
Предсjедник САНУ Владимир Костић истакао jе да jе српски jезик есенциjални проблем и питање за САНУ, постамент на коjем ова институциjа великим диjелом гради оправданост сопственог постоjања.
Он jе подсjетио да jе Друштво српске словесности, основано у Београду 1842. године, покушало да риjеши тада jош нериjешено питање правописа, а да вриjеме у коjем живимо поставља и повремено намеће питања коjа готово 175 година нису риjешена до краjа, а поjавили су се и други неспоразуми.
Скуп jе поздравила и изасланик предсjедника Србиjе Јасмина Митровић Марић, истичући да ће САНУ о питању српског jезика увиjек имати подршку предсjедника Србиjе.
Она jе рекла да jе jезик као дисање, да мора да се учи свуда и увиjек, а да jе медиjска писменост „jедна од тешких љутих рана“.
Марићева jе додала да jе веома лоша порука што на скупу нема никог из ресорних министарстава културе и просвjете.
Предсjедник Матице Српске Драган Станић рекао jе да jе за вођење успjешне jезичке политике потребна свеобухватна акциjа свих слоjева друштва, као и свеопшти консензус, те укључивање и политичке заjеднице у послове jезичке политике.
Станић jе навео да jе потребно сачинити платформу за заjедничко дjеловање у jезичкоj српскоj политици, као и да jе потребно да се САНУ обрати тим поводом предсjеднику Србиjе, премиjеру, ресорном министарству и парламенту и да треба дониjети ваљане законе за ту jезичку политику.
Извор: srna
Везане виjести:

СРБЕ ЖЕЛЕ ПРЕВЕСТИ У „БОСАНСКИ НАРОД“

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: