Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

ЈЕРМЕНСКИ И СРПСКИ НАРОД ДИЈЕЛЕ ИСТОРИЈУ ВЕЛИКИХ СТРАДАЊА

Служена литургиjа и парастос за jерменске мученике

Служена литургиjа и парастос за jерменске мученике

Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе служио jе данас у манастиру Светог Архангела Михаила на тиватскоj превлаци литургиjу и парастос за жртве геноцида коjи jе над Јерменима почињен у прољеће 1915. године у Отоманскоj империjи.

Митрополит Амфилохиjе рекао jе да jе данас служен помен Јерменима-хришћанима, мученички пострадалим од отоманске воjске 1915. године, као и оним Јерменима што су страдали краjем 19. виjека.

Он jе нагласио да jерменски и српски народ диjеле историjу великих страдања у отоманском ропству.

“Вjерност jерменског народа кроз виjекове Христу распетоме и васкрсломе дошла jе до врхунца управо 1915. године за вриjеме страшног геноцида коjи jе извршен над хришћанским jерменским народом у Отоманскоj империjи”, рекао jе митрополит Амфилохиjе, посебно наглашаваjући да jе и “сваки четврти Србин и Црногорац у Првом свjетском рату пострадао од окупатора аустриjско-германскога”.

Митрополит jе повукао паралелу између судбине Косова и свете jерменске планине Арарат и нагласио да су хришћанске заjеднице данас на простору Блиског истока, jужног Кавказа и сjеверне Африке веома угрожене.

“Косово jе било и остаће хришћанска земља, али jе оно данас на распећу и данас се на Косову и Метохиjи ствара исламска земља. Исто распеће коjе jе носио и наш народ и наше државе кроз вjекове, jе и оно распеће коjе носи jерменски народ кроз историjу. Од Арарата до Косова види се велики распети Христос, а истовремено на све четири стране свиjета, сиjа свjетлост Христовог васкрснућа”, рекао jе владика Амфилохиjе.

Домаћинима jе захвалио jерменски епископ Татев Акобиан, наглашаваjући да данас циjели свиjет обиљежава 100 година од почетка масовног страдања његових сународника.

“Више од 1,5 милиона убиjених канонизовано jе 23. априла и данас се они на небу моле за нас и свjедоче о миру, правди и љубави”, рекао jе епископ Акобиан.

Нерезидентни амбасадор Јермениjе у Црноj Гори Хамлет Гаспариан нагласио jе да jе геноцид над Јерменима 1915. године jедан од “наjцрњих дана у историjи хришћанског свиjета”.

“Народ коjи jе 3.000 година живио на тим просторима, био jе уништен и прогнан са своjе земље. Чудом смо се као народ успjели спасити од тог смртног удара и као птица феникс васкрсли смо из пепела, али jе та велика траума заувиjек присутна у нашим срцима”, поручио jе Гаспариан.

Он jе нагласио да Јермени сада чекаjу да, уз помоћ циjелог човjечанства, излиjече ту рану.

“Немогуће jе таj догађаj избрисати из наших сjећања, али ми хоћемо да идемо наприjед и да бисмо то урадили, спремни смо да разговарамо са потомцима Турака коjи су направили таj злочин. Стотину година jе прошло и они коjи су убиjали 1915, више нису међу живима и кривица очева нема никакве везе са њиховим данашњим синовима”, рекао jе амбасадор Гаспариан, позиваjући турску Владу да се “помири са тамним странама своjе историjе”.

У масовним убиствима Јермена коjе Турска ни данас званично не жели назвати геноцидом, у прољеће 1915. године, према jерменским изворима страдало jе око милион и по људи, док Турска говори о “сузбиjању побуне” и око 500.000 жртава.

Литургиjи, коjа jе служена у организациjи Митрополиjе и Удружења Јермена у Црноj Гори присуствовало jе око 200 вjерника из Црне Горе, Јермениjе, Србиjе и Русиjе, као и старjешина епархиjе Јерменске апостолске цркве у Румуниjи епископ Татев Акобиан, нерезидентни амбасадор Јермениjе у Црноj Гори Хамлет Гаспариан и руски амбасадор у Подгорици Андреj Нестеренко.

Послиjе вjерске службе, у порти манастира Светог Архангела Михаила отворена jе изложба документарних фотографиjа под називом “Приjе 100 година – jерменска голгота”.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

КАНОНИЗОВАНЕ СВЕ ЈЕРМЕНСКЕ ЖРТВЕ – Jadovno 1941.

ердоган унаприjед одбацуjе резолуциjу о убиjању jермена

Крвави пут од Арарата до Јадовна – Пише … – Jadovno 1941.

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: