Jelena Stevanović: Da li „Njujork tajms” opravdava Radovana Karadžića

Napis autorke Džesike Stern u Njujork tajmsu o Radovanu Karadžiću naišao je na oštre kritike probošnjačkih političkih aktivista.

Još se nije ni pojavila u knjižarama, a nova knjiga o Radovanu Karadžiću već je donela brojne negativne kritike autorki, profesorki Univerziteta Boston i potomkinji preživelih u Holokaustu, kao i „Njujork tajmsu”, koji je objavio odlomak.

„Moj ratni zločinac: lični susret s tvorcem genocida” izlazi iz štampe sledeće nedelje, ali je autorka Džesika Stern na meti napada otkako je njujorški dnevnik prošle sedmice objavio odlomak, naslovljavajući ga: „Zašto sam osuđenom ratnom zločincu dozvolila da me isceljuje uz pomoć energije”.

Ekspertkinja za terorizam je 12 puta intervjuisala ratnog lidera bosanskih Srba, razgovarajući sa njim 48 sati nasamo tokom dve godine u zatvoru u Hagu, gde Karadžić služi doživotnu robiju zbog genocida i zločina protiv čovečnosti, uključujući one u Srebrenici.

U delu objavljenom u „Njujork tajmsu”, Džesika Stern opisuje kako je Karadžić hteo da na njoj primeni bioenergiju, čime se bavio i dok se pod lažnim imenom Dragan Dabić skrivao od vlasti. Pričao joj je da je još kao dete bio upoznat sa misticizmom i da je gledao kako je njegova rođaka šaputanjem izlečila ovcu koju je ujela zmija. Dodao je i da su njegova supruga i on kao mladi psihijatri istraživali bioenergiju, ali da nisu mogli da objave istraživanja jer je nauka odbijala da se time bavi.

Autorka piše da je pristala jer joj je kroz glavu prolazila misao da je Karadžić možda naredio ubistvo više hiljada ljudi, ali da sam nikad nije počinio nasilje, a uz to je još i verovao u božansku silu. Kad joj se približio, osetila je elektricitet u glavi i doživela senzaciju da joj drveće izrasta iz dlanova.

U ovom opisu, kritičari pronalaze dokaz da je Karadžić izmanipulisao autorku da se bavi sporednim stvarima umesto onim što je bitno – njegovim zločinima.

Iako se na osnovu odlomka ne može zaključiti da autorka brani Karadžića, tekst je drugačiji od većine članaka koji su izlazili u zapadnim medijima i samom „Njujork tajmsu” o akterima rata u Bosni, što je mnogima neprihvatljivo. Bosansko-američki pisac Aleksandar Hemon je tvitovao ironične predloge za buduće naslove u novinama sa Menhetna: „Adolf Hitler – vegeterijanac iza Holokausta” i „Staljin i gulag šik”.

Jasmin Mujanović, profesor političkih nauka na Univerzitetu Ilon u Severnoj Karolini, optužuje njujorški list za „lajt” poricanje genocida, što pronalazi i u tekstu koji je dnevnik objavio o Peteru Handkeu. Mujanović krivi Zapad za islamofobiju i nepoznavanje dešavanja tokom rata u Bosni, mada je Džesika Stern bila članica američkog Saveta za nacionalnu bezbednost u vreme Bila Klintona 1994–1995, kad je Vašington bio veoma uključen u zbivanja na Balkanu.

U magazinu „Spektejtor” pojavio se tekst autorke Emine Melonić, koja piše da njujorške novine relativizuju genocid i profitiraju na njemu i da je Džesika Stern potpala pod uticaj „genocidnog manijaka” koji je ovladao njom i ubedio je da „romantizuje zlo”.

I književna kritičarka „Njujork tajmsa” Dženifer Salaj primećuje da je autorka toliko probala da shvati Karadžićev način razmišljanja i da mu priđe bez predrasuda da mu je nekritički dozvolila da iznosi „groteskne fantazije”, kao kad je kazao da je „osećao da treba da brani svoj narod”. „Džesika Stern želi da istina bude komplikovanija i manje banalna nego što jeste”, zaključuje Dženifer Salaj.

Juče je i Al Džazira Balkans objavila tekst Mirnesa Kovača, novinara i političkog analitičara iz Sarajeva, koji piše da je Džesika Stern želela da mu da intervju, ali da je on to odbio kad je pročitao knjigu: „Ako ova knjiga bude objavljena, vi ćete, Džesika, nositi odgovornost za naredni genocid koji se može desiti mom narodu! Bićete definitivno upamćeni kao jedan od najvećih branitelja genocida u Evropi koji je pokušao da ’opere’ ovog ratnog zločinačkog manijaka, čiji narativ ste potpuno apsorbovali i pokušali da normalizujete!

Vaš pristup je očigledno ispunjen mržnjom prema islamu i muslimanima, što se zove islamofobija. Žao mi je, ali jedino mogu da vam savetujem da potražite profesionalnu pomoć. Kako može potomak preživelih u Holokaustu biti zaveden i iskorišćen od strane tvorca genocida, kako može da apsorbuje i promoviše njegov đavolski narativ koji je rezultirao najgorim ratnim zločinima u Evropi nakon Drugog svetskog rata?”

Autorka se na „Tviteru” izvinila zbog toga što je odlomak povredio mnoge ljude, ali tvrdi da njena knjiga ne opravdava zločine: „Nikako ne odobravam monstruoznosti Radovana Karadžića, koje smatram odvratnim.”

Oprema: Stanje stvari

(Politika, 25. 1. 2020)