Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Јелена Стевановић: Да ли „Њујорк тајмс” оправдава Радована Караџића

Датум објаве: уторак, 28 јануара, 2020
Величина слова: A- A+

Напис ауторке Џесике Стерн у Њујорк тајмсу о Радовану Караџићу наишао је на оштре критике пробошњачких политичких активиста.

Мурал у Београду с ликом Радована Караџића под маском Драганa Дабићa (Фото: EPA – К.С.)

Jош се није ни појавила у књижарама, а нова књига о Радовану Караџићу већ је донела бројне негативне критике ауторки, професорки Универзитета Бостон и потомкињи преживелих у Холокаусту, као и „Њујорк тајмсу”, који је објавио одломак.

„Мој ратни злочинац: лични сусрет с творцем геноцида” излази из штампе следеће недеље, али је ауторка Џесика Стерн на мети напада откако је њујоршки дневник прошле седмице објавио одломак, насловљавајући га: „Зашто сам осуђеном ратном злочинцу дозволила да ме исцељује уз помоћ енергије”.

Експерткиња за тероризам је 12 пута интервјуисала ратног лидера босанских Срба, разговарајући са њим 48 сати насамо током две године у затвору у Хагу, где Караџић служи доживотну робију због геноцида и злочина против човечности, укључујући оне у Сребреници.

У делу објављеном у „Њујорк тајмсу”, Џесика Стерн описује како је Караџић хтео да на њој примени биоенергију, чиме се бавио и док се под лажним именом Драган Дабић скривао од власти. Причао јој је да је још као дете био упознат са мистицизмом и да је гледао како је његова рођака шапутањем излечила овцу коју је ујела змија. Додао је и да су његова супруга и он као млади психијатри истраживали биоенергију, али да нису могли да објаве истраживања јер је наука одбијала да се тиме бави.

Ауторка пише да је пристала јер јој је кроз главу пролазила мисао да је Караџић можда наредио убиство више хиљада људи, али да сам никад није починио насиље, а уз то је још и веровао у божанску силу. Кад јој се приближио, осетила је електрицитет у глави и доживела сензацију да јој дрвеће израста из дланова.

У овом опису, критичари проналазе доказ да је Караџић изманипулисао ауторку да се бави споредним стварима уместо оним што је битно – његовим злочинима.

Иако се на основу одломка не може закључити да ауторка брани Караџића, текст је другачији од већине чланака који су излазили у западним медијима и самом „Њујорк тајмсу” о актерима рата у Босни, што је многима неприхватљиво. Босанско-амерички писац Александар Хемон је твитовао ироничне предлоге за будуће наслове у новинама са Менхетна: „Адолф Хитлер – вегетеријанац иза Холокауста” и „Стаљин и гулаг шик”.

Радован Караџић 1991. године (Фото: Јутјуб)

Јасмин Мујановић, професор политичких наука на Универзитету Илон у Северној Каролини, оптужује њујоршки лист за „лајт” порицање геноцида, што проналази и у тексту који је дневник објавио о Петеру Хандкеу. Мујановић криви Запад за исламофобију и непознавање дешавања током рата у Босни, мада је Џесика Стерн била чланица америчког Савета за националну безбедност у време Била Клинтона 1994–1995, кад је Вашингтон био веома укључен у збивања на Балкану.

У магазину „Спектејтор” појавио се текст ауторке Емине Мелонић, која пише да њујоршке новине релативизују геноцид и профитирају на њему и да је Џесика Стерн потпала под утицај „геноцидног манијака” који је овладао њом и убедио је да „романтизује зло”.

И књижевна критичарка „Њујорк тајмса” Џенифер Салај примећује да је ауторка толико пробала да схвати Караџићев начин размишљања и да му приђе без предрасуда да му је некритички дозволила да износи „гротескне фантазије”, као кад је казао да је „осећао да треба да брани свој народ”. „Џесика Стерн жели да истина буде компликованија и мање банална него што јесте”, закључује Џенифер Салај.

Јуче је и Ал Џазира Балканс објавила текст Мирнеса Ковача, новинара и политичког аналитичара из Сарајева, који пише да је Џесика Стерн желела да му да интервју, али да је он то одбио кад је прочитао књигу: „Ако ова књига буде објављена, ви ћете, Џесика, носити одговорност за наредни геноцид који се може десити мом народу! Бићете дефинитивно упамћени као један од највећих бранитеља геноцида у Европи који је покушао да ’опере’ овог ратног злочиначког манијака, чији наратив сте потпуно апсорбовали и покушали да нормализујете!

Ваш приступ је очигледно испуњен мржњом према исламу и муслиманима, што се зове исламофобија. Жао ми је, али једино могу да вам саветујем да потражите професионалну помоћ. Како може потомак преживелих у Холокаусту бити заведен и искоришћен од стране творца геноцида, како може да апсорбује и промовише његов ђаволски наратив који је резултирао најгорим ратним злочинима у Европи након Другог светског рата?”

Ауторка се на „Твитеру” извинила због тога што је одломак повредио многе људе, али тврди да њена књига не оправдава злочине: „Никако не одобравам монструозности Радована Караџића, које сматрам одвратним.”

Опрема: Стање ствари

(Политика, 25. 1. 2020)

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top