Јехуда Бауер: У Сребреници је било масовно убиство, а не геноцид

„Ово што имамо између Израелаца и Палестинаца jе оружани сукоб, али ако jедна страна постане jача, постоjи могућности да дође до геноцида”, обjашњавао jе професор Јехуда Бауер, jедан од водећих светских стручњака за Холокауст и геноцид групи Данаца коjи су били на семинару у Јад Вашему.

Професор Јехуда Бауер

На питање jедног од семинариста: „Да ли ви то мислите да би Израел могао да почини геноцид над палестинским народом?”, професор Бауер jе кратко одговорио: „Да”.

Цитирани диjалог, а пренео га jе лист „Харец” у свом онлаjн издању, догодио се jош 2003. године, али сликовито показуjе приступ професора Бауера вишедецениjском сукобу на Блиском истоку. Приступ коjим се водио и у своjоj богатоj научноj кариjери, био jе да покушава да размишља „ван оквира”, да сагледа што више различитих становишта, да буде обjективан и ослобођен предрасуда.

Професор Јехуда Бауер академски jе саветник Јад Вашема и професор Историjе и студиjа Холокауста на Аврахам Харман институту савременог jевреjства на Хебреjском универзитету у Јерусалиму. Довео jе у питање многе познате тезе у изучавању Холокауста: ону да jе то jединствени догађаj у људскоj историjи (професор Бауер сматра га догађаjем без преседана, не искључуjући могућност да се такав страшан чин понови било ком другом народу), истражуjући и пишући о jевреjском покрету отпора током Холокауста побио jе уврежено мишљење да су Јевреjи без отпора ишли у смрт „као овце на клање”. Отворио jе и питање колико су амерички Јевреjи учинили да помогну Јевреjима у Европи током Другог светског рата. Треба jош додати да jе професор Бауер 1998. године одликован наjвећим цивилним признањем у Израелу.

Сматраjу га и jедним од водећих стручњака за геноцид – Бауер jе био саветник шведске владе при Међународном форуму за превенциjу геноцида. У разговору за „Политику”, Јехуда Бауер подсећа да међународно право има jедну дефинициjу геноцида: то jе, према његовом тумачењу, намера или акциjа спроведена са намером да се уништи етничка, национална или верска група као таква, у целини или делимично.

– Не знам, међутим, ниjедног озбиљног академика коjи се слаже с том дефинициjом. Као прво, та дефинициjа усвоjена од стране Уjедињених нациjа jош 1948. године не говори вам ништа о томе како спречити геноцид, нити шта радити ако нека од држава чланица УН започне нешто што би могао бити геноцид. Такође, политички, социjални, економски разлози коjи могу водити ка томе да се уништи jедна национална група нису укључени у дефинициjу, а мораjу бити – каже професор Бауер у разговору за „Политику”.

Приближава се двадесета годишњица злочина над Бошњацима у Сребреници и jавност у региону поново дебатуjе да ли jе то био геноцид или не. Резолуциjа о Сребреници коjу jе Савету безбедности Уjедињених нациjа предложила Велика Британиjа jе jасна: у Сребреници се догодио геноцид. Какво jе Ваше мишљење?

У овом одређеном случаjу, Савет безбедности донео jе резолуциjу коjа се ослања на међународно право. Можете да расправљате да ли jе убиjање неколико хиљада мушкараца и момака у Сребреници била акциjа са намером да се уништи људска група делимично, не у целости, свакако. Међутим, шта jе то делимично, то jе проблематично питање. Лично не бих био на страни оних коjи Сребреницу дефинишу као геноцид. Мислим да бих то дефинисао као масовно убиство, ратни злочин и злочин против човечности. Такође, мислим да нема могућности да се докаже да ли jе било намере од стране Републике Српске да уништи муслимане Бошњаке као етничку групу. Ако jе и било такве намере, она засигурно нигде ниjе записана у документима. Али, видите, моjа позициjа jе позициjа поjединца, jа немам утицаjа ни на кога ко доноси такве одлуке. Треба напоменути и да Сребреница ниjе била jедино масовно убиство у грађанском рату деведесетих година на вашим просторима. Било jе масовних убистава на свим странама, дакле, не можете рећи да jе Сребреница било jедино масовно убиство почињено тих година.

Резолуциjа Велике Британиjе забрањуjе порицање геноцида у Сребреници. Како то коментаришете?

То jе логичан закључак из одлуке да се Сребреница дефинише као геноцид. Ако препознате нешто као геноцид, онда очигледно, порицање тога jе злочин. Дакле, резолуциjа прати логику међународног права. Могу да разумем логику иза те реченице, не морам да се идентификуjем с тиме, али разумем логику коjом су се водили.

Да ли се могу поредити Холокауст и Сребреница? Како неком ко jе стручњак за Холокауст изгледа поређење Холокауста, Руанде и Сребренице, на пример?

Сви геноциди се могу поредити и сви су различити jедни од других. Геноцид не можете одредити броjевима. Постоjе племена у Амазониjи у Бразилу коjа броjе неколико стотина људи. Ако 200 њих убиjу бели досељеници, да ли jе то геноцид? У Руанди jе било 800.000 жртава, у Сребреници до 5.000, али jе таj броj предмет расправе, у случаjу Холокауста, то jе наjвероватниjе било 5,7 милиона људи, у Камбоџи 1,8 милиона. Броjеви су наравно веома важни за жртве и њихове породице, али што се тиче дефинициjе, нису броjеви оно што jе битно, већ елементи коjи су довели до геноцида. Холокауст jе другачиjи од свих других геноцида на много начина. Као прво, имате чисту намеру, jасно изречену и формулисану: нацисти су одлучили да убиjу сваког Јевреjина коjи постоjи на свету. Са тим нема поређења. Такође, идеологиjа коjа jе мотивисала Холокауст била jе потпуно непрагматична идеологиjа. То ниjе имало везе ни са земљом, ни са новцем, ни са имањем, то jе била чисто идеолошка ствар. Али, Холокаустjе упоредив са Руандом или било коjим другим геноцидом, jер има елементе коjи се могу упоредити jедни са другима. Пре свега, патња жртава. Људска патња jе увек иста, не можете да градирате патњу, да кажете да су Јевреjи патили више него Тутси или муслимани Бошњаци или Руси или било ко други у ситуациjи масовних убистава. Људска патња jе увек иста.

Сметаjу ли Вам све чешћа поређења нацизма и комунизма? Украjина jе недавно забранила било какву одбрану нацизма и комунизма, закон не дозвољава чак ни певање „Интернационале”…

То jе потпуно неприхватљиво. Очигледно jе да су та два тоталитарна режима починила масовне злочине, милиони људи су побиjени. Али, та два тоталитарна режима била су веома различита. Совjети, барем што се тиче источне Европе, никада нису планирали да изврше геноцид над било коjом нациjом у том делу Европе, ни у балтичким државама, нити у Пољскоj, нити било где другде. Они су хтели да контролишу, да владаjу, експлоатишу, али може да се докаже веома jасно да Совjети никада нису намеравали да униште Естонце или Латвиjце или Литванце или Пољаке или било коjу другу нациjу у источноj Европи. С друге стране, jасно може да се докаже, и то веома jасно и недвосмислено, да су Немци планирали уништење балтичких нациjа. То jе записано, постоjе документи о томе. Такође, Други светски рат ниjе почео због Стаљина, већ зато што jе нацистичка Немачка одлучила да започне рат.

Регион бивше Југославиjе jош увек носи тешко бреме из периода Другог светског рата. Још увек се расправља ко су жртве, а ко убице, колико jе људи убиjено, а уз то и даље постоjе они коjи кокетираjу с нацистичким и усташким симболима. Како можемо да закопамо ратне секире и вратимо историjу тамо где jоj jе место?

Ствар jе много компликованиjа него што то Ваше питање сугерише. Влада у Србиjи коjу jе водио Милан Недић учествовала jе у полициjски акциjама Немаца и убиjала Роме. Затим, водио се бруталан унутрашњи рат у Југославиjи између четника и Титових партизана, са Италиjанима и Немцима коjи су учествовали у томе. Усташе су делимично биле под контролом Немаца, али су били независни. Логори смрти у Јасеновцу и Староj Градишки нису били под контролом Немаца, већ Хрвата усташа. С друге стране, велики броj партизана су били Хрвати, мада jе и ту било доста Срба. То мора да се сагледа, колико год jе могуће, обjективно. Свако jе ту био одговоран за убиства других. Једино Роми никада нису убили никога, нити су то чинили Јевреjи. Али, осим њих, сви други су били укључени у то.

Пише: Јелена Чалиjа

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане виjести:

У СРЕБРЕНИЦИ НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА – Jadovno 1941.

Сребреница, резолуциjа, сврха – Jadovno 1941.

САДРЖАЈ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ СЕ ЈОШ ДОГОВАРА …

Подриње – Jadovno 1941.