Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Јединствен споменик српским браниоцима

Датум објаве: уторак, 13 новембра, 2018
Величина слова: A- A+

Немачки генерал Аугуст фон Макензен после освајања Београда 1915. наредио је да се српски браниоци, њих 36, сахране међу немачким војницима.

Камена клупа подигнута за немачког цара Вилхелма Другог (Фото А. Васиљевић)

“Војници, ви не полазите ни на Италијански, ни на Руски, ни на Француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог и оштрог.

Ви полазите на Српски фронт и на Србију, а Срби су народ који изнад свега воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.”

Тако је у саопштењу пруским ратницима који су 1915. године пребачени са Источног фронта да се боре у Србији на положајима око Аде Циганлије поручио Аугуст фон Макензен, немачки генерал који је у Великом рату командовао немачким армијама на источном и српском фронту. Овај немачки војсковођа је на Митровдан, 8. новембра, 1945. године умро у 96. години.

Фон Макензен предводио је у време Великог рата војску састављену од немачких, аустроугарских и бугарских јединица. Имао је 65 година када је учествовао у нападу на Србију. Борио се против српског народа, али изузетно га је поштовао. Наредио је да се у част погинулих српских бранилаца Београда подигне споменик. Обележје се налази на некадашњем војничком гробљу, на Бановом брду у Улици кнеза Вишеслава.

– После жестоких борби које су октобра 1915. између српских бранилаца и надмоћних немачких јединица трајале данима фелдмаршал Макензен је заузео Београд. Одлучио је да вечну кућу за своје изгинуле војнике направи на једном узвишењу на Бановом брду. Њима у част подигао је и два већа споменика. Али, ово немачко гробље разликовало се од других.

Задивљен невероватном храброшћу Срба, Макензен је, на изненађење својих официра, наредио да се погинули српски војници покопају у централном делу гробља. По његовом наређењу, 36 солдата из 7. пешадијског пука, и по један британски и један француски војник сахрањени су међу 2.600 немачких војника. Изнад сваког појединачног гроба налазио се крст са подацима из докумената погинулих.

По његовим наређењима, подигнут је споменик у виду једноставног каменог блока. На њему је на српском и немачком језику уклесано „Овде почивају српски јунаци 1915” – прича Милан Тлачинац, историчар.

Недуго затим, 1916. године, у Београд је стигао и немачки цар Вилхелм Други. Обишао је Калемегдан, Земун, Двор краља Петра на Дедињу, Аду Циганлију. Боравио је и на војном гробљу на Бановом брду, где је била урађена посебна камена клупа, одакле је могао да посматра освојени Београд.

Можда је баш на том месту изрекао реченицу којом је и он исказао поштовање према српској војсци: „Штета је што тај мали српски народ није био мој савезник”.

Прошло је од тада стотинак година, а место некадашњег војничког гробља прегазило је време. Простор је апуштен и неуређен.

Споменик посвећен немачким војницима стоји као на иглама. Окрунили су се делови, а да се не би срушио и некога повредио „осигуран” је зарђалом арматуром. Нигде натписа, обавештења о ком је обележју реч.

Нема ту, кажу, више ни српских војника, наводно су њихови остаци пренесени у заједничку костурницу на Новом гробљу. Споменик стоји, крај њега понеки сасушени венац. Други споменик немачким војницима налази се у оквиру приватне школе, док са царске клупе кошаве и зиме скидају камене слојеве.

С тог места се више не види Београд, јер видик је затворила зелена копрена од густог растиња.

Од војничког гробља остао је само део ограде. А на једном делу некадашњег заједничког почивалишта српских и немачких војника, по многу чему јединственог, сада је привремено стовариште за дрва „Србијашума”.

Војницима из бајке

Аугуст фон Макензен рођен је 1849. у Саксонији. Његов отац надао да ће добити наследника у породичном пољопривредном послу, али он је добровољно приступио војсци и брзо напредовао. Носилац је Великог гвозденог крста. Због својих способности постао је ментор младом немачком престолонаследнику Вилхелму Другом.

Иза њега је остала још једна реченица упућена немачким војницима, а посвећена српским јунацима: „Борили сте се против војника из бајке, који су се борили беспредметном храброшћу. Онога тренутка када смо Србију освојили, нас је болело више него наше савезнике”.

Проглашење примирја 11. новембра 1918. дочекао је у Румунији. При покушају да се повуче ка Немачкој заробљавају га војници Франша д’Епереа. Бива спроведен у замак код Футога, одакле уз пратњу потпоручника Јована Ненадовића, потомка Јакова Ненадовића, председника Правитељствујушћег совјета, бива спроведен у Солун. Одатле је пребачен у Немачку.

Мермер с Теразија

За изградњу споменика на војничком гробљу и клупу цара Вилхелма Другог Немци су искористили мермер предвиђен за изградњу Теразија и фонтане коју је Београдска општина 1911. године наменила да симболички истакне вековну борбу против Османлија.

Аутор: Бранка Васиљевић

Извор: Политика

Везане вијести:

Топлички устанак: Нема живота без слободе

Немац Аспергер међу топличким устаницима | Јадовно 1941.

Неустрашива Јелена у борби са Бугарима и Аустроугарима …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top