Живановић: Лично сам месецима посматрао лешеве из Јасеновца које су ноћ и дан носиле воде Саве и Дунава

Академик Србољуб Живановић

Видовданска беседа проф. др Србољуба Живановића у Манастиру Нова Грачаница код Чикага 

Ваше Преосвештенство, господине председниче Српске Народне Одбране у Америци, часни оци, даме и господо, драги приjатељи, 

Чини ми част и веома сам поносан што ме jе Српска Народна Одбрана у Америци позвала да  говорим на прослави Видовдана овде у Новоj Грачаници.

Познато ми jе да jе Српска Народна Одбрана у Америци основана пре више од jедног века са циљем да обезбеди самопомоћ вашим прецима коjи су се нашли у далеком новом свету, избегли од немаштине у српским краjевима коjе jе окупирала Аустроугарска царевина. Допринос Српске Народне Одбране у Америци и помоћ Србиjи у оба светска рата био jе огроман. Само у I светском рату Српска Народна Одбрана jе успела да пошаље 17 000 добровољаца на Солунски фронт, да би у краљевини Југославиjи коjа jе формирана после рата, они били изjедначени са доjучерашњим окупаторима и неприjатељима Срба, Хрватима и Словенцима коjи су се борили против Србиjе у редовима  аустроугарске воjске.

У доба комунистичке диктатуре Јосипа Броза Тита после II светског рата, власти су чиниле све што су  могле да угуше Српску Народну Одбрану у Америци, но то им ниjе успело. Нећу сада да вам говорим више о ономе што ви сви боље знате од мене.

Ово jе прослава Видовдана, наjвећег српског празника, када су Срби предвођени Светим кнезом Лазаром извоjевали победу у битци на Косову, а изгубили рат од далеко броjниjег неприjатеља Турака. Знамо да jе вековима српски народ имао своjе корене баш на Косову где jе у Пећи седиште српског патриjарха, у Призрену стара богословиjа, где jе и драгуљ српске средњевековне архитектуре црква Грачаница, броjни манастири, где на Косову пољу леже кости наших предака, храбрих ратника, коjи су погинули  за небеско царство. Косово и Метохиjа су земља коjу нам сада отимаjу Сjедињене Америчке Државе, НАТО савез и Европска униjа, коjи протеруjу Србе, а насељаваjу Албанце из Албаниjе и даjу сву власт мухамеданцима Шиптарима, коjи имаjу одрешене руке да протеруjу Србе. То jе тужна садашњица на видовданском Косову и Метохиjи.

Српска Народна Одбрана у Америци jе захваљуjужи учењу Светог Саве и подвигу Срба предвођених Светим кнезом Лазаром показала да српство не значи само jедну групу људи коjи говоре српски jезик, већ jе показала да српство значи мислити и осећати се светосавски, а одговорити на све нападе косовски.

Нас велики песник Милутин Боjић jе написао:

“Отаџбина наша са патње jе знана,

Лутаjући ми jе носимо у себи;

Она jе у крви наших вечних рана,

И, кушам те, судбо, такву jе погреби!

Зато нама нису океани страни,

Ни гробови старих умрлих столећа;

Мирни смо на гозби у светскоj дворани

И кад небрат пиjе мирис нашег цвећа.

Српски народ и у садашње време трпи неправду. У злочиначким бомбардовањима НАТО савеза, Европске униjе и САД побиjена су  мала деца, одрасли, болесни, радници, рудари и други. Порушене су болнице, школе, путеви, фабрике, инфраструктура и друго. Све то су злочиначки нападачи прогласили за “колатералну штету”, а Србиjа се ни дан данас не може да опорави. Завршићу ово наводећи опет стихове:

“Попали и сруши, разби и разори,

Полупаj и скрши, роби и однеси

И испричаj сунцу о оном што jеси,

Да о твоме делу звезда звезди збори”…

То jе одговор српског народа неприjатељима из НАТО савеза, Европске униjе и САД. Опростите на овоме. Сада ћу да говорим у име оних чиjа jе ћутња вечна.

О Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома писали су многи сведоци, преживели логораши, политичари, свештеници, историчари, књижевници и други,  а jа сам био члан комисиjе судских антрополога коjа jе ископавала и истраживала масовне гробнице жртава хрватског геноцида над Србима, Јевреjима и Ромима у Јасеновцу и на Доњоj Градини, коjа jе на десноj обали Саве, 1964 године. Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу, у коjоj ниjе било ни Срба, ни Хрвата, нити било кога са териториjе бивше Југославиjе jе утврдила да су Хрвати, само у Јасеновачком систему логора смрти убили, после стравичног мучења, преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, међу коjима jе било 110 000 деце испод 14 година старости.

На jедном састанку Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу у Њуjорку, под председништвом америчког професора, сада покоjног, Бернарда Клаjна, утврђено jе да jе преко 1400 римокатоличких свештеника и часних сестара у Хрватскоj и у Босни и Херцеговини лично убиjало и мучило невине жртве, Србе, Јевреjе и Роме укључуjући и сасвим малу децу, болесне, инвалиде, одрасле и силовало девоjчице, девоjке и младе жене. Ове злочине нису чинили само римокатолички свештеници, углавном Фрањевачког реда, већ цео хрватски народ у коме jе било много тз.усташа. Сељаци Хрвати су убиjали своjе комшиjе Србе да би им отели земљу, стоку, алат или летину.

Зверства су чинили ученици и студенти, интелектуалци и радници, а они коjи нису чинили злочине лично, посматрали су са одобравањем зла коjа се чине. Пре свега сама држава Хрватска jе одмах по проглашењу донела у своме парламенту или сабору наjгрозниjе расистичке законе по коjима jе сваки Хрват или муслиман могао да опљачка, убиjе, мучи, малтретира или силуjе сваког Србина, Јевреjина или Рома и да за то никоме не одговара. Срби, Јевреjи и Роми су морали да напусте своjе домове и да живе само у одређеним деловима града. Забрањено им jе да иду тротоаром улица, већ само средином улице, као стока. Постављени су натписи: “Србима и псима забрањен улаз”.

Парламент jе усвоjио ове расистичке законе у присуству ратног злочцинца, надбискупа геноцида, Алоjзиjа Степинца, блаженог римокатоличке  “цркве”, загребачког кардинала, поглавара римокатолика у независноj држави Хрватскоj и врховног воjног викара. Ниjедан члан парламента из редова римокатоличких свештеника ниjе дигао своj глас против ових закона. Степинац jе лично насилно покрштавао Србе и Јевреjе, благосиљао jе jасеновачке кољаче крвавих руку и водио их у Ватикан на поклоњење папи. Сам римски папа jе благосиљао ове кољаче.

За време комунистичке диктатуре у Југославиjи на чиjем челу jе био Хрват, бивши аустроугарски борац против Срба у I светском рату и носилац аустроугарског одликовања Јосип Броз звани Тито ниjе се могло говорити ни писати да су злочине над Србима, Јевреjима и Ромима починили римокатолици Хрвати, већ се говорило да су то починили некакви фашисти или њихови помагачи коjих никада ниjе било у Хрватскоj.  Подизани су броjни споменици “жртвама фашизма” или пак безимени споменици коjи не говоре ни ко jе био жртва  ни ко jе био починилац злочина. У Хрватскоj ниjе било ни нациста, jер Хрватску Немци никада нису окпирали. Злочине у Хрватскоj нису чинили неки поjединци како то желе неки да прикажу, већ цела Хрватска држава са своjом полициjом, воjском, jавним службама и са римокатоличком ”црквом”  у Хрвата.

Познат jе случаj jедног римокатоличког свештеника коjи jе на миси у своjоj цркви рекао: ”Хрвати, идите и побиjте све Србе, али прво убиjте моjу  рођену сестру коjа се удала за Србина, а онда дођите у цркву да вам дам опрост гриjеха.” Сада jе обjављен велики броj извештаjа и сведочења Немачких и Италиjанских официра и обавештаjаца о невероватним и незамисливим злочинима Хрвата против Срба и Јевреjа коjе су лично видели. Често су се питали; “Шта су им скривила мала деца и новорођенчад коjу су убиjали разбиjаjући им главе о камење, зидове или дрвеће” Римокатоличке часне сестре су биле нарочито свирепе према малоj деци коjу су изгладњавале, тровале, сипале су со или соду у уста итд. Жртве су убиjане изгладњивањем, изнемоглошћу, без хране и воде, били су изложени инфекциjама и инфестациjама, закивани су живи за дрвеће. Таква jедна топола и сада постоjи у Доњоj Градини, где се виде клинови коjима су закуцаване жртве.

Ми смо 1964. године видели више таквог дрвећа. Хрватске убице су често пробадале жртве ножевима или оштрим предметима, вадили су им очи, одсецали уши или jезик, уживали су у томе да распоре трудне жене, изваде нерођено дете и убиjу на очиглед маjке. Отимали су малу децу из руку избезумљених маjки и убиjали набадањем на баjонет или клањем. Терали су маjке да држе малолетне ћерке док су их силовали, па потом убиjали. Иживљавали су се над младим женама и девоjкама, коjе су после тога клали. Одсецали су женама доjке. Бацали су жртве у Паћилиjев крематориjум, закопавали изнемогле у насипе поред реке, кували жртве у казанима за прављење сапуна итд. Ти ужасни казани за прављење сапуна у коjима су жртве куване и сада се налазе у Доњоj Градини.

Ја сам лично месецима посматрао лешеве из Јасеновца коjе су носиле воде Саве и Дунава, дању и ноћу.

Хрватска jе била jедина замља у свету коjа jе имала концентрациони логор за истребљење мале деце. Таj логор jе имао четри дела. У првом делу су била деца до jедне године старости, у другом деца испод четири године, у трећем стариjа деца, а у четвртом болесна и изнемогла. Мањи броj жртава jе убиjан вешањем. Вешани су поjединци, а жеља jе била да се врши масовно убиjање. Далеко већи броj особа jе убиjан кањем или ударцем маља у главу. Исто тако jе мањи броj људи стрељан, jер ниjе требало трошити мунициjу за “српске свиње”. Кољачи су се такмичили међу собом да покажу ко ће више Срба моћи да убиjе у току jедне ноћи. Победник jедног таквог такмичења jе успео да закоље преко 1300 Срба. Вештачењем jе утврђено да око 20% жртава убиjаних маљем ниjе убиjено, већ су живи, рањене главе, бачени у масовну гробницу. Исто тако ни клање ножем – србосеком – понекад ниjе били потпуно, него jе жртва жива бачена у гробницу.

Из многих места jе целокупно становништво довођено у дугачким колонама до ивице масовне гробнице, убиjано и бацано у гробницу заjедно са свим стварима коjе су носилy са собом. Приликом истраживања 1964 године ми смо налазили, помешане са костима жртава остатке одеће и обуће, шерпе, кантице или флашице за млеко, цуцле, огледалца и чешљеве и разне друге предмете. Нађен jе и по коjи златник коjи jе вероватно био зашивен негде у одећи, крстић и ланац, давидова звезда итд. Нађено злато jе измерено и предато властима и од тада му се губи траг.

Сада могу да наведем и нека сведочења жртава и очевидаца злочина:

·  Егон Бергер у сведочењу “За будуће генерациjе, да се сећаjу” пише: ”У току 1942 године , сваки дан, људи, жене и деца су превожени у Градину да би били побиjени. Тада jе 45 000 Рома изгубило живот. У току 1942 године више стотина хиљада невиних људи побиjено jе у Градини. Српска, jевреjска и Ромска деца довођена су из 1107 места да буду убиjена у Јасеновцу.”

·  Цадик Данон у своjоj књизи “Искорењено породично стабло Данонових” описуjе клање српске деце и жена коjе jе лично посматрао са растоjања од око 30 метара. “Отимали су децу од маjки на наjгрубљи могући начин. Вриска деце и маjки jе била ужасна… децу су доводили до ивице масовне гробнице. Убица би  хватао jедно по jедно дете и разбиjао му главу чекићем, а затим бацао у jаму”.

Ја сам лично држао у рукама разбиjене лобање те мале деце. Лобање су им извађене приликом ископавања масовних гробница 1964 године.

·  Др. Драгослав Стиjановић у своjоj књизи “Наjвећи злочини данашњице” на више од 500 страна описуjе злочине Хрвата и босанских муслимана наводећи имена  мучитеља, убица и силеџиjа, као и имена жртава и називе места из коjих су потицали, као и места где су сахрањене жртве.  Наjужасниjи су описи клања трудних жена из чиjих су утроба вађена нерођена деца, коjу су одмах клали. Описао jе и силовање девоjчица, ученица из школа и младих жена, коjе су после силовања убуjали. Злочине су чинили Хрвати житељи и босански муслимани, а не само чланови усташке организациjе… Нарочито jе било свирепо мучење и убиjање православних свештеника и владика.

·  Радомир Булатовић у књизи “Концентрациони логор Јасеновац” такође описуjе клање деце од 6 месеци до 6 година, коjе су Хрвати касапили и секли напола у Враногорску 30 августа 1941 године. Касапљење jе траjало до 8 jануара 1943 године.

·   Ј.Вуст (J.Wuescht) у књизи “Jugoslavien und das dritte reich” пише да су Хрвати убили 11 194 деце са Козаре испод 14 година старости. У Шушњару код санског Моста  су 14 септембра 1941 године спалили живе 20 деце коjе су затворили у jедну колибу коjу су запалили. Хрвати су 4 августа 1941 године силовали девоjчице, тераjући њихове маjке да то гледаjу итд. Продавали су месо српске деце са натписом: “Српско месо – 1 дин.килограм”.

У вршењу злочина нарочито су се истицали римокатолички свештеници и вероучитељи, часне сестре, чланови организациjа крижара I крижарски, сестре милоснице и сл. Надбискуп Захреба и поглавар римокатолика у Хрватскоj, злочинац Степинац, кога сада папа жели да прогласи за светитеља, разаслао jе 28 априла 1941 године циркулар у коме поздравља успостављање  Независне државе Хрватске, и то не само као син хрватског народа, већ и као представник римокатоличке “цркве”. Написао jе и следеће: “Хрватска мора представљати чист животни простор само за Хрвате… Србе и Јевреjе треба истребити”.

Што ниjе успело Хрватима да учине за време II светског рата, то им jе успело протеривањем свих Срба са њихових вековних огњишта у Хрватскоj деведесетих година када jе Туђман потпомогнут од стране САД и Немаца протерао преко 200 000 Срба из Хрватске. У Хрватскоj сада има jедва 4% Срба, а било их jе преко 30%.

Хрвати сада говоре да су жртве само они за чиjа се имена и презимена зна, за коjе се зна из коjих су места покупљени, уколико су позната имена убица итд. Тако су сакупили око 80 000 имена. Међутим, jа постављам питање: Како су се звала побиjена мала деца?   Какво jе било верско опредељење и национална припадност нерођене деце извађене из утроба маjки? Како су се звале  ко су биле жртве чиjе сам лешеве посматрао како их носе воде Саве и Дунава? Како су се звале особе бачене у Паћилиjев крематориjум или коjи су скувани у казанима за прављење сапуна? Како су се звале жртве чиjе лешеве jе морао да спаљуjе професор Анте Премеру?

Заточење и уништавање Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj jе почело jош пре него што jе држава Хрватска легализовала клање 25 новембра 1941 године, када jе почело масовно клање, убиjање мучење људи, жена, деце, болесних, старих, на свим местима, у њиховим кућама, на радним местима, у школама и болницама итд. и све то зато што нису били римокатолици и Хрвати. Истовремено су комунистичке вође, у сарадњи са усташким покретом у Хрватскоj, поручивали да не треба говорити о злочинима Хрвата, jер се тиме вређаjу осећања хрватског народа и подстиче мржња. Имамо пример из Карловца где су 13. и 14 jула 1941. године осуђени на смрт и стрељани партизани коjи су се усудили да напишу jедан чланак у воjничком билтену о зверствима Хрвата у Јасеновцу.

Пре одласка у Јасеновац и Доњу Градину ради испитивања масовних гробница жртава хрватског геноцида, припремао ме jе за рад професор судске медицине Медицинског факултета у Загребу др Анте Премеру, коjи jе, иако Хрват, био заточен у Јасеновцу као противник усташког режима Анте Павелића. Он jе као стручњак за судску медицину, а као заточеник посматрао вршење злочина. Њега су jош 1943 године приморавали да одкопава масовне гробнице жртава и спаљуjе лешеве да би умањили броj побиjених људи. Професор Премеру jе 1945 године био члан Државне комисиjе за утврђивање злочина Хрвата. После тога jе био отеран у пензиjу и протеран из Хрватске. Такође сам пре радова у Јасеновцу посетио и логор у Аушвицу да бих видео како се тамо истражуjу злочини.

Комисиjа антрополога коjа jе вршила истраживања и вештачења у Јасеновцу и Доњоj Градини jе сваки дан увече писала записник, коjи су подписивали сви чланови комисиjе, тако да нико не може jеднога дана да каже нешто што ниjе записано. Одлуком комунистичких власти рад комисиjе jе прекинут и никада ниjе настављен. Ја  сам по повратку из Јасеновца и Доње Градине описао у jедном интрвjуу за недељне новине налазе до коjих смо дошли и описао рад комисиjе. Када се таj интервjу ниjе поjавио у штампи отишао сам у редакциjу да се информишем. Тада ми jе кратко речено: “Твоj интервjу неће никада бити обjављен и у твом jе интересу да више никада не питаш зашто”. Шест месеци после тога био сам приморан да емигрирам и више ми ниjе било места у комунистичкоj Југославиjи. На извештаj коjи jе поднела комисиjа антрополога стављен jе ембарго, тако да таj извештаj ниjе могао бити обjављен jавности све док су комунисти били на власти у Југославиjи.

Зна се да су комунисти Југославиjе имали споразум о сарадњи са хрватским усташким покретом у циљу рушења СПЦ и уништења српског народа. Тако jе таj извештаj први пут обjављен 1992 године у књизи Catena Mundi, коjу jе припремио познати културни радник Предраг Драгић Киjук. Он jе провео две и по године трагаjући по архивама да пронађе таj извештаj и да га обjави.

О Јасеновцу и Доњоj Градини могло би се говорити  месецима и годинама. Одржано jе до сада шест међународних конференциjа за истину о Јасеновцу са сведочењима жртава и рефератима стручњака. Обjављено jе преко 1000 књига о злочинима Хрвата и римокатоличких свештеника и активиста, као и муслимана у Хрватскоj, Босни и Херцеговини. Донета jе и Декларациjа о хрватском геноциду против Срба, Јевреjа и Рома коjа jе обjављена на 8 jезика и послана у све државе света.

На жалост, комунистичке власти у Југославиjи и римокатоличка “црква” су повукле све те књиге из библиотека и уништиле, па се до неких примерака тешко може доћи. Деца сада у Србиjи ништа не уче у школама о злочинима коjе су починили Хрвати у Јасеновачком систему логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Власти и историчари у садашњоj Хрватскоj се труде да  избришу из сећања почињене злочине. Римокатоличка “црква” у Хрватскоj, као и политичари на власти васпитаваjу нове генерациjе деце и омладине да мрзе Србе. Десетине хиљада омладинаца у Хрватскоj, на фудбалским утакмицама, поп концертима и приредбама узвикуjе jавно пароле “Србе на врбе”,  “Босанце у ланце”, “Уби Србина” и сл.

Римокатоличка црква се спрема да у скороj будућности прогласи за свога светитеља злочинца Алоjзиjа Степинца, сарадника усташа, коjи jе лично насилно покрштавао Србе и Јевреjе, пружао подршку усташкоj влади, био врховни воjни викар, водио кољаче Срба, Јевреjа и Рома на поклоњење папи и чинио друга злодела.

На jедноj међународноj конференциjи о Јасеновцу рекао сам слушаоцима да не могу да им прикажем ни фотографиjе ни диjапозитиве да бих илустровао моjе излагање о раду комисиjе антрополога 1964 године, jер нам снимање ниjе дозвољено, али сам зато замолио jедну преживелу жртву, коjу хрватски кољач ниjе успео да потпуно закоље, него jу jе живу бацио у раку да изађе на подиjум и покаже ожиљак на врату од усташког клања. Њу jе лично насилно покрстио и превео у католичанство Алоjзиjе Степинац.

Садашња влада у Србиjи, због политике “регионалне сарадње” коjу намећу Европска униjа, САД и НАТО савез jавно опрашта Хрватима злочине у име жртава чиjе jе ћутање вечно, иако им те несретне жртве и побиjена ситна деца никада то нису дозволили. Злочинци треба прво да признаjу злочине, да схвате  страхоте и последице своjих недела, па да се затим покаjу. Тек онда им следи опроштаj, коjи може да им подари само Свевишњи Господ, а не људи. Хрватска држава и народ су прогнали преко 200 000 Срба из садашње Хрватске и недозвољаваjу им, или пак разним смицалицама онемогућаваjу повратак на њихова вековна огњишта.

То чине захваљуjући подршци Немачке, Европске униjе, САД и  Римокатоличке “цркве”. Хрватска држава jе сада чланица Европске униjе.

Хвала вам на пажњи, а jа сам спреман да дам одговоре на ваша питања.

Везане виjести:

СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ – Геноцид над Србима jош увек траjе …

Академик Србољуб Живановић: Нема опроштаjа без признања …

Проф. др Србољуб Живановић: Ко jе био фра Срећко Перић …

Србољуб Живановић: У Јасеновцу страдало 110.000 жена и дjеце