Шта ми имамо са јеретичким “свецима”? – разговор са др Зораном Чворовићем

Зоран Чворовић

Стручњак за црквено-правну историjу Зоран Чворовић упозорава да православни Срби не смеjу да прихвате релативизовање улоге Алоjзиjа Степинца у НДХ, када jе на наjмонструозниjи начин страдало неколико стотина хиљада њихових сународника. Професор Чворовић за „Вести“ упозорава да се на то не сме пристати ни када слични ставови долазе из СПЦ, као што jе то недавно учинио владика славонски Јован поруком да ћемо „сви ми морати добрано одвагати сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“.

– Како гледате на изjаву владике славонског да „ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“?

На ваше питање одговорићу питањем: шта ми, православни Срби, не морамо да „добрано одвагамо… у погледу Степинца”, а то мора да учини владика Јован (Ћулибрк). Православни Срби не мораjу и не смеjу, да у име наводног ослобађања историjске науке од комунистичке идеологиjе, како нам то предлаже речени епископ, одбаце сва  досадашња научна истраживања коjа говоре да jе римокатолицизам духовна колевка геноцидне, србомрзачке иделогиjе и праксе усташтва. Јер, не заборавимо да jе деведесетих година, под изговором ослобађања српске политике од некаквог Милошевићевог комунизма, у jеку рата за одбрану српских земаља и међа у Србиjи започет своjеврсни грађански рат, коjи jе после десет година резултирао петооктобарском наранџастом револуциjом. Сада нам у име истог изговора – ослобађања од комунистичке прошлости, владика Јован (Ћулибрк) предлаже да се у колективном историjском доживљаjу ратног викара НДХ, блаженог Алоjзиjа Степинца, као народ вратимо на инфантилно стање табула раса. Како би нам бесловеснима, без историjског сећања и без отачествених научника ранга М. Екмечића, М. Булаjића, Д. Живоjиновића и С. Аврамов, одбачених у име наводне дезидеологизациjе науке, неко други, са стране дефинисао аршине за одмеравање крвавог надбискупа. Оно што не мораjу и не смеjу православни Срби, одговорни само пред своjим светим прецима, мораjу они коjи враћаjу дуг ангажмана на Сорошевоj Београдскоj отвореноj школи. Мораjу они међу нама коjи су током кариjере брзог успона протежирани као мултикултуралци, те су им као таквима биле отворене људскоправашке курсистичке катедре, корице зборника радова о регионалном разумевању финансиране крвавим парама држава и организациjа коjе су деведесетих година разарале државе српског народа. Реч jе о личним обавезама дужничко-поверилачког карактера коjе не могу да се намируjу променом српске колективне свести о Алоjзиjу Степинцу. Јер, на ову свест право прво полажу потомци жртава, како jе то већ говорио Душан Басташић, а не мултикултуралци коjи су се упрегли да мењаjу историjско сећање Срба. Уосталом, сетимо коjе су феле били сви они коjи су током 20. века покушавали да промене свест српског народа.

– Да ли она релативизуjе досадашњи тврд став СПЦ да за Степинца не може бити светачког ореола?

Реч jе о ставу само jедног владике, а став jедног епископа, независно од снаге иностраних лобиста коjи га  протежираjу и коjи му пришиваjу стручне квалификациjе, ниjе и не може да буде став Српске Цркве.

– Шта мислите, зашто jе папа предложио формирање заjедничке комисиjе Ватикана и СПЦ о канонизациjи Степинца?

У свести обичних Срба између Православне Цркве и Ватикана много више од догматских разлика коjе су римокатолицизам одвеле у jерес, стоjе жупници и високи клирици, какав jе био Степинац, као духовни креатори, а често и непосредни физички извршиоци прозелитизма са геноцидним ликом. Тешко jе Србина уловити у прозелитску клопку екуменизма све док постоjи jасна, непомућена разлика између усташког викара надбискупа Степинца, с jедне стране, и светих новомученика, српских Платона Бањалучког и Петра Дабробосанског, с друге стране. Увлачење високих клирика СПЦ у папину комисиjу за ватиканско октроисање истине о блаженом Алоjзиjу, таква jасна представа се замућуjе.

– Прихватањем заjедничке комисиjа, да ли СПЦ индиректно даjе легитимитет кончаноj одлуци Ватикана?

Право питање jе, шта СПЦ има са канонизациjиом блаженог Алоjзиjа Степинца, када jе реч о jеретичкоj, државоликоj организациjи и jеретичком светитељу. А читав низ канона Православне Цркве забрањуjе православним хришћанима да на било коjи начин учествуjу у прослављању jеретичких мученика и светаца. Политички гледано, акт учешћа у оваквоj ватиканскоj комисиjи, као и изjаве налик изjави владике Јована (Ћулибрка), део су ширег политичко-безбедоносног проjекта псеудонаучне и псеудорелигиозне регионалне стабилизациjе Балкана, у коjоj Срби мораjу да своjе историjско сећање на 20. век прилагоде „истини” коjу jе октроисала западна плутократиjа. Премиjеров предлог за заjеднички дан сећања на жртве jе био преурањен, jер прво треба да Степинац из реда злочинаца ускочи у ред комунистичких жртава. Прво заjедничка историjа по западним окупаторским аршинима, а онда и заjеднички дан сећања.

– Каква jе Ваша процена, да ли ће Степинац бити проглашен за свеца и када би се то могло десити?

Беатификовани Степинац ће врло вероватно бити и канонизован, али шта ми имамо са jеретичким свецима.

– У том случаjу, да ли ће долазак папе у Србиjу бити мање вероватан?

Ствари треба другачиjе поставити: ниjе проблем да папа као страни држављанин посети било коjу земљу, па и Србиjу. Међутим, поглавар jеретичке организациjе каква jе Ватикан не може да буде гост СПЦ, све док између православних и римокатолика стоjе jеретички догмати и крв светих српских новомученика jасеновачких, херцеговачких, личких, далматинских, баниjских, кордунашких, славонских и сремских.

Извор: „ФРАНКФУРТСКЕ ВЕСТИ“

Везане виjести:

Папа лови српске душе

Писмо Епископу Јовану Ћулибрку

Патриjарх Иринеj: Папа ми jе рекао да ниjе хвалио Степинца

Писмо Епископу славонском Јовану Ћулибрку поводом Дана …

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагаjте …

Ко то прави ореол Алоjзиjу Степинцу?

Може ли СПЦ да спречи да Степинац постане светац

Јасеновац – Јадовно 1941.