Славко Голдштајн: Одговор равнатељици ЈУСП Јасеновац

Славко Голдштаjн

Оваj текст пишем у поводу интервjуа равнатељице Јавне установе Спомен подручjе Јасеновац госпође Наташе Јовичић, коjи jе обjављен у Недjељном Јутарњем листу од 12. српња 2015. под насловом “Славко Голдстеин ми jе приjетио jер сам Колиндина савjетница”. Из уредништва Јутарњег листа ми jе речено како су жељели да одговорим такођер интервjуом с jедним од њихових новинара, али jа сам се одлучио одговорити цjеловитим текстом у коjем ћу моћи боље обjаснити што се заправо догодило.

У сриjеду 17. липња посjетио сам Јавну установу Спомен подручjе Јасеновац и опширно разговарао с равнатељицом Наташом Јовичић и с неколико њених наjближих стручних сурадника. Проф. др. Иво Банац, моj некадашњи чести сураднику часопису Ерасмус и супотписник нашег заjедничког “писма шесторице” предсjеднику Фрањи Туђману, у Јутарњем листу од 26. липња 2015. чуди се како сам то могао стићи у Јасеновац аутом из вознога парка предсjедништва Владе, па ћу му то поjаснити: приjе три и пол године именован сам посебним савjетником предсjедника Владе РХ за културу. У том своjству немам никаквих фиксних обавеза, немам канцелариjу ни било каквих хонорара ни материjалних бенефициjа, изузев права на приjевоз кад путуjем по службеном послу. Повремено се jављам премиjеру, не баш често, кад мислим да за њега имам понеку вриjедну сугестиjу. И премиjер ме понекад назове, кад о нечем жели чути моjе мишљење, и то jе углавном све. Приjе него што jе Зоран Милановић постао премиjер чешће смо се виђали и радо разговарали о књигама коjе смо истовремено читали, што jе сада нажалост риjедак случаj.

Главна паљба на истину

У Јасеновац сам 17. липња путовао jер су чланови недавно регистрираног Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац у посљедње вриjеме осули тешку, синкронизирану и увредљиву паљбу по самоj есенциjи садашњег Спомен подручjа Јасеновац. Према њиховим тврдњама, Јасеновац ниjе био логор смрти, већ искључиво сабирни и радни логор. У Јасеновац, по тврдњама предсjедника споменутог Друштва др. Стjепана Разума и неколико других чланова, нису довођени ни убиjани људи због њихове “непожељне” расне, вjерске и политичке припадности, већ противници усташког режима коjи су одрађивали судске казне од jедне до три године присилног рада.

Главна паљба на истину о логору Јасеновац концентрирана jе на поименични попис од 83.767 људи убиjених у логору Јасеновац од коловоза 1941. до травња 1945. године. За таj попис др. Разум тврди да jе “неутемељен и лажан”, да jе “отровна и срамотна лаж”, да jе “велика приjевара” коjу jе он разоткрио хрватскоj jавности. Истомишљеници и сљедбеници др. Разума, чланови недавно регистрираног Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, на страницама задарског Хрватског тjедника и у другим наступима разрађуjу цитиране обjеде и настоjе их поткриjепити разним аргументима. Истовремено, др. Разум оптужуjе равнатељицу Наташу Јовичић да jе одговорна за све те наводне фалсификате у поименичном попису жртава и позива ДОРХ да против госпође Јовичић покрене кривичну истрагу.

Пошао сам 17. липња у Јасеновац да бих особно, на лицу мjеста, у сурадњи са стручним кустосима, преиспитао аргументе др. Разума и његових истомишљеника. Такођер, желио сам особно упитати госпођу Јовичић зашто она, као одговорна особа, не одговара на тешке оптужбе против установе коjоj jе на челу и против ње особно. О моjем одласку у Јасеновац унаприjед сам обавиjестио премиjера Милановића и министра културе Шипуша. По повратку обоjицу сам извиjестио о налазима моjих преиспитивања. У Јасеновцу нисам се служио њиховим именима да не стварам нервозу ни било каква преjудицирања, већ сам наступао као аутор и уредник броjних радова о логору Јасеновац и као бивши предсjедник Савjета ЈУСП Јасеновац за чиjег jе мандата зачет проjект о поименичном попису жртава.

У опширном и темељитом разговору с кустосима у Јасеновцу, коjи сам накнадно jош jедном продубио на састанку у Загребу, установио сам да jе у првобитноj електронскоj обради постоjећег аутентичног пописа постоjала техничка грешка у тражилици, па jе на основи те грешке настала циjела афера. Наиме, кад се у тражилицу улазило без неких од заданих параметара (нпр. мjесто рођења), компjутор jе по неколико пута избацивао име исте особе. Напротив, кад су подаци за тражење били комплетниjи, компjутор jе био прецизан и доносио само jедно име жртве, и то оно право. Међутим, у jедном и у другом случаjу, укупни броj жртава био jе непромиjењен, дакле точан, и у том погледу ниjе могло бити забуне.

Тиjеком протеклог прољећа, закључно с 1. липњем, уговорени сервисер jасеновачког пописа, уз помоћ стручног особља ЈУСП, извршио jе коректуру уочених грешака. Те jе коректуре др. Разум злонамjерно протумачио, тврдећи да jе “избачено 14.000 поновљених имена”, а да би се одржао укупни броj од 83.767 жртава, особље ЈСУП Јасеновац наводно jе убацило 14.000 нових измишљених имена и тако кривотворило циjели попис. То jе напросто груба лаж. Ниjедно име ниjе избачено и ниjедно ново убачено. Имена у попису иста су као што су и била приjе 1. липња И укупно броj жртава jе исти (варира за свега четири имена због накнадних исправака). Ако жели бити поштен и коректан, др. Разум би се морао испричати стручном особљу ЈУСП Јасеновац због неоснованих оптужби и нанесених грубих увреда.

Осуда кривотворина
Егзактан попис имена убиjених у логору Јасеновац 1941. -1945. године кључни jе документ за цjелокупно суочавање с истином о усташком режиму такозване НДХ. Овим пописом сузбиjен jе дугогодишњи хушкачки мит о 600 или 700 тисућа jасеновачких жртава, коjи jе десетљећима уносио раздор међу сусjедним народима. Такођер, сузбиjена jе и лаж такозване Вукоjевићеве Комисиjе за утврђивање ратних и поратних жртава, коjа jе у свом закључном извjештаjу 1999. године “утврдила” укупно свега 2238 жртава четверогодишњег логора Јасеновац. Коректно проведени попис жртава jасеновачког логора стимулативно jе дjеловао и на стручне истраживаче у Музеjу жртава геноцида у Београду, коjи су своjим пописивањем утврдили око 88.000 jасеновачких жртава и тиме директно потврдили коректност истраживања у Јасеновцу (разлика од око 5000 настала jе jер су Београђани укључили и жртве дjечjег логора у Сиску). Те се броjке оквирно уклапаjу и у шира истраживања жртава рата на подручjу бивше Југославиjе коjа су већ 80-их година обавили загребачки статистичар инг. Владимир Жерjавић и београдски демограф др. Богољуб Кочовић, а потврђене су и вишеструким касниjим радовима вjеродостоjних стручњака. Стручно особље ЈУСП Јасеновац дужно jе даљњим провjеравањем и допуњавањем постоjећег пописа одржавати снагу његовог утjецаjа на спознаjу истине.

У Јасеновцу сам 17. липња више од 2 сата разговарао са стручним особљем и затим око пола сата насамо с равнатељицом Наташом Јовичић. Рекао сам jоj да jе као равнатељица дужна jавно бранити интегритет своjе установе од безочних блаћења и насртаjа на истину. Устврдио сам да jе дужна бранити поштени рад свог стручног особља, па и себе особно од неоснованих оптужби и приjетњи кривичним приjавама. Чудио сам се како може шутjети пред наjездом лажи коjе су се обрушиле на све што jе она особно већ 12 година радила и пред свиjетом заступала.

Госпођа Јовичић избjегавала jе директан одговор. Спомињала jе млаки и конфузни одломак из jедног њезиног интервjуа, што наравно ниjе ни близу нужноме иступу пред хрватском jавношћу. Устврдио сам да ЈУСП Јасеновац мора бранити своjе дjело и истину одлучним иступом пред jавношћу и саопћењем за медиjе, недвосмисленом и поименичном осудом кривотворитеља и њихових кривотворина. Учинило ми се да оклиjевање госпође Јовичић извире из контрадикциjа у њеноj двострукоj функциjи равнатељице Јасеновца и савjетнице за Холокауст у уреду предсjеднице Републике госпође Грабар Китаровић, па ако jе тако – рекао сам – мислим да госпођа Јовичић треба дати оставку на дужност равнатељице ЈУСП Јасеновац, установе коjу избjегава бранити од оптужби и обjеда, па тиме пропушта вршити своjу дужност.

Циjели полусатни разговор с госпођом Јовичић у четири ока протекао jе врло мирно, без иjедног повишеног тона, у духу наше 12-годишње честе сурадње и узаjамног разумиjевања. На краjу ми jе одлучно рекла да не мисли дати оставку на своjу функциjу у ЈУСП Јасеновац, али jе на мене оставила доjам да ће престати шутjети о клеветничким нападима др. Разума и његовог Друштва за истраживање троструког Јасеновца.

Оклоп шутње

Одонда jе прошло скоро мjесец дана, а госпођа Јовичић ипак и даље шути. У међувремену, др. Разум jе у Хрватском тjеднику од 2. српња на шест страница поновно набиjедио jасеновачки попис жртава и ЈУСП као такав, под насловом “Доказали смо да jе Јасеновац отровна и срамотна лаж”, а равнатељицу Јовичић директно jе прозвао поднасловом “Наjчасниjе би било да госпођа Наташа Јовичић призна да jе попис jасеновачких жртава лажан и да она сноси законске посљедице’’. А госпођа Јовичић ни након те провокациjе не излази из своjег необjашњивог оклопа шутње. Умjесто да jавним иступом у име установе коjоj jе на челу и у своjе име брани jасеновачку истину и побиjа лабаве аргументе др. Разума и друштва коjем jе предсjедник, равнатељица Јовичић у интервjуу Недjељном Јутарњем листу од 12. српња наjприjе се жали на мене jер сам jоj наводно “приjетио” због њезине шутње, а онда се обрушава на Јулиjу Кош због jедног приватног писма коjе jе Јулиjа упутила госпођи Јовичић. О упорним и концентричним нападима на jасеновачку истину др.Разума и његовог Друштва опет нема праве риjечи, па нити било каквог спомена.

Своjим пасивним понашањем равнатељица Наташа Јовичић нажалост доказуjе да ниjе дорасла новоствореноj ситуациjи за ЈУСП Јасеновац коjа jе настала формирањем и активностима Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац с др. Разумом на челу. Јавно ћу jоj поновити оно што сам jоj 17. липња рекао у четири ока: било би jоj наjбоље да поднесе оставку на своj положаj у ЈУСП Јасеновцу,да уступи мjесто неком дораслиjем ситуациjи и да себе спаси од даљње срамоте.
Извор: Jutarnji HR, 16.07.2015.

Везане виjести:

Јасеновац се опет негира – Jadovno 1941.

Нису сви злочини исти – Jadovno 1941.

ПЕЧАТ – Шта jе данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО) – Jadovno …

Јадовно ниjе jама, већ увод у Јасеновац – Jadovno 1941.

Јасеновац – Jadovno 1941.