Михаило Шашкиjевић (86), политички емигрант, професор Универзитета у Чикагу, о свом бурном животном путу: Кроациjа се од Туђмана до данас налази у константном стању Јасеновца
Михаило Шашкиjевић
МИХАИЛО Шашкиjевић, у деветоj децениjи живота, и даље себе сматра jугословенским политичким емигрантом. Живи у САД. Рођен jе 1929. у Дубровнику, а у Чикаго jе стигао 1959. препливавши део Тршћанског залива. Током Другог рата Немци су га хапсили jедном, а од 1944. Тито седам пута.
Његов отац jе, како са поносом истиче, Владимир Шашкиjевић, капетан боjног брода Краљевске морнарице, заповедник разарача “Дубровник”, коjи jе на последњи пут, у Марсељ, одвео краља Александра Карађорђевића.
Током Другог рата, као петнаестогодишњак, 1944, добровољно се прикључио Дражиноj воjсци. Био jе у затвору у Главњачи у ћелиjи поред Милана Недића, а потом на Ади Циганлиjи jула 1946. када jе тамо стрељан заповедник краљевске воjске у отаџбини. О томе jе сведочио 2013. пред Владином комисиjом у Београду.
Шашкиjевић jе као професор математике на Универзитету у Чикагу остварио завидну академску кариjеру. Почетком овог века, 2002, поново се нашао у жижи jавности у Хрватскоj и Србиjи када jе изабран за председника Управног одбора наследника акционара Српске банке из Загреба, чиjу jе огромну имовину опљачкала Павелићева власт, а комунисти узели од њих и тако наставили пљачку. Некретнине, зграде, хотели и бродови акционара Српске банке из Загреба постали су плен Брозове државе од 1945.
Он jе и аутор дванаест књига. Последњу, “Беснило Херцеговине злодух Кроациjе”, обjавио jе пре десетак дана у библиотеци “Метафизика”. За овог интелектуалца, Југославиjа, по моделу државе какву jе стварао краљ Александар, jедина jе творевина у коjоj могу бити задовољни сви народи из региона, док jе “кроатизам” наjвеће зло коjе jе и убило ту државу. Титову Југославиjу назива “брозовиjом” коjа ниjе имала ништа заjедничко са дубоким, културним и хуманим jугословенством.
ЈОШ СЕ НЕ ЗНА КО ЈЕ УБИО КАШИКОВИЋА * ПРЕ десетак година обjавили сте књигу о убиству српског емигранта Николе Кашиковића 1977. Такозвана српска емиграциjа ниjе била срећна због тога.
– Ту књигу сам написао на основу докумената из полициjе Чикага и ФБИ. Званично, jош се не зна ко jе убио Кашиковића и седмогодишњу девоjчицу Иванку Милошевић, а СНО из Чикага и даље нуди 25.000 долара за информациjу. Докази америчких истражитеља, где jош ниjе стављена тачка на случаj, говоре да злочин ниjе починила Титова Удба, иако их jе било у емигрантскоj СНО. Кашиковић jе, према америчким документима, убиjен у обрачуну унутар СНО зарад наjприземниjих циљева.
* Последњи пут у српскоj jавности били сте 2013. када сте сведочили о стрељању Драже Михаиловића. Рекли сте да вам jе то била дужност и част, а потом сте негодовали…
– Био сам у затвору на Ади Циганлиjи када jе генерал Михаиловић стрељан. Лично сам га познавао. Са њим сам и вечерао 1944. по мом доласку у редове ЈуВО, jер jе моj отац био његов приjатељ, а и командант Воjнопоморске области ЈуВО у Боки. Нисам видео када jе тог jула 1946. стрељан, али сам чуо хице. Непосредно по Дражиноj ликвидациjи чуо сам и приче других Брозових сужњева о томе где jе сахрањен и то место сам показао Комисиjи.
* Управо сте обjавили књигу есеj “Беснило Херцеговине злодух Кроациjе”. У Хрватскоj ћете због ње, у наjмању руку, бити оптужени за говор мржње.
– У мом есеjу нема мржње, али говори о мржњи коjа у Кроатима живи као и 1941. Ја се сећам тог времена, Јасеновца, забране ћирилице, када се писало по зидовима “Србе на врбе” и клицало “За дом спремни”. Зар Хрватска и данас не живи у том времену? Зар Степинца не канонизираjу за свеца? Гро пука у Кроата данас тврди да њихова држава подjеднако баштини и Анту Павелића, и Туђмана, и Броза. Код Кроата данас Јасеновац не означава нацистички логор, већ jе то стање духа. Кроациjа се од Туђмана до данас се налази у стању Јасеновца.
* Тешке квалификациjе изговарате на рачун Хрвата.
– У моjоj књизи стоjи: “Ако Кроат сруши твоjу цркву ти његову не дираj, чуваj jе. Не враћаj зло злим jер ћеш постати Кроат. Буди човек са Кроатима. Увек им се у несрећи нађи, приђи и помози. Неће проћи дуго времена и они ће схватити да си приjатељ jер си духовно богат. Схватиће да су им Срби а нарочито Југословени приjатељи, jер су они духовно уздигнута господа док су им њихови политикуси и попови наjгори злотвори”.
* Пишете да су у Краљевини Хрвати како су добиjали боље услове за живот брже постаjали Југословени и да jе то за њих било потом фатално.
– Анте Павелић jе био паметниjи и далековидиjи злочинац од Адолфа Хитлера. Схватио jе да Кроати коjи убрзано постаjу Југословени у ствари постаjу Срби у широм смислу те речи и он jе смислио како да то заустави. Док jе Хитлер мислио да може да физички побиjе цео jевреjски народ убиjаjући их индустриjски, Павелић jе знао да то ниjе могуће са Србима и зато се одлучио на наjбестиjалниjе злочине. Снага Павелићеве замисли jе не у злочину него у начину извршења. То jе оно што jе створило непремостив jаз између два народа. Усташе су убиjале децу у колевци, ножевима, маљевима, камама, копаjући jаз коjи тешко може бити превазиђен. Српском опсадом Вуковара 1991. Павелић jе триjумфовао са дна пакла. И данас он ликуjе из гроба у Шпаниjи.
* Тврдите и да Степинац ниjе био мање зло од Павелића.
– Павелић jе од Хитлера добио нешто налик на државу, а од папе Пиjа нешто налик на признање. Лоjзика jе наставио тамо где jе Павелић морао да стане. Насилна покрштавања коjа су уписана у хрватским католичким књигама ниjе поништио. Никад ниjе обишао неко насеље и указао помоћ жртвама своjих попова. Са друге стране, свети отац jе схватио величину Павелићевог покоља и после рата га jе спасао од правде. Физички покољ припада Павелићу, а дух покоља jе дело Пиjа 12 и Алоjзиjа Степинца.
* Црногорце називате “Црвени Кроати”. Међу њих сте сврстали Милошевића, Караџића, Младића, односно Вуковар, Сребреницу, гранатирање Дубровника…
– Црногорци су подврста Херцеговаца и у извесном су патолошком jединству са њима. Срби су се jош пре 100 година уздигли на степен jугословенства, а Југословени су хумано, радно и хришћанским духом задоjено друштво. Одавно jе Србиjа превазишла уске националне границе, а Црвени Кроати су загосподарили Србиjом у Милошевићево време и они су водили Србе пут Вуковара и Сребренице. Непросвећени, болесно амбициозни и сурови, они можда и нису схватили да воде своj народ у jаму коjу им jе давно Павелић ископао.
* У Србиjи jе и данас много оних коjи славе Брозову државу…
– У Хрватскоj се у “брозовиjу” куну њихови политикуси. Њима АВНОЈ у Јаjцу 1943. ниjе скуп ислужених робиjаша коjи су 1943. могли представљати само казнионице у коjима су робиjали, већ темељ данашње државе. Политикуси код Кроата разумеjу да пред Европом не могу данас величати Павелића и то остављаjу пучанству. Србима коjи се и данас куну у “брозовиjу” мора бити макар сумњиво што гро Кроата данас и Павелића и Лоjзику и Будака и Тита сматра утемељивачима своjе државе. Паметниjи Срби су одавно схватили ову хрватску превару.
* За Александровим проjектом нико не жали ни са jедне стране Саве.
– Југославиjа ниjе аутентично Александров проjекат, већ jе створена Илирским покретом и наjвише у Загребу. Њу ниjе уништио Хитлер када jе окупирао, него Анте Павелић и Броз.
БОРБА КОЈА ТРАЈЕ 13 ГОДИНА
* НАЛАЗИТЕ се на челу Управног одбора потомака акционара Српске банке из Загреба...
– Моj деда Стеван Карамата био jе jедан од оснивача и већих деоничара банке. Када смо се ми, потомци акционара, први пут окупили 2001. и 2002. у Загребу, Београду, односно Чикагу, обнову Српске банке схватили смо пре свега као обнову српског друштва. Подсећам, Банку су утемељили 1895. Јован Матиjевић и његова супруга, а намена jе била помоћ српским сирочадима, преко удружења “Привредник”.
* Деоничари су били веома значаjни људи.
– Да, међу њима су била и два краљевска намесника – Радоjко Станковић и Иво Перовић, Јован Јовановић Змаj, Симо Матавуљ, Марко Цар, Иван Мештровић, Михаило Пупин, Михаило Петровић – Мика Алас, фамилиjа Николе Тесле. Бити деоничар Српске банке jе била дужност и част сваког добростоjећег Србина. Скуп акционара Српске банке jе био у ствари “горњи дом” српског друштва. У повратак имовине кренули смо када смо помислили да jе одласком Милошевића и “брозовиjа” постала прошлост и да се друштво враћа у нормалне и цивлизациjски уређене токове. Борба траjе више од 13 година.
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести:
МИНИСТРИ МАЛЕШЕВИЋ И ВУЛИН ДАНАС У ДОЊОЈ ГРАДИНИ
Колико jе заправо свет био кардинал Алоjзиjе Степинац
Док jе живих сведока, биће и истине