Jasenovac je antiteza – sve je smišljeno da sakrije zločin

Spomen područje Jasenovac  nalazi se manje od deset kilometara od autoputa Beograd-Zagreb. Tuda svakodnevno prođe više hiljada vozila sa srpskim registarskim oznakama. Manje od desetak se isključi kod Novske i dođe do obale Save gde se nalazila najgrozomornija fabrika smrti na tlu Evrope u Drugom svetskom ratu.

Nemački koncentracioni logori bili su neuporedivo manje strašni od Jasenovca. Nemci su ubijali industrijski. Germanski hladno slali su ljude u smrt. Bez ičega lično u strahovitom zločinu.

Ustaška fabrika smrti bila je surova i krvava. Sadistička, lična. U njoj su se sretali pogledi ubice i žrtve. Maljevi, bajoneti, srbosjeci, krv, vriska.

Jasenovac je danas mesto gde možete da čujete tišinu. Sava se lenjo valja ka jugu. Na drugoj obali je Bosna. Republika Srpska. Trava je pokošena, čistinom dominira Kameni cvet. Spomenik podignut na ne mestu gde je ubijeno više stotina hiljada Srba.

Komunisti su sve sakrili

Jasenovac je daleko od onoga što bi trebalo da bude. To nije mesto hrvatskog pokajanja. To nije mesto ni srpskog hodočašća. Komunisti su odlično odradili svoj posao. Uništili su ostatke logora i podigli spomenik koji ničim ne sugeriše na strahote koje su vezane za to mesto.   

Tu su stihovi poeme Jama, Ivana Gorana Kovačića. On je kao Hrvat tom pesmom osudio ustaške zločine nad Srbima koji su bacani u jame. U vreme kada je pisao „Jamu“ nije se uopšte znalo za strahote Jasenovca.

Inače, Kovačićevi stihovi nisu slučajno izabrani. Njega su ubili četnici. Komunisti su pokušali da stave znak jednakosti. Između zločina ustaša i četnika. U cilju bratstva i jedinstva.

Stranci ništa ne razumeju

Železnička kompozicija sa stočnim vagonima koja je tu postavljena trebala bi da dočarala strahote mučenika koji su poslati u Jasenovac. Lokomotivu i vagone poklonila je Slovenija, ali su oni toliko propali da neće izdržati još koju godinu. Sunce i kiša učinili su svoje.  Drvo je istrulilo dok je staza od železničkih pragova, koja sa nasipa vodi do spomenika, toliko rasklimatana da samo najspretniji mogu bez bojazni da prođu tuda. Pragovi rade kao klackalice, krive se i ispadaju iz ležišta.

I mesto sa legendom koja tumači značenje kupola od zemlje gde su se nalazili logorski objekti ispisan je samo na „domaćem“ hrvatskom jeziku. Ni reči na  engleskom, nemačkom, italijanskom ili nekom drugom jeziku koji bi bio razumljiv posetiocima sa strane.

Izvor: MAGAZIN POLITIKA