Jadovno

Na premijeri filma „Krst nad jamom“nastalog u produkciji Udruženja „Jadovno 1941.“ održanoj 21. maja u Beogradu onako uplakane posle svega što smo videle pogledom smo se dogovorile da prvom prilikom kad Dušan J. Bastašić i Udruženje budu organizovali molitveno putovanje u Jadovno ćemo otići tamo. Onda se, kako to već uvek biva, umešao Boško i krenule smo put Jadovna.

Nekad je dovoljan pogled da pokrene lavinu.

Pre nego krenem sa pričom koja će biti duga…

VELIKO HVALA BRATU DUŠANU J. BASTAŠIĆU. NE SAMO ZA ORGANIZACIJU OVOG PUTOVANjA VEĆ ZA SVE ONO ŠTO SA UDRUŽENjEM, VOLONTERIMA, ENTUZIJASTIMA I DONATORIMA RADI POSLEDNjU DECENIJU NA OČUVANjU SEĆANjA NA JADOVNO. ALI I ŠIRENjA ISTINE I PODIZANjU SVESTI O STRAVIČNOM ZLOČINU KOJI SE DOGODIO.

HVALA BRATU MILORADU MILOŠEVIĆU ZA SVE LEKCIJE IZ ISTORIJE KOJE NAM JE ODRŽAO TOKOM PUTOVANjA, A KOJE, NA ŽALOST, NISMO DOBILI KROZ ŠKOLOVANjE, TAMO GDE JE I ONDA KAD JE TREBALO. IAKO SAM MISLILA DA SAM NEŠTO ZNALA O STRADANjU NAŠEG NARODA NA VEKOVNIM OGNjIŠTIMA, POSLE SVIH ONIH NjEGOVIH AUTENTIČNIH PRIČA SHVATILA SAM KOLIKO, ZAPRAVO, NISAM ZNALA I RAZUMELA SUŠTINU.

I HVALA BRATU VELjKU ĐINOVIĆU ZA ČAST, PRIVILEGIJU I RADOST DA, MAKAR NA KRATKO, PONESEM KRST IZ JERUSALIMA I OSETIM SVE ONO ŠTO SAM OSETILA.

I ove godine, deveti put za redom, Udruženje „Jadovno 1941“ iz Banjaluke je organizovalo molitveno okupljanje sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa gornjokarlovačkog Gerasima. Svake godine kod Šaranove jame služi se pomen za nastradale u kompleksu logora smrti Gospić-Jadovno–Pag u Drugom svetskom ratu gde je za 132 dana pobijeno najmanje 40.123 ljudi. U Metajni, na ostrvu Pag, otvoren je prvi logor za žene i decu u Drugom svetskom ratu, a mnogi se slažu da je kompleks logora Jadovno bio preteča „Jasenovca“.

Došli smo sa različitih strana i okupili se kod Šaranove jame, služen je pomen, onda smo otišli do sabirnog logora Jadovno i postavili krst nad jamom u Čačića Dolcu u neposrednoj blizini lokacije na kojoj se nalazio logor.

Posle Jadovna posetili smo Smiljan, rodno mesto Nikole Tesle. Posetili smo Crkvu Svetog Petra i Pavla u krugu Memorijalnog centra „Nikola Tesla“. Uz samu crkvu nalazi se neoznačena masovna grobnica sa posmrtnim ostacima više od 550 Srba iz Smiljana i okoline pobijenih tokom Drugog svetskog rata, i tu je postavljen krst.

Nakon toga posetili smo selo Medak i Manastir Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, gde su nas domaćini dočekali večerom. Mislim da nikada u životu nisam jela ukusniji vojnički pasulj! Beskrajno vam hvala na toplini i gostoprimstvu.

A SADA ONO KAKO SAM JA DOŽIVELA I PREŽIVELA OVO MOLITVENO PUTOVANjE, HODOČAŠĆE SRPSKIM ŽRTVAMA U NDH.

Krenuli smo iz Beograda, od hrama Svetog Save, nešto posle 22 časa. Na sedište do našeg Veljko je stavio osveštani krst iz Jerusalima koji nam je, faktički, bio saputnik tokom celog putovanja.

Do Šaranove jame i kompleksa logora Jadovno dolazi se kroz prelep kraj. Pogled na Velebit, savršeni pejzaži. Neverovatan kontrast strahovitim zločinima počinjenim na tom području.

Kad smo došli…

Pre par godina vraćajući se sa Spomen parka Bubanj u Nišu zaključile smo:

– Gde god da kročiš nogom, hodaš po kostima svojih predaka!

E, takav je osećaj.

Šaranova jama je duboka 47 metara, speološki je istražena i kažu da u njoj ima speološkog materijala za 5m3. To je ujedno i najpoznatija i jedina speloški istražena jama na ovom poručju. Sam pogled na nju ledi krv u žilama, a saznanje da se ne njenom dnu već 77 godina nalaze kosti ljudi čiji je jedini greh bio što su druge vere, imena, je zastrašujuće. Ono što je poražavajuće je što za 77 godina nije urađeno ništa da se kosti tih mučenika izvuku iz jame i dostojno sahrane. Jama nije grob, a kako je na premijeri filma „Krst nad jamom“ Matija Bećković rekao:

– Ne zna se koji je greh veći, ovih koji su ih pobili žive, ili nas koji smo ih mrtve držali u zabetoniranim jamama.

Posle pomena krenulo se ka sabirnom logoru Jadovno do koga vodi put dug 7,5km. Put od blata, makadama vodi kroz šumu. Vijuga, uzbrdo, nizbrdo. Nose se dva krsta iz Jerusalima i jedan koji se postavlja iznad jame u Čačića Dolcu koji se nalazi 500m od prostora gde je bio logor. Molitva i pesma na usnama, tempo ubitačan. Niko ne zastajkuje, niko ne odustaje. Oko 300 ljudi svih uzrasta, od male dece do onih u ozbiljnim godinama, stiglo je iz Srbije, Republike Srpske i Slovenije. Organizovano, preko udruženja Jadovno 1941. ili individualno došli su da prođu stazom kojom su išli mučenici Jadovna i na taj način odaju poštu njihovoj žrtvi.

Usput nailazimo na još jedan časni krst nad jamom Grgin breg postavljen na jednom od prethodnih hodočašća. Speološki neistražena jama bila je jedna u nizu u koju su bacani oni koji na putu od Gospića, u koji su dovoženi vagonima za stoku, preko Šaranove jame do sabirnog centra nisu izdržali ni sam put, ali ni torturu koja ih je pratila na tom putu.

Jama u Čačića Dolcu se nalazi na 500m od sabirnog centra. Betonirana je, a da pre toga nije speološki istražena, da nikad nije otkriven tačan broj Srba i Jevreja bačenih u nju.

Samo prisustvo na tom terenu budi emocije. Nemoguće ih je opisati. Srce se grči od tuge, bola, nemoći kad znaš da su, praktično, gde god se okreneš, kosti nevinih ljudi. A sa druge strane pulsira svom snagom jer shvataš veličinu naroda kome pripadaš. Šta mu je sve rađeno, a opet je opstao!

Knedla u grlu. Jauk u grudima i suza u oku zaleđeni. U sebi vrištiš, ridaš, plačeš, a na površini u miru i tišini odaješ poštu onima koji su i 77 godina kasnije tu, u jami. Na sramotu i onih koji su ih u te jame pobacali, ali i nas, i onih pre nas, koji ništa nisu uradili da ih izvade iz tih bezdana i daju mira njihovim mučeničkim dušama.

Od Šaranove jame do logora i nazad 15km ubitačnog tempa po neravnom terenu pod nagibom natopljenog kišom. Uzbrdo, nizbrdo, krivudavo, po blatu, makadamu.

Kad smo ušli u autobus stopala nismo osećali. Svaki mišić, svaka kost su boleli. Ali tu bol je nadvladao onaj miks osećanja.

Saznanje da smo prošle putem kojim su išli mučenici Jadovna,praktično pratili njihove stope, i na taj način im bar nekako odale poštu i pokazale da nisu zaboravljeni.

Tuga do neba. Ponos do beskraja.

Odlazak u Smiljan i…

Ko me poznaje zna da za sebe kažem da nisam dobar vernik. Ali da se trudim da upoznam, da razumem, i da volim svoju veru.

Ko me poznaje zna i za Pećku Patrijaršiju i sve ono što mi se desilo tamo i kakav je efekat imalo na mene.

Ali, onih 200m od mesta dolaska u Smiljan pa do porte crkve, a potom 100m od manastira u Medaku do mesta odlaska i krst osveštan u Jerusalimu u mojim rukama…

Ne osećaš ništa. Ni umor. Ni bol. Ni glad, Ni žeđ.

Osećaš se lako kao pero. Slobodno kao ptica. I srećno. Iskreno i jednostavno srećno!

Tih 300m i taj miks osećanja pamtiću dok me bude.

BILO JE OVO JOŠ JEDNO EMOTIVNO RAZARAJUĆE, FIZIČKI ISCRPLjUJUĆE PUTOVANjE, ALI ONO POSLE KOGA SRCE HOĆE DA PUKNE OD BOLA ZBOG STRADANjA SRPSKOG NARODA, ALI I PONOSA ŠTO PRIPADAM BAŠ TOM HRABROM, PONOSITOM NARODU.

Izvor: Ivin Svet

Vezane vijesti:

Dan kada se Velebit tresao po drugi put

Jadovno i danas stvara mučenike: Srbi, partizani, antifašisti

Služen parastos kod Šaranove jame

Danetu Lukajiću određen jednomesečni pritvor

Bastašić: Lukajić danas pred tužiocem

Poziv članovima komisije da ne prelaze hrvatsku granicu

Ivanić: Pokrenute aktivnosti povodom hapšenja Lukajića

Pomen jadovničkim žrtvama; Hrvatska policija uhapsila Danu Lukajića

Hrvatska policija uhapsila Danu Lukajića, člana Udruženja „Jadovno 1941“