Дане Лукић: „Јадовно“

Настоjали су да убиjу само jедног од двоjице жицом повезаних несрећника, тако да би убиjени своjим падом повукао у jаму оног живог.

Говорити о терору коjи су усташе спроводили по нашим селима не би било потпуно ни разумљиво а да не споменемо велебитски логор „Јадовно“. Идући од Госпића према Карлобагу, испред села Брушана одваjа се макадамски пут за село Трновац. Место логора су одабрали добри познаваоци терена, усташе коjи су поникли у овим краjевима, коjи су знали дубину и положаj сваке jаме.

Заточенике и несрећнике су из госпићких логора довозили камионима овим путем до Трновца и код цркве их искрцавали.

Ту су их повезивали жицом по двоjицу за леве и десне руке, па би формирали колону од 200 до 400 људи и уздуж би их везали ланцем или телеграфском жицом. Ту би тако чекали око два сата на сунцу, а усташе би у хладовини пили ракиjу. Онда би их тако везане потерали узбрдо колским шумским путем ка засеоку Јадовно, где jе организован логор на обронцима планине Велебит. Три сата су пешачили уз батине и псовке и тако уморне, ожеднеле, гладне и израњаваних ногу сатеривали су у логор ограђен са три реда бодљикаве жице, висине до четири метра, са jаким стражарским обезбеђењем. Између редова била jе постављена спирална жица и кад би jоj се неко примакао ближе од два метра њега би одмах убили.

Првог дана нису добиjали ништа за храну ни воду. Ту би их одвезали и сваком дали парче цепанице, дужине око тридесетак сантиметара, да секиром у њоj издубе удубљење као коританце. У њему су jедном дневно добиjали кукурузну кашу и кутлачу воде.

Заселак Јадовно, коjи се завукао у обронке Велебита, удаљен jе од Брушана десет километара. Идући даље од Јадовна шумским путем на око три километра с десне стране налази се Шаранова jама – бездањача. Јама jе обрасла шумским растињем и да поред пута ниjе постоjала мала спомен-плоча тешко би се пронашла. Отвор jаме jе jаjастог – овалног облика, четири пута три метра, а кад се у њу баци камен дуго се чуjе његово нестаjање. Око jаме jе после рата направљен заштитни зид да у њу не би неко несмотрено упао.

Идући даље од Шаранове jаме шумским путем, око пет километара, налази се Чачић драга, мали пропланак на коме су усташе организовали логор и назвале га „Јадовно“. Димензиjе пропланка су око 150 пута 90 метара. Заточенике jе дању пекло сунце, а ноћу су се тресли од хладноће. У овом логору дневно jе боравимо око хиљаду и по до две хиљаде заточеника. То значи да jе за 80 дана, колико jе траjао оваj логор, кроз њега прошло минимум 120.000 заточеника. Никад ниjе тачно утврђено где су нестаjали ови људи, мада jе установљено да су их наjвише прогутале Гргина jама (близу логора Јадовно) и Шаранова jама. Додуше, има ту jош низ jама у непосредноj близини, али нису испитане. За разлику од Шаранове jаме, ни Гргина jама никад ниjе испитана.

Осамдесет дана у jуну, у jулу и августу 1941, овим стазама довођене су хиљаде мученика везаних по два за леву и десну руку, опкољени jаком усташком стражом из тзв. десетине смрти, како су jе усташе називали. Пиjани, служили су се наизменично камама и маљевима, али увек настоjећи да убиjу само jедног од двоjице жицом повезаних несрећника, тако да би убиjени своjим падом повукао у jаму оног живог. Или су првих десетак из колоне поубиjали аутоматским оружjем, а ови би у jаму повукли за собом остале.

Стариjи мештани села Јадовно су причали да су се из дубине jаме чули крици и запомагање. Онда би усташе у jаму бацали бомбе после чега би настала мукла тишина.

Аутор Дане Лукић, пуковник ЈНА у пензиjи, као шеснаестогодишњак, у jулу 1941. игром судбине пуштен из колоне људи коjи су страдали у Јадовном

Извор: ПОЛИТИКА online