Srpska Atina. Grad na levoj obali Dunava. Dok većina ljudi uživa u večernjoj svežini jednog petka, autobus na okretnici strpljivo čeka svoje putnike. Putnike koji su se odlučili na dug, poklonički put. Želja da se poklone senima nastradalih je bila dovoljno jaka da predstojeću noć provedu zajedno. U toku putovanja ređala se niska prigodnih recitacija i tekstova o mestima koja su ih čekala.
Organizatori molitvenog skupa „ Dan sećanja na Jadovno 1941-2017“ su Udruženje građana „Jadovno 1941.“ iz Banja Luke i Beograda i Eparhija gornjokarlovačka. Jadovno je deo kompleksa logora Gospić-Jadovno-Pag.
Lika. Prva pomisao – kamen, pustoš, sivilo. Ipak, Lika je zemlja posebnih ljudi. Ljudi koje je takva priroda oblikovala. Snažne, jake, čvrste i odvažne. Kao Nikola Tesla. Istovremeno i pune ljubavi za svoje bližnje. Nažalost, delić jugozapada Like krije nešto strašno. Jezivo. I samo ime mu kaže – Jadovno. Velebit. Planina o kojoj je Mirko Korolija napisao: “ Impozantan, stamen, vidljiv sa najdaljih strana kopna za sobom i mora pred sobom, on, sav tamno-modar, u svojim vrhovima osvetljenim snegom i suncem, čuva još uvek tragove nečeg devičanskog”,ni ne sluteći da će Velebit osmu deceniju čuvati tela preko 40.000 ljudi kojima je mučenički prekinut ovozemaljski život. Jame su postale njihov dom, a Šaranova jama je jedna od njih.
Prvi jul – druga zemlja. Nakon pitome ravnice – oštar kamen i nabujale šume u zelenilu. Šaranova jama. To je prvo mesto na koju su poklonici stigli. Tu su parastos služili sveštenici Eparhije gornjokarlovačke. Molitvenom sećanju i odavanju počasti prisustvovali su i g. Milorad Dodik, predsednik RS i g. Mladen Ivanić, član Predsedništva BiH. Nakon parastosa, peške, kroz velebitske vrleti, oko 6 km nas vode do jame pod Grginim brijegom, jednoj od 32 registrovane jame. Penjući se velebitskim vrletima, prisećanja kako su oni prošli…da se ne ponovi..i ne zaboravi… Uz jamu je postavljen drveni krst i odslužen mali pomen. Od 32 jame speleološki su istražene samo 3. Selo Smiljan je sledeće odredište. Ono je iznedrilo svetsko ime srpskog – ličkog porekla, iz porodice sveštenika – Nikolu Teslu. I sa očeve i sa majčine strane Tesla je u svojoj familiji imao 56 pravoslavnih sveštenika. Dete čiji su pronalasci promenili svet i koji se po priči u detinjstvu plašio jedino gusana. U Smiljanu se nalaze rodna kuća Nikole Tesle i hram posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu u kojoj je kršten. Put je dalje vodio do reke Like, gde se nalazi selo Medak. Tu postoji hram posvećen Usekovanju glave sv. Jovana Krstitelja. Nekada jedno od najvećih sela. Sveštenik i meštani su pripremili okrepljenje. Kada spomenemo selo Medak, ne možemo da se ne setimo „Medačkog džepa“ i septembra 1993. godine. Ovde je poseta Lici završena…sledi povratak…tišina. Svako sam sa svojim mislima i utiscima.
Ovo molitveno sabranje je po osmi put, bilo sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa gornjokarlovačkog g. Gerasima. Prevoz i ostale troškove putovanja finansiralo je Udruženje Jadovno 1941. iz Banja Luke a organizator polaska putnika iz Novog Sada je bilo Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca „Obilić“ – Novi Sad.
Jul, 2017.
Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918
njihovih potomaka i poštovalaca – „Obilić“ – Novi Sad
Izvor: Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918
Vezane vijesti:
Mario Jegdić: Velebitske jame između zaborava i sećanja
01.07.2017. Predsjednik Milorad Dodik nad Šaranovom jamom – VIDEO
Tišina glasnija od leleka, tuga dublja od zloglasnih jama
Kako je Republika Srpska anektirala Jadovno
Obilježen „Dan sjećanja na Jadovno“ (VIDEO)