Јадовно

На премијери филма „Крст над јамом“насталог у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“ одржаној 21. маја у Београду онако уплакане после свега што смо виделе погледом смо се договориле да првом приликом кад Душан Ј. Басташић и Удружење буду организовали молитвено путовање у Јадовно ћемо отићи тамо. Онда се, како то већ увек бива, умешао Бошко и кренуле смо пут Јадовна.

Некад је довољан поглед да покрене лавину.

Пре него кренем са причом која ће бити дуга…

ВЕЛИКО ХВАЛА БРАТУ ДУШАНУ Ј. БАСТАШИЋУ. НЕ САМО ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ ОВОГ ПУТОВАЊА ВЕЋ ЗА СВЕ ОНО ШТО СА УДРУЖЕЊЕМ, ВОЛОНТЕРИМА, ЕНТУЗИЈАСТИМА И ДОНАТОРИМА РАДИ ПОСЛЕДЊУ ДЕЦЕНИЈУ НА ОЧУВАЊУ СЕЋАЊА НА ЈАДОВНО. АЛИ И ШИРЕЊА ИСТИНЕ И ПОДИЗАЊУ СВЕСТИ О СТРАВИЧНОМ ЗЛОЧИНУ КОЈИ СЕ ДОГОДИО.

ХВАЛА БРАТУ МИЛОРАДУ МИЛОШЕВИЋУ ЗА СВЕ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ КОЈЕ НАМ ЈЕ ОДРЖАО ТОКОМ ПУТОВАЊА, А КОЈЕ, НА ЖАЛОСТ, НИСМО ДОБИЛИ КРОЗ ШКОЛОВАЊЕ, ТАМО ГДЕ ЈЕ И ОНДА КАД ЈЕ ТРЕБАЛО. ИАКО САМ МИСЛИЛА ДА САМ НЕШТО ЗНАЛА О СТРАДАЊУ НАШЕГ НАРОДА НА ВЕКОВНИМ ОГЊИШТИМА, ПОСЛЕ СВИХ ОНИХ ЊЕГОВИХ АУТЕНТИЧНИХ ПРИЧА СХВАТИЛА САМ КОЛИКО, ЗАПРАВО, НИСАМ ЗНАЛА И РАЗУМЕЛА СУШТИНУ.

И ХВАЛА БРАТУ ВЕЉКУ ЂИНОВИЋУ ЗА ЧАСТ, ПРИВИЛЕГИЈУ И РАДОСТ ДА, МАКАР НА КРАТКО, ПОНЕСЕМ КРСТ ИЗ ЈЕРУСАЛИМА И ОСЕТИМ СВЕ ОНО ШТО САМ ОСЕТИЛА.

И ове године, девети пут за редом, Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке је организовало молитвено окупљање са благословом Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима. Сваке године код Шаранове јаме служи се помен за настрадале у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно–Паг у Другом светском рату где је за 132 дана побијено најмање 40.123 људи. У Метајни, на острву Паг, отворен је први логор за жене и децу у Другом светском рату, а многи се слажу да је комплекс логора Јадовно био претеча „Јасеновца“.

Дошли смо са различитих страна и окупили се код Шаранове јаме, служен је помен, онда смо отишли до сабирног логора Јадовно и поставили крст над јамом у Чачића Долцу у непосредној близини локације на којој се налазио логор.

После Јадовна посетили смо Смиљан, родно место Николе Тесле. Посетили смо Цркву Светог Петра и Павла у кругу Меморијалног центра „Никола Tесла“. Уз саму цркву налази се неозначена масовна гробница са посмртним остацима више од 550 Срба из Смиљана и околине побијених током Другог светског рата, и ту је постављен крст.

Након тога посетили смо село Медак и Манастир Усековања главе Светог Јована Крститеља, где су нас домаћини дочекали вечером. Мислим да никада у животу нисам јела укуснији војнички пасуљ! Бескрајно вам хвала на топлини и гостопримству.

А САДА ОНО КАКО САМ ЈА ДОЖИВЕЛА И ПРЕЖИВЕЛА ОВО МОЛИТВЕНО ПУТОВАЊЕ, ХОДОЧАШЋЕ СРПСКИМ ЖРТВАМА У НДХ.

Кренули смо из Београда, од храма Светог Саве, нешто после 22 часа. На седиште до нашег Вељко је ставио освештани крст из Јерусалима који нам је, фактички, био сапутник током целог путовања.

До Шаранове јаме и комплекса логора Јадовно долази се кроз прелеп крај. Поглед на Велебит, савршени пејзажи. Невероватан контраст страховитим злочинима почињеним на том подручју.

Кад смо дошли…

Пре пар година враћајући се са Спомен парка Бубањ у Нишу закључиле смо:

– Где год да крочиш ногом, ходаш по костима својих предака!

Е, такав је осећај.

Шаранова јама је дубока 47 метара, спеолошки је истражена и кажу да у њој има спеолошког материјала за 5м3. То је уједно и најпознатија и једина спелошки истражена јама на овом поручју. Сам поглед на њу леди крв у жилама, а сазнање да се не њеном дну већ 77 година налазе кости људи чији је једини грех био што су друге вере, имена, је застрашујуће. Оно што је поражавајуће је што за 77 година није урађено ништа да се кости тих мученика извуку из јаме и достојно сахране. Јама није гроб, а како је на премијери филма „Крст над јамом“ Матија Бећковић рекао:

– Не зна се који је грех већи, ових који су их побили живе, или нас који смо их мртве држали у забетонираним јамама.

После помена кренуло се ка сабирном логору Јадовно до кога води пут дуг 7,5км. Пут од блата, макадама води кроз шуму. Вијуга, узбрдо, низбрдо. Носе се два крста из Јерусалима и један који се поставља изнад јаме у Чачића Долцу који се налази 500м од простора где је био логор. Молитва и песма на уснама, темпо убитачан. Нико не застајкује, нико не одустаје. Око 300 људи свих узраста, од мале деце до оних у озбиљним годинама, стигло је из Србије, Републике Српске и Словеније. Организовано, преко удружења Јадовно 1941. или индивидуалнo дошли су да прођу стазом којом су ишли мученици Јадовна и на тај начин одају пошту њиховој жртви.

Успут наилазимо на још један часни крст над јамом Гргин брег постављен на једном од претходних ходочашћа. Спеолошки неистражена јама била је једна у низу у коју су бацани они који на путу од Госпића, у који су довожени вагонима за стоку, преко Шаранове јаме до сабирног центра нису издржали ни сам пут, али ни тортуру која их је пратила на том путу.

Јама у Чачића Долцу се налази на 500м од сабирног центра. Бетонирана је, а да пре тога није спеолошки истражена, да никад није откривен тачан број Срба и Јевреја бачених у њу.

Само присуство на том терену буди емоције. Немогуће их је описати. Срце се грчи од туге, бола, немоћи кад знаш да су, практично, где год се окренеш, кости невиних људи. А са друге стране пулсира свом снагом јер схваташ величину народа коме припадаш. Шта му је све рађено, а опет је опстао!

Кнедла у грлу. Јаук у грудима и суза у оку залеђени. У себи вриштиш, ридаш, плачеш, а на површини у миру и тишини одајеш пошту онима који су и 77 година касније ту, у јами. На срамоту и оних који су их у те јаме побацали, али и нас, и оних пре нас, који ништа нису урадили да их изваде из тих бездана и дају мира њиховим мученичким душама.

Од Шаранове јаме до логора и назад 15км убитачног темпа по неравном терену под нагибом натопљеног кишом. Узбрдо, низбрдо, кривудаво, по блату, макадаму.

Кад смо ушли у аутобус стопала нисмо осећали. Сваки мишић, свака кост су болели. Али ту бол је надвладао онај микс осећања.

Сазнање да смо прошле путем којим су ишли мученици Јадовна,практично пратили њихове стопе, и на тај начин им бар некако одале пошту и показале да нису заборављени.

Туга до неба. Понос до бескраја.

Одлазак у Смиљан и…

Ко ме познаје зна да за себе кажем да нисам добар верник. Али да се трудим да упознам, да разумем, и да волим своју веру.

Ко ме познаје зна и за Пећку Патријаршију и све оно што ми се десило тамо и какав је ефекат имало на мене.

Али, оних 200м од места доласка у Смиљан па до порте цркве, а потом 100м од манастира у Медаку до места одласка и крст освештан у Јерусалиму у мојим рукама…

Не осећаш ништа. Ни умор. Ни бол. Ни глад, Ни жеђ.

Осећаш се лако као перо. Слободно као птица. И срећно. Искрено и једноставно срећно!

Тих 300м и тај микс осећања памтићу док ме буде.

БИЛО ЈЕ ОВО ЈОШ ЈЕДНО ЕМОТИВНО РАЗАРАЈУЋЕ, ФИЗИЧКИ ИСЦРПЉУЈУЋЕ ПУТОВАЊЕ, АЛИ ОНО ПОСЛЕ КОГА СРЦЕ ХОЋЕ ДА ПУКНЕ ОД БОЛА ЗБОГ СТРАДАЊА СРПСКОГ НАРОДА, АЛИ И ПОНОСА ШТО ПРИПАДАМ БАШ ТОМ ХРАБРОМ, ПОНОСИТОМ НАРОДУ.

Извор: Ивин Свет

Везане вијести:

Дан када се Велебит тресао по други пут

Јадовно и данас ствара мученике: Срби, партизани, антифашисти

Служен парастос код Шаранове јаме

Данету Лукајићу одређен једномесечни притвор

Басташић: Лукајић данас пред тужиоцем

Позив члановима комисије да не прелазе хрватску границу

Иванић: Покренуте активности поводом хапшења Лукајића

Помен јадовничким жртвама; Хрватска полиција ухапсила Дану Лукајића

Хрватска полиција ухапсила Дану Лукајића, члана Удружења „Јадовно 1941“