Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Извештај са предавања о масакру у Сребреници

Датум објаве: петак, 29 јуна, 2012
Објављено у Подриње
Величина слова: A- A+

srebrenica-projekt.jpg

У организациjи Београдског културног клуба и Историjског проjекта Сребреница, 25. jуна 2012, у просториjама Задужбине Здравка В. Гоjковића одржано jе предавање Стефана Каргановића о дешавањима у Сребреници и околини током Грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992—1995).

Повод за одржавање предавања jе наjављено обjављивање књиге Сребреница: Фалсификовање историjе. Ову књигу коиздавачки издаjу недељник Печат и Историjски проjекат Сребреница а њену окосницу чине текстови излагања са округлог стола о масакру у Сребреници одржаног у Руском дому у Београду априла 2012. године. Предавању jе присуствовало четрдесетак посетилаца и с обзиром на капацитете сале можемо рећи да jе било добро посећено.

После уводне речи уследило jе излагање Стефана Каргановића, оснивача и председника холандске невладине организациjе Историjски проjекат Сребренице. Иако подстакнуто новообjављеном књигом предавање ниjе било ограничено њеним садржаjем, нити jе структура предавања пратила структуру књиге већ jе дат преглед, по кључним темама дешавања у вези са масакром у Сребреници, његовом контексту у оквиру Грађанског рата у БиХ и на краjу третирању масакра пред Међународим кривичним трибуналом за бившу Југославиjу (даље МКТБЈ). Стефан Каргановић ниjе пропустио да нагласи важност одговорног сучељавања са чињеницама о масакру у Сребреници, за помирење и миран суживот различитих верских и етничких заjедница у Босни и Херцеговини.

Пре него што пређемо на сумарно излагање главних тема предавања морамо да истакнемо неколико полазних премиса: прво, Стефан Каргановић и Историjски проjекат Сребреница не негираjу да се у Сребреници у jулу 1995. десио злочин коjи су починиле српске снаге по заузећу овог града; стога не ради се ни о каквоj негациjи злочина као таквог него се истиче да jош увек преовлађуjући наратив о овим догађаjима не одговара (или се чак оштро супроставља) емпириjски утврдивим и проверљивим чињеницама; друго, Каргановић jе до сада у неколико књига, великом броjу чланака али и на овом предавању истакао како се сребренички случаj начелно не разликуjе од било какве криминалошке истраге па се тако за сваки поjединачни случаj мораjу прихватити и спровести наjстрожи истражни критериjуми (од утврђивања идентитета преко прецизног и утемељеног утврђивања начина, времена и места погибиjе); треће, Каргановић сматра да сребренички случаj не представља никакав забран за критичку анализу, промишљање и ревизиjу ставова у складу са новодоступним емпириjским налазима (или изостанку оаквих емпириjских налаза коjи би погодовали званичном наративу); четврто, Каргановић сматра да jе наратив о масакру у Сребреници идеологизован и политизован и да jе као такав, потпуно неетички и без трунке пиjетета према стварним жртвама злочина, стављен у службу постизања политичких циљева на спољнем и унутрашњем плану; пето, Каргановић истиче да се сребренички случаj мора посматрати холистички, што зачи у контексту ширих дешавања и да jе издваjање jедног комплекса догађаjа а занемаривање других свесна злоупотреба и да се тако онемогућава реално сагледавање и дешавања у Сребреници и ратних дешавања у целини. Када се ове тезе без зле намере размотре види се да jе реч о приступу коjи жестоко оспорава злоупотребу жртава и апелуjе да се сви случаjеви прецизно испитаjу, да се емпириjски материjал непристрасно обради у складу са наjвишим могућим криминолошким стандардима и да се утврди у наjвећоj могућоj мери истина о догађаjима у Сребреници, пре и током jула 1995. године. Овакав приступ може да штети само онима коjи имаjу посредне или непосредне користи од политизовања Сребреничког масакра.

Каргановић се на самом почетку предавања осврнуо на политичку злоупотребу наратива о Сребреници – према његовим речима идеjа водиља овог наратива jе наметање комплекса кривице српским државама и демобилизациjа српских одбрамбених рефлекса. Такође, на широком међународном пољу званичан наратив о Сребреници има за циљ да оправда агресивне интервенциjе према сувереним државама, а све са наводним циљем да се избегне нова Сребреница. На унутрашњем, босанскохерцеговачком плану, оваj наратив треба да послужи као конститутивни елемент бошњачке нациjе, велико заjедничко искуство коjе се смешта у срж националне  идеологиjе. Како Каргановић напомиње проблем са оваквом употребом Сребреничког масакра jе да се развиjа национална идеологиjа коjа у своjоj основи садржи страх и одбацивање Другог. У случаjу БиХ где три народа живе заjедно делећи jедан географски простор оваква идеолошка злоупотреба масакра у Сребреници може да има погубне односе у развоjу будућих односа између националних заjедница и да онемогући њихово постављање на здраве основе. Каргановић се запитао да ли ће комшиjе бити спремне  да седну на кафу jедни с другима ако веруjу, дубоко и ирациоално, да друга страна има геноцидне намере према њима или њиховом народу? Тешко jе замислити тако нешто. Заправо, вековни суживот, ремећен неретко сукобима али испуњен и мирном коегзистенциjом, наjбољи jе доказ да су геноцидне интециjе српског народа плод фикциjе.

Сребреница, како Каргановић истиче, ниjе догађаj коjи се одиграо за три дана у jулу 1995. године. Да би се разумела три jулска дана потребно jе осврнути се и на претходе три године. Жртве jедне заjеднице не могу се издвоjити и посматрати изоловано од жртава друге заjеднице, jер између њих постоjи уска узрочнопоследична веза. Заштићена зона Сребреница, супротно постигнутом договору, никада ниjе била у потпуности демилитаризована па jе коришћена као база муслиманских снага коjе су отуда вршиле испаде и нападе на српска насеља око Сребренице, што jе резултирало броjним цивилним жртвама. Пресуде Хашког трибунала коjе за циљ имаjу утврђивање обима злочина у Сребреници и његову правну квалификациjу не одговараjу емпириjски утврђеним чињеницама.

Главне резултате своjих досадашњих истраживања Каргановић групише око неколико тематских целина: утврђивање узрока смрти Бошњака у Сребреници и истицање често злонамерно занемарених борбених губитака у приказивању структуре тих губитака; анализа форензичког материjала Хашког трибунала ради утврђивања прецизног броjа ексхумираних тела и сложене структуре жртава по обрасцу рањавања. Два су главна, како Каргановић истиче, узрока страдања Бошњака у и око Сребренице у jулу 1995. године: jедно су жртве стрељања, а друго су жртве борбених деjстава, пре свега у колини 28. дивизиjе Армиjе БиХ. Наиме, по српском нападу на Сребреницу велики броj воjно способног мушког становништва, процењуjе се и преко 12.000, од тога 5.000 под оружjем, повлачило се од Сребренице ка Тузли. Приликом тог повлачења, кроз 60 километара териториjе под српском контролом, ова колона jе трпела тешке губитке, што од минских поља што у заседама и директним борбеним сучељавањима – сви релевантни доступни извори броj страдалих у овоj колони процењуjу на наjмање 2.000 људи док наjвише процене иду и до 4.000 погинулих.  У складу са међународним ратним правом, колона у борбеном поретку коjа извршава воjни задатак jе легитиман воjни циљ и за погинуле у тоj колони нико не сноси кривичну одговорност.

Анализа форензичког материjала коjи износи преко 30.000 страница показала jе да jе структура утврдивих повреда на телима изузетно комплексна и разноврсна што се ни у ком случаjу не би очекивало да су сви погинули били жртве стрељања. Броj ексхумираних тела преко 16 година од окончања ратних деjстава и даље jе далеко испод броjке од 8.000 коjа се стално некритички провлачи кроз jавни дискурс, а аутопиjски извештаjи показуjу да jе само jедан део лица погинуо несумњиво као последица стрељања (на шта указуjу повези преко очиjу и лигатуре). Прецизно, за 442 случаjева (код аутописjких извештаjа Хашког трибунала неопходно jе правити дистинкциjу између случаjа и тела, jер случаj може бити извештаj и о само jедноj људскоj кости) утврђено jе да имаjу лигатуре или повезе преко очиjу и то су насумњиво жртве стрељања, затим jе за 505 тела утврђено да су страдали од рана од метака, коjе могу бити последица стрељања, али не нужно – сасвим jе прихватљиво претпоставити да jе jедан део ових људи страдао у борбеним деjствима, колика jе сразмера између ова два начина погибиjе немогуће jе утврдити. Код 627 случаjева поред ране од метка пронађени су иразличити метални фрагменти коjи потичу од других убоjних средстава (мине, гранате) па се са извесношћу може претпоставити да jе овде реч о страдалима у борбеним деjствима. За 411 случаjева немогуће jе утврдити узрок смрти док за 1583 случаjева постоjе само делови тела, а за 92,4 одсто случаjева из ове категориjе према процени форензичара Тужилаштва Хашког трибунала немогуће jе утврдити узрок смрти – ова чињеница изузетно jе значаjна jер  без недвосмислено утврђеног узрока смрти не може бити кривичне одговорности. На основу поређења броjног стања становнишва у енклави Сребреница из jула 1995. године и броjа избеглица из Сребренице коjе су евидентирале Уjедињене нациjе и Светска здраствена организациjа до 4. августа 1995. године утврђуjе се да jе могло бити наjвише 4.500 жртава, сумарно у борбеним деjствима и стрељањима. Иако су коначни резултати jош увек преурањени може се са сигурношћу констатовати чињеница да су дешавања у Сребреници у jулу 1995. године била вишеструко комплексна, и да се утврдива форензичка слика ни у грубим цртама не слаже са званично освештеним наративом.

У закључном делу предавања Каргановић jе истакао како понављање политички пожељне верзиjе догађаjа не може да ту верзиjу претвори у емпириjску реалност, нити у правосудно утврђене чињенице. У коjоj мери рад Хашког трибунала противуречи основним методолошким претпоставкама истражног поступка наjбоље сведочи следећи пример: у пресуди у предмету Поповић веће Хашког трибунала тврди да jе идентификовало на основу ДНК налаза 5.336 лица стрељаних после заузимања Сребренице. Заправо, на основу ДНК ниjе могуће утврдити узрок смрти (осим ако ниjе реч о фаталном генетском поремећаjу што овде свакако ниjе случаj већ се тврди да jе реч о стрељању), као ни време смрти (после заузимања Сребренице). Додатан проблем ових ДНК анализа, поред њиховог неутемељеног методолошког прецењивања, jе и непредусретљивост институциjе коjа врши ове анализе а коjа ниjе спремна да узорке учини доступне другоj страни или неком непристрасном телу. Веће Хашког трибунала такође не обjављуjе списак иденификованих жртава што такође онемогућава обjективну верификациjу и критичку анализу таквог списка – jедном речjу ономе што обjави Веће Хашког трибунала мора се веровати на реч jер jе свака критика начелно и практично онемогућена.

Сагледавањем догађаjа у Сребреници из шире перспективе дешавања у том краjу током читавог рата водиће ка томе да се жртве jедне заjеднице не постављаjу као привилеговане у односу на жртве друге заjеднице. Само свест о заjедничкоj патњи, може ове две заjеднице да води ка катарзичном моралном прочишћењу, опраштању, прихватању и што jе наjважниjе мирном и просперитетном заjедничком суживоту. Схватање да jе патња заjедничка и морална осуда злочина свих зараћених страна наjбоља jе гаранциjа да људи неће дозволити да се слични догађаjи икада у будућности понове. Каргановић jе у закључном делу предавања такође нагласио да званича верзиjа догађаjа у Сребреници, коjа има мало везе са емпириjском стварношћу, не сме постати обавезуjућа норма мишљења, позиваjући се на речи Александра Солжењицина не жить по льжи.

На краjу морамо да се осврнемо и на друге елементе предавања, осим главног тока излагања. На самом почетку, сви посетиоци су на поклон добили наjављену књигу Сребреница: Фалсификовање историjе и Сребреница: деконструкциjа jедног виртуелног геноцида. Можемо констатовати да су слушаоци били вема заинтересовани за тему предавања, па jе након главвног дела уследила краћа дискусиjа са низом питања коjа су пружила прилику Каргановићу да баци светло на неке ситниjе детаље из комплекса масакра у Сребреници. На краjу, захваљуjемо се свим посетиоцима као и господину Здравку Гоjковићу коjи jе љубазно уступио просториjе своjе задужбине за одржавање овог предавања.

Аутор: Милош Милоjевић

Београдски културни клуб
Датум: jун 2012.

 

Сребреница фалсификовање историjе

Acrobat PDF dokument

 

SREBRENICA
HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+31 64 878 09078  (Holland)

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web
site: www.srebrenica-project.com

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top