Израелски амбасадор у Хрватској: Хрватска се мора, попут Њемачке, суочити с прошлошћу

Доносимо неке од кључних порука израелског амбасадора у Хрватској Илана Мора, које је изрекао у великом интервјуу за tportal.hr поводом прве године свог дјеловања у Хрватској.

Нужно се суочити с прошлошћу

– Постоје земље у сусједству које имају овај проблем, а присутан је и у Хрватској. Постоје људи и групе, а сматрам да се у Хрватској налазе у мањини, који би хтјели промијенити прихваћени наратив о холокаусту и усташком режиму те о кориштењу узвика ‘за дом спремни’ са свим негативним конотацијама.

Желе промијенити, минимизирати, релативизирати злочине усташа и њихових сaрадника.

Усташе и Анте Павелић овдје су били сљедбеници нациста и Нијемаца a понекад су били преданији у убијању Јевреја, Срба и Рома од самих нациста.

У Хрватској постоје скупине које би хтјеле минимизирати и релативизирати злочине усташког режима, а ревизионисти покушавају НДХ приказати као жртву нацистичке Њемачке, што она никада није била.

Хрватска је била прва земља која је усвојила расне законе у Европи након нацистичке Њемачке. Ово је важно јер се морамо сјећати историје како бисмо стали против оних који желе промијенити наратив и портретирати тзв. НДХ као жртву нацистичке Њемачке, што она није била – рекао је амбасадор Мор у разговору.

Додао је како се Хрватска мора, попут Њемачке, суочити с прошлошћу и извући из ње нужне поуке. Истакао је притом да не говори о колективној кривњи хрватског народа, али говори о колективној одговорности хрватских грађана да „устану и кажу да неће прихватити негирање холокауста, релативизацију и промјену наратива“.

Kако то да у хрватским градовима улице још увијек носе имена Хрвата који су починили злочине током холокауста, као нпр. Миле Будак?

Kако то да је 75 година након холокауста поздрав ЗДС који одговара поздраву Хеил Хитлер још увијек прихваћен у хрватском друштву?

Kако је могуће да 75 година након холокауста групе и појединци још увијек поричу холокауст, умањују га и покушавају приказати Хрватску као жртву?

Kако то да постоје групе и појединци који поричу криминални карактер Јасеновца?

То су питања која хрватско друштво, политичари, академици и вође требају разматрати – рекао је Мор.

Приредио: Редакција Јадовно 1941.

Извор:

tportal.hr