Изложбом у Брчком Бошњаци и Пољаци подмећу Русији злочин који је починио Гестапо (Видео)

Брчко – Експозиција претходно била у Сарајеву (13. априла) и Поточарима (15. маја 2018.). Њоме се тврди да је СССР у тој шуми побио 14.500 пољских официра и подофицира и још 7.000 цивила

Пољски амбасадор у Сарајеву Анджеј Кравчук искористио је прилику да устврди да је и Босна и Херцеговина доживела у протеклом рату геноцид, па да је зато изложба „заједнички крик с поруком – да се сличне ствари не догоде више никад и никоме“

Али, јуна 2012. је Европски суд за људска права из Стразбура окончао судски процес „Јановец и други против Русије“. Тужбу су поднели рођаци убијених Пољака у Катинској шуми 2007. и 2009. године. Тужитељи су били опијени

пропагандом, попут ове која нуди изложба у Брчком, да је њихове рођаке побио Совјетски Савез и тражили су од Русије две милијарде долара одштете. Међутим, пресуда је гласила: „Русија није крива за масовно стрељање пољских официра у Катинској шуми“

Прву информацију о „совјетском злочину у Катинској шуми“ проширио је Гебелс 1943. године, желећи да разбије антихитлеровску коалицију. Он је изнео податак о 10.000 убијених, убрзо су пољска и западна пропаганда цифру повећале на 14.542, затим на 21.857, а на сарајевској изложби се помињала и цифра од 26.000

Међународна комисија патолога која је истраживала злочин у Катинској шуми нашла је остатке 1.803 убијена

Постоји још један аргумент у прилог СССР. Међу заробљеним Пољацима била су и два млада официра Армије Крајове, Војцех Јарузелски и Менахем Бегин, који су преживели овај догађај, касније постали лидери – један Пољске, други (премијер) Израела. На питање – ко је побио пољске официре – обојица су одговорила: Гестапо. Бегин, који је био русофоб и совјетофоб, буквално никада није оптужио СССР за убиства пољских официра, већ Немце (Гестапо)

ВЛАДА Брчко дистрикта, одељење за јавни регистар – Служба за архив, Архив Федерације БиХ, а поводом Међународног дана архива Организује изложбу пољског државног архива „Злочин у Катинској шуми“.

Изложба ће бити отворена 12. јуна (на Дан Руске Федерације) у 19:00 ЧАСОВА у Уметничкој галерији Брчко дистрикта БиХ.

Ово је трећа изложба, а прве две су одржане у Сарајеву 13. априла и Поточарима 15. маја 2018. године.

О изложби у Сарајеви портал klix.ba је известио у чланку насловиши га „Изложба о руском злочину над 20.000 Пољака у Земаљском музеју БиХ“.

Потом следи објашњење: Изложба „Злочин у Катинској шуми“ о једном од најтрагичнијих догађаја из новије историје Пољске отворена је у Сарајеву у Земаљском музеју Босне и и Херцеговине. Састоји се од паноа с приказима слика и докумената о овом руском злочину почињеном над више од 20.000 пољских официра, подофицира и друге интелектуалне и државне елите након што је Совјетски Савез извршио агресију на ту земљу 1939. године.

На 15 изложбених паноа представљен је ток догађаја, од заробљавања хиљада војника и официра Пољске војске од Совјета, одлуке совјетских власти из 1940. године да побију заробљенике, па до откривања масовних гробница у подручју Катина (Катин) 1943. године, ексхумација, прикривања злочина од совјетских власти и коначног откривања истине тек 90-тих година прошлог стољећа.

Пољска се као нација дуго опоравља од овог трауматичног губитка интелигенције, казао је на отварању изложбе актуелни пољски амбасадор у Босни и Херцеговини Андрзеј Кравцyк. Он напомиње да злочин у Катинској шуми има размере геноцида, али и да се о њему ћутало дуго, чак ни породице погубљених нису смеле говорити, да би га руска страна признала тек 1990. након распада Совјетског Савеза. Није га признала као геноцид већ као масовна убиства, напомиње Кравцзyк.

Како је и Босна и Херцеговина доживјела у протеклом рату геноцид, пољска амбасадор истиче да је изложба заједнички крик с поруком – да се сличне ствари не догоде више никад и никоме.

Гостовање изложбе „Злочин у Катинској шуму“ у Босни и Херцеговини омогућено је сурадњом Архива Федерације БиХ и Државног архива Пољске.

Ово је заправо узвратна изложба јер је федерални архив уприличио 2013. изложбу у Варшави о геноциду почињеном на тлу Босне и Херцеговине, у Сребреници.

Одлуком Сејма Републике Пољске из 2007. године, овај национални празник обележава се сваког 13. априла и одаје почаст погубљеним официрима пољске војске.

„Катински злочин је уписан у низ драматичних догађаја из Другог светског рата као болно искуство пољског народа, дупло окупираног од два суседа. Након њемачке агресије на Пољску 1. септембра 1939, неколико дана касније, 17. септембра наступио је и удар од источног суседа – Совјетског савеза. Услед војних деловања, у совјетском ропству нашле су се хиљаде пољских војника и официра. За више руководство пољске војске формирана су три специјална логора у Козиелску, Старобиелску и Остасзкову“, рекао је директор пољског државног архива.

Директор Архива Федерације БиХ Адамир Јерковић наглашава да је изложба у Сарајеву резултат Меморандума о сурадњи с Државним архивом Пољске и додаје податак да је у Катинској шуми погубљено између 22.000 и 26.000 жртава.

Одлуку о злочину у Катинској шуми донела је власт Совјетског Савеза у марту 1940. године. Одлучујућу улогу имала је тајна забелешка Лаврентија Берије упућена Стаљину, у којој су пољски официри описани као непријатељи совјетске власти које треба стрељати без изношења оптужби, без подизања оптужнице и истраге. Од 3. априла затвореници су тајно одвожени у шуму поред Катиниа, гдје су их службеници НКВД-а убијали хицем у потиљак. На тај начин је током неколико дана побијено 14,5 хиљада официра и подофицира Пољске војске и полиције те више од седам хиљада других особа заробљених на територији коју су заузели Руси. Покопани су у анонимне масовне гробнице, а трагови злочина су уклоњени.

Након погубљења, подузете су даљње активности против чланова породица страдалих у виду масовних депортација у унутрашњост Совјетског Савеза. Масовне гробнице случајно је открила њемачка армија која је проводила операције у рејону Смоленска двије године касније, у априлу 1943. Званично објављивање ове информације од њемачке стране имало је велике међународне посљедице. Совјетске власти су од почетка упорно негирале да су починиле злочин и настојале приписати одговорност немачким снагама.

Овако су, дакле, Пољска и Федерација БиХ представиле Изложбу о „злочину у Катинској шуми“: Руси су главни злочинци на Истоку Европе, а Срби на Балкану.

Шта је истина?

Јуна 2012. године Европски суд за људска права из Стразбура окончао је судски процес који је вођен под називом „Јановец и други против Русије“.

Тужбу су поднели рођаци убијених Пољака у Катинској шуми 2007. и 2009. године. Тужитељи су били уверени, опијени пропагандом попут ове која нуди изложба у Брчком, да је њихове рођаке побио Совјетски Савез и тражили су од Русије две милијарде долара одштете. Међутим, нису победили. Пресуда у закључку гласи: „Русија није крива за масовно стрељање пољских официра у Катинској шуми“!

После пресуде морали су да плате огромне судске трошкове (које је додуше преузела пољска држава, па се може на основу овог податка веровати да их је и она подстакла на тужбу, да се не би дискредитовала уколико не докажу кривицу Руса, што је и био случај).

Верзија која је, дакле, научно утемељена у потпуности дискредитује пољску пропаганду „о злочину у Катинској шуми“. Прво, злочин се није догодио 1940. него 1941. године, а прву информацију о томе проширио је нико друго до Гебелс 1943. године, желећи да разбије антихитлеровску коалицију.

Према Гебелсовој верзији, совјети су у Катинској шуми убили 10 000 Пољака, углавном официра. У лаж Гебелса савезници Совјетског савеза у Другом светском рату нису поверовали, али се прича обнавља 90-их година прошлог века, када је Горбачов признао овај злочин (а лажна документа му је доставио нико други него глави издајник и разбијач СССР-а Александар Јаковљев).

После тога западна пропаганда је убеђивала (и убедила) јавност да су совјети (у пропагандним чланцима, као и у цитираном чланку из Сарајева уместо совјета се пише „Руси“) побили Пољаке у Катинској шуми. Но, истраживање је показало следеће.

Број стрељаних Пољака је званично утврђен од стране међународне комисије и износи 1.803 човека.

Убијени су из већих калибара оружја немачке производње. Даље, када су Немци 1943. доказивали да су Пољаке побили совјети као аргумент су изнели да су стрељани носили официрске чинове, али совјетски закон „Положај заробљеника“ из 1931. године налагао је да се ознаке чинова код заробљеника скину. Да су их совјети дакле побили стрељани не би имали ознаке чинова.

ЛИЦИТИРАЊЕ СА БРОЈЕМ УБИЈЕНИХ ПОЉАКА
Од 1943. године се износе различите бројке убијених Пољака у Катинској шуми. Гебелс је изнео податак о 10.000 убијених, затим се цифра повећала на 14.542 од пољске и западне пропаганде, затим се бројка повећала на 21.857, а на Сарајевској изложби се помињала и цифра од 26.000.

Међународна комисија патолога која је истраживала злочин у Катинској шуми нашла је 1.803 убијена.

Постоји још један аргумент у корист Совјета. Међу заробљеним Пољацима била су и два млада официра Армије Крајове, Војцех Јарузелски и Менахем Бегин, који су преживели овај догађај – после деценија они су постали лидери, један Пољске, други (премијер) Израела. На питање – ко је побио пољске официре – обојица су одговорила – Гестапо.

Бегин, који је био русофоб и совјетофоб, буквално никада није оптужио СССР за убиства пољских официра, већ Немце (Гестапо).

Вратимо се изложби у Брчком. Организатори изложбе, како из Пољске, тако и из Федерације БиХ и Брчко дистрикта, једноставно игноришу не само пресуду Европског суда о ослобађању кривице Совјетског Савеза, односно Русије за злочин у Катинској шуми и на сам дан државе Руске Федерације (12. јун) организују изложбу, која се заиста доживљава као груба провокација и изложба која треба да изазове нови талас мржње према Русима (а последично и према Србима, јер је злочин у Катинској шуми стављен у раван Сребренице).

Српским политичарима из Брчко дистрикта ово треба да буде изложба која ће их не посрамити, него, да је правде, приморати да поднесу оставке. Једноставно, нису достојни представници српског народа када дозвољавају да се у сред Брчког неоправдано блате Русија и Руси.

Нека их је стид народа. Нека их је стид Велике и племените Русије, нека их је, на крају, стид и Виталија Чуркина који је скинуо са Срба из БиХ оптужбу геноцидности у Уједињеним нацијама.

Слава Русији!

Зоран Милошевић / Факти

Извор: Васељенска ТВ