Изложба порука стрељаних цивила у Крагујевцу

Драгољуб Јовановић, jедини преживели стрељања у Крагуjевцу 1941, поjавио се вечерас на изложби сачуваних писаних порука жртава тог нацистичког злочина.

Изложба „Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема“, посвећена обележавању 70. годишњице од стрељања цивила у крагуjевачким Шумарицама, отворена jе данас у Историjском музеjу Србиjе у Београду.

Изложбу jе отворио министар рада и социjане политике Расим Љаjић, наводећи да су утврђена имена 2.381 цивила коjа су стрељани у Крагуjевцу 20. и 21. октобра 1941. године.

Истичући да jе на изложби приказано око 40 сачуваних писаних порука жртава тог масовног стрељања, Љаjић jе казао да jе Крагуjевац стао у „бескраjни ред злочина коjи су извршени над цивилима“.

Ове речи, истакао jе Љаjић, данас имаjу вишедимензионално значење, jер нас подесећаjу и, изазиваjући неизмерно поштовање, опомињу шаљући поруку свим народима коjи су у своjоj историjи поднели велике жртве.

Министар jе нагласио да су крагуjевачке жртве вечни део нашег личног и колективног идентитета, велика историjска опомена и наук.
На трагу порука крагуjевачких жртава, Влада jе донела одлуку да се 21. октобар прогласи за Дан сећања на српске жртве у ИИ светском рату, коjа ће се упутити Скупштини Србиjе на разматрање, рекао jе Љаjић.

Љаjић jе представио и Драгољуба Јовановића – jединог преживелог сведока стрељања у Крагуjевцу, и навео да jе данас усвоjен предлог да 21. октобар буде проглашен за Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату.

Јовановићу, коjи се после три децениjе поjавио у jавности, уручена jе Златна медаља за заслуге.

„За мене ова награда представља много, jер се неко после 30 година сетио да постоjим“, изjавио jе ФоНету Јовановић, присећаjући се страхота крагуjевачког стрељања, а због последица овог злочина никада ниjе могао да оснуjе породицу.

„Немци су нас построjили у полукруг, а jедан фолксдоjчер нам се обратио речима: Ви, коjи ометате велике циљеве Трећег раjха…“, рекао jе Јовановић, сећаjући се на дан стрељања 19. октобра, коjи jе тада имао 17 година.

„У том тренутку jа сам поклопио очи, од рафала сам задобио 12 рана, после чега ме илегално лечио доктор Милорад Глишић, а главна медицинска сестра jе била моjа маjка“, рекао jе осамдесетседмогодишњи Драгослав Јовановић о злочину, коjи му jе „сваког дана пред очима“.

Аутори изложбе су Мирослав Перишић и Деjан Ристић, коjи су у уводном тексту каталога написали да jе порука „Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема“ – jедна од многих сачуваних коjе су жртве масакра написале.

„Снага тих речи, исписаних на комадићу папира у часовима када jе већ била извесна судбина огромног броjа невиних људи затворених у бараке пред стрељање, нађачала jе сваку другу идеjу за назив изложбе посвећене jедном од наjвећих злочина у Другом светском рату“, навели су аутори изложбе.
Отварању изложбе jе присуствовао и аутор споменика у Шумарицама „В/3“ (пето три) Миодраг Живковић, обележjа коjе jе подигнуто у спомен на стрељане ђаке.

Изложба „Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема“, коjа ће бити отворена до 20. новембра, реализована jе под покровитељством Владе Србиjе.

Извор: vesti-online.com