Izbrisano i sećanje na srpske graničare

Banatska klisura u Rumuniji, u kojoj je Sveti Sava podizao zadužbine. Od naše velike oblasti ostalo nekoliko sela i veliki broj toponima

Najstarija i nekad najbrojnija srpska zajednica u Rumuniji živi u Banatskoj klisuri, pojasu koji počinje ravnicom od ušća Nere u Dunav, a završava se u planinama iznad Đerdapa. Danas je od nje ostalo 13 malih sela koja se pominju kao srpska još u srednjem veku i veliki broj srpskih geografskih toponima. Najsetnije ime nosi planinski vrh Domogled, s koga su srpski hajduci i graničari habzburške imperije gledali otadžbinu preko Dunava. Oni su se na podunavskim ograncima Karpata borili s Turcima i obučavali dobrovoljce – frajkore iz Srbije.

Reporteri „Novosti“ prošli su njihovim stazama, obroncima planine Černe nad rekom Černom, posetili njihove skrivnice, Srpsku i Hajdučku pećinu, popeli se na Srpski vrh. U novom rumunskom manastiru Vodica kraj Oršave, izgrađenom devedesetih, pronašli smo skromnu fresku kneza Lazara, jednog od ktitora srednjovekovne Vodice, koja je u ruševinama. Ona je bila jedan od sedam manastira koji su u Ugarskoj podignuti u 14. veku na inicijativu rođaka srpskog kneza, monaha Nikodima Grčića. Ti manastiri bili su centar prosvete, a knezovi Vlaške tad su se služili srpskim jezikom i pismom. U Vodici je naslikana i monahinja Jefimija, udovica despota Uglješe Mrnjavčevića. Dimitrije i Andrijaš Mrnjavčević su posle propasti na Marici došli u ovaj deo Ugarske, gde su dobili plemićka zvanja i komandu nad hrišćanskom vojskom. Ne zna se tačno gde je Jefimija provela poslednje godine života, a predanje pominje manastir Ljubostinju. Ispod današnjeg rumunskog manastira Mrakonija na litici Đerdapske klisure, u vodi se nalaze potopljeni ostaci srednjovekovne bogomolje, na kojoj je stajala kamena ploča s imenom manastira Ljubostinja.

– Srpski narod ovde živi duže od milenijuma – kaže profesor dr Slavomir Gvozdenović, jedan od najuglednijih Srba u Rumuniji i dugogodišnji predstavnik srpske manjine u rumunskom parlamentu. – Nesporni su tragovi Srba još od šestog veka, a njihovu brojnost ilustruje podatak da je Sveti Sava u 13. veku u Banatskoj klisuri podigao dva manastira, Bazjaš i Zlaticu.

Srbi u Banat masovno dolaze posle prodora Osmanlija, u šest velikih seoba. Već u 15. veku oko 200.000 Srba dovode posle pohoda u porobljenu Srbiju despot Zmaj Ognjeni Vuk Branković i Dmitar Jakšić. Oni su vekovima bili graničari Ugarske, a zatim Austrije, a Banatska klisura je sve do 1871. zadržala status vojne granice Habzburške monarhije. Zahvaljujući graničarima, koji su krvlju plaćali privilegije srpske nacionalne autonomije, Temišvar je postao vodeći kulturni centar srpskog naroda.

Danas je malo Srba u Banatskoj klisuri, a još manje u ostatku Rumunije. To je posledica etničkog čišćenja koje je posle rezolucije Informbiroa 1948. naredio komunistički diktator George Georgiju Dež. Prvo su hapšeni i ubijani srpski učitelji i profesori, čime je srpska manjina obezglavljena. Sveštenici su prisiljavani da se odreknu Srpske pravoslavne crkve. Teror je kulminirao u junu 1951. kad je rumunska vojska blokirala Banatsku klisuru. Jugoslovenski izvori u poverljivim izveštajima navode da je 15.000 ljudi, najvećim delom Srba, nasilno odvedeno u Baragansku pustinju u delti Dunava. Tu su izbačeni na pustu ledinu ograđenu bodljikavom žicom kraj koje su patrolirali vojnici sa psima. Malo ih se vratilo.

Pod Domogledom danas srpski niko ne govori, jer se na ispražnjene srpske prostore planski doseljavalo stanovništvo iz udaljenih krajeva Rumunije. Paradoksalno, ime tvorca etničkog čišćenja Srba u Rumuniji Georgea Deža je sve do devedesetih nosila jedna od najvećih ulica na Novom Beogradu.

– Tek posle pada komunističkog diktatora Čaušeskua 1989. godine, Srbi iz Rumunije su uspostavili kontakt s maticom, koji je od 1948. bio potpuno prekinut – kaže profesor Gvozdenović. – Danas je naš položaj dobar, rumunska država pomaže Savez Srba u Rumuniji, ali su decenije diktature ostavile teške posledice. Ostalo nas je nešto više od 18.000, a posle Drugog svetskog rata u Rumuniji je popisano oko 46.000 Srba. Sve je manje dece u srpskim osnovnim školama i čuvenoj Temišvarskoj gimnaziji, gde su se školovali Jovan Sterija Popović, Branko Radičević, Miloš Crnjanski.

PAKAO BARAGANA

Do danas je identifikovano 2.700 Srba odvedenih u neljudske uslove Baragana. Od 26 srpske dece iz Banatske klisure rođene u toj pustari do 1955. preživelo je samo dvoje. Sekuritatea je terorisala ljude koji su živeli u zemunicama i kolibama, a procenat samoubistava očajnika je bio ogroman. Oni koji su se vratili iz Baragana uglavnom su promenili srpski identitet u rumunski.

MAČ I PERO

Potomci komandanata banatskih graničara, koji su sablju zamenili knjigom, utemeljili su srpsko školstvo i nauku. Grof Đorđe Branković početkom 18. veka je obnovio državotvornu ideju knjigom „Slovensko-serbske hronike“ koja se smatra prvencem srpske istoriografije. Sava Tekelija, potomak vojskovođe Jovana Tekelije, bio je najveći donator Matice srpske i prvi srpski doktor prava.

USTANICI IZ KLISURE

Kapetan Koča Anđelković je s 500 frajkora iz Banatske klisure 1788. prešao u okupiranu Srbiju, na oružje podigao 18.000 ljudi i posle nekoliko vekova oslobodili na duže vreme deo otadžbine. Time je udaren temelj Prvom srpskom ustanku.

Autor: Boris SUBAŠIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Mučenici odabrali smrt umesto ropstva | Jadovno 1941.