Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг.
Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић
Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин?
Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита. Мислим, 1971. године. Био сам тамо више пута прије рата. Барем три. Мени је то тада остало у свијести као национална трагедија. Зато, вјерујте, код мене нема тог дневнополитичког такмичења.
Мислим да сам био први од представника РС који је отишао у Шушњар. Имао сам за то и лични разлог, јер је то мјесто у којем сам рођен, али, уједно, сматрао сам и да заборавити 5.000 убијених у Санском Мосту апсолутни гријех. О Гаравицама нисам ништа знао до новијег времена. Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, Гаравице, Шушњар… све су то мјеста и појмови којима морамо дати већи значај него што су имали до сада.
Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило и први позив који сам добио, ја сам одмах реаговао. Када год будем могао, желим да то чиним.
То неће можда одмах из прве дати пуни резултат, али ако сте упорни, ако инсистирате, то ће остати ствар која је врло значајна. Посебно је важно што су то простори гдје нема српске власти у ФБиХ и у Хрватској. Разговарао сам о томе и са Вучићем и са Додиком, те сам увјерен да ће се ти датуми ставити на спискове значајних датума за сјећање српског народа, јер ако шта треба обиљежавати и сјећати се, онда су то ти догађаји.
Обраћање др Младена Иванића код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017.
Имате ли ви објашњење, зашто нам је требало седамдесет година да оно што су наши непријатељи учинили чак и за њихово сјећање о посљедњем рату, почнемо да радимо везано за догађаје из Другог свјетског рата?
Два су разлога. Први је идеологија. Све што је било сјећање на Други свјетски рат а тицало се унутрашњих односа је било негативно. Сјећам се кад су и српски војници уништавали споменике из тог рата. Дуго је времена требало док се та идеолошка варијанта уклонила и мислим да је то јако значајно што су борачке организације на неким мјестима те споменике заједно увезали и показали да је то историја српског народа.
Други разлог је наша историјска површност као народа. Сматрали смо ето, било је то, заборавимо и идемо даље. Невјероватно је колико смо сви, политичари, јавни радници, универзитетски професори, мало давали значаја. Мисилм да је јако важно да се на многим тим мјестима Српска православна црква уведе у већу улогу, да то мање зависи од политике, а да остане уз једну институцију која је заиста чувар традиције.
Комплетан интервју можете прочитати на интернет порталу Фронтал.рс ОВДЈЕ.
Редакција портала Јадовно.срб
Везани чланци:
