Italijani znaju istinu o logoru Jadovno

BANjALUKA – Uoči prve međunarodne konferencije o Jadovnu, koja će se održati sutra i u petak u Banjaluci, razgovaramo s Milom Mihajlović, novinarkom RAI TV, čija je nova knjiga „Italijanski izvori – dokumentacija o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj krajini 1941-1943“ pobudila veliku pažnju u italijanskoj javnosti, a biće i tema njenog izlaganja na tom skupu.

Reč je o dokumentima od ogromne istorijske vrednosti, koja su nakon 70 godina ugledala svetlost dana, a koja su dokaz, kako kaže naša sagovornica, etničkog čišćenja epskih razmera počinjenog na Balkanu. Ovo je poslednjih meseci više puta izrečeno na konferencijama održanim u srcu Italije, pa čak i u sedištu nacionalnog parlamenta.

Kako je došlo do toga da se bavite ovom temom?

Sasvim slučajno. U Rimu je sredinom februara prvi put objavljen dokument sačinjen septembra 1945. godine koji je služio da dokazima potkrepi italijansku pregovaračku poziciju na Mirovnoj konferenciji 1946. u Versaju. Sudbina tog dokumenta bila je vrlo čudna. Štampan na, za to vreme izuzetno skupoj hartiji i u hiljadu primeraka, zaplenjen je i od tada mu se gubi svaki trag. Prošle godine, na inicijativu grupe Italijana, istoričara i izgnanika iz Dalmacije, odlučeno je da se taj dokument, čiji je jedan primerak sačuvan, pruži na uvid javnosti. Reč je o knjizi o jezivom entičkom čišćenju Italijana iz Istre i Dalmacije u godinama posle Drugog svetskog rata, o jamama u kojima su završile na hiljade građana čiji je jedini greh bio taj što su italijanskog porekla.

Mesecima su nestajali u dubinama istrijanskih (istarskih) jama, a to je rezultiralo egzodusom 350.000 Italijana iz ovih krajeva. Međutim, taj dokument na poslednjih 20 stranica donosi fotografije pod naslovom: „Masakri Jugoslovena protiv Jugoslovena“. Upravo je tu bio ključ istorijskog otkrića važnog za naš narod. Među njima nalaze se i jedinstvene, do sada nikada viđene četiri fotografije o ustaškom logoru na Pagu, o kojima postoje samo usmena svedočenja. A u tom logoru ustaše su za samo 132 dana usmrtile 8.000 Srba i Jevreja. Logor na Pagu je, inače, bio u sastavu kompleksa logora Jadovno, stratišta 42. 000 Srba. Kada sam to videla, počeo je i moj angažman da se istina o tome čuje što dalje.

Ko je to sve uspeo da zabeleži?

Naravno da Srbi nisu mogli da prikupe druge dokaze o Jadovnu sem priča malobrojnih preživelih. Ali italijanska vojska i civilna vlast je u Dalmaciji i Lici tada bila prisutna i interesantno je da su se oni sukobili s vladom u Rimu. Naime, Italijani i Hrvati su, navodno, bili prijatelji i saveznici. A bili su sve sem toga. Osim što ih je delila kultura i teritorijalni interes, Italijani su bili zgroženi ustaškim zlodelima, ali i primarnom ulogom koju je u masakru nevinih srpskih civila imala Katolička crkva u Hrvatskoj, o čemu svedoče dokumenta iz italijanskih državnih, diplomatskih i vojnih arhiva. Vojni izveštaji su potkrepljeni i fotografijama jer bi na svaku dojavu o ustaškom masakru Srba Italijani slali svoje patrole, istražitelje i fotografe. Nažalost, redovno su te dojave i potvrđivane: nekada su italijanski vojnici iz jama uspevali da izvade ponekog preživelog i smeštali ga u svoje bolnice. Nekada su uspevali da svojim prisustvom preduhitre ustaše i onemoguće krvavi pir. A nekada su mogli samo da konstatuju masakr. To je išlo do te mere da je trupa zajedno s komandantima cele armije u Dalmaciji zapretila pobunom političkom vrhu u Rimu! I o tome postoji prepiska iz koje se jasno čitaju reči gnušanja na „savezništvo“ s Hrvatima.

O ovom otkriću ste do sada imali više prilike da govorite u Italiji nego na prostoru bivše Jugoslavije.

O postojanju ovih dokumenata saznao je i čuveni svetski antropolog prof. Srboljub Živanović iz Londona i pozvao me je da govorim na konferenciji o Jasenovcu. Ali, kako je ona bila u maju, a ja sam sve ove činjenice počela da prikupljam, nisam bila u mogućnosti da u tako kratkom roku sve prezentujem u javnosti, ali sada ću imati prilike u Banjaluci, gde su dolazak najavila i tri predsednika: Josipović, Dodik i Tadić. Srećom, za ova dokumenta je saznao i dr Dušan Bastašić, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca žrtava kompleksa ustaških logora Jadovno 1941. i uz njegovu pomoć priča o italijanskim materijalnim dokazima počela je da se širi ne samo u srpskoj nego i u svetskoj javnosti. Najpre je u Italiji moj tekst o etničkom čišćenju Srba i Italijana, o Jadovnu i brojnim drugim srpskim Jadovnima, na udarnom mestu objavio italijanski nacionalni list „Il Tempo“. U Italiji je krenula serija konferencija koja je bila ispraćena ogromnim interesovanjem javnosti. I da zločin bude veći, to se događalo i u godinama posle završetka rata. Italijani te zločince nazivaju „Titovi partizani“. Međutim, na osnovu novih saznanja iz knjiga Miloslava Samardžića, koja dokumentuje masovni prelazak ustaša u partizane već 1943. godine, postavlja se pitanje: ko su bili „Titovi partizani“ koji su u jame bacali Italijane? I to otvara novo poglavlje i to je tema moje nove knjige.

Izvor: BLIC online