fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Истражите улогу Шекса и Лоше

Vladimir Seks

Они коjи ми импутираjу да сам ратни злочинац покушаваjу кривотворити хрватску повиjест. Шеф кризног стожера био сам у коловозу и диjелу руjна 1991. У циjелоj тоj конструкциjи Амнести интернешнела jедна jе велика и намjерна лаж. Они раде на истим валним дужинама као и Саво Штрбац. Занимљиво jе да jе у њиховом извjешћу нешто страшно.

Тврде, наиме, да jе Хрватска раскидањем правних веза са СФРЈ-ом проузрочила рат између Хрватске воjске и воjске краjишких Срба и да су у томе рату обjе воjске починиле ратне злочине. То jе изjедначавање кривње, jер испада да ЈНА и Србиjа нису извршиле агресиjу на Хрватску. Исто то већ годинама тврди и Саво Штрбац – тако jе поткраj прошле године говорио тадашњи потпредсjедник Сабора Владимир Шекс, реагираjући на оптужбе угледне међународне организациjе за заштиту људских права да jе почетком рата судjеловао у прогонима Срба у источноj Славониjи.

Када jе приjе неколико дана Амнести интернешнел (АИ) обjавио извjештаj о стању људских права за Хрватску у 2011, поновивши у њему да би хрватско правосуђе требало помно истражити Шексову улогу у нестанцима грађана српске националности у Осиjеку и Вуковару 1991, ниjе се подигла велика медиjска прашина, наjвjероjатниjе стога што jе Шекс неколико дана раниjе, поразом на унутарстраначким изборима у ХДЗ-у, jедном ногом закорачио у политичку мировину.

Поништите закон!

У том се извjештаjу, у диjелу коjи се бави Хрватском, уз Шекса – коjега се као одговорну особу прозивало и на суђењу ратном злочинцу Бранимиру Главашу – у сличном контексту спомиње и театрални теоретичар завjера, генерал Давор Домазет Лошо: “Адмирал Хрватске воjске Давор Домазет Лошо такођер jе наведен као носитељ заповjедне одговорности за злочине почињене 1993. у Медачком џепу. Наводи против њега темеље се на судским поступцима против генерала Рахима Адемиjа и генерала Мирка Норца.”

Амнести интернешнел тражи од Хрватске промjену Закона о ништетности, “према коjем би оптужнице и други правни акти били неважећи, уколико би били издани од стране власти Републике Србиjе, бивше Југославиjе и ЈНА, против грађана Хрватске за злочине према међународном праву почињене на териториjу Републике Хрватске”. Риjеч jе о закону коjи jе ХДЗ-ова власт дониjела након што су се поjавиле прве информациjе да би Србиjа, на темељу оптужница писаних 1990-их од органа Воjног тужилаштва ЈНА, могла за ратни злочин оптужити управо Владимира Шекса. Како се таj закон противи низу међународних докумената што их jе у склопу међудржавне правне помоћи и због лакшег прогона ратних злочинаца потписала и Хрватска, предсjедник Иво Јосиповић наjавио jе како ће од Уставног суда затражити оцjену уставности тог, тзв. Шексовог закона.

У наjновиjем извjешћу Амнести интернешнел такођер наводи како jе процесуирање ратних злочинаца у Хрватскоj jош увиjек споро: подсjећаjу како jе лани окончано пет случаjева, истраге се воде у 370 случаjева, а 540 случаjева jе у предистражноj фази, што значи да починитељи jош нису идентифицирани. Посебан jе проблем, пише у извjештаjу, што Хрватска ратним злочинцима суди према одредбама Казненог закона из 1993. коjи не познаjе заповjедну одговорност, а недостаjе и jасна дефинициjа силовања као ратног злочина, као и злочина против човjечности. Истиче се како jе jош неадекватна заштита сигурности свjедока на суђењима за ратне злочине, што jе уродило правом поплавом амнезиjе међу свjедоцима, па jе изjава “Не сjећам се” наjчешћа у хрватским судницама. Истакнута jе и срамотна чињеница да истрага о убоjству Милана Левара, човjека коjи jе отворено говорио о кривњи ратног злочинца Мирка Норца и низа других високопозиционираних дужносника осумњичених за убоjства и прогон Срба у Госпићу и околици, jош ниjе окончана.

С друге стране, извjешће хвали Хрватску због почетка суђења Томиславу Мерчепу за стравичне прогоне и убоjства у Пакрачкоj Пољани те Владимиру Миланковићу за ратни злочин над Србима у Сиску, унаточ томе што jе броj жртава у стварности наjвjероjатниjе пуно већи од броjа наведеног у оптужницама.

Дискриминациjа Рома

Један дио извjештаjа посвећен jе дискриминациjи етничких мањина у Хрватскоj. Посебно jе истакнута дискриминациjа ромске националне мањине; Роми су дискриминирани “у приступу економским и социjалним правима, укључуjући образовање, запошљавање и становање”. Каже се да Хрватска ниjе поштовала пресуду Европског суда за људска права у случаjу Оршуша и других – риjеч jе о дискриминациjи ученика ромске националности, коjе су 2002. у jедноj међимурскоj школи, наводно због слабиjег познавања хрватског jезика, одвоjили у изолиране разреде. Амнести jе уочио и неравноправан положаj грађана српске националности, коjи се и даље настављаjу “суочавати с дискриминациjом, напосе у приступу адекватном становању”.

У Хрватскоj се крше и права лезбиjки, геjева, бисексуалних и трансродних особа, наводи се у извjештаjу. Као илустрациjу кршења права хомосексуалних особа АИ истиче прошлогодишњи Праjд у Сплиту, тиjеком коjег полициjа ниjе сприjечила нападе на судионике поворке, коjа jе из тог разлога прекинута.

Ваља рећи да су извjешћа организациjа попут Амнести интернешнела доста уважена у међународним политичким круговима; она су годинама служила и као средство притиска хрватских невладиних организациjа на домаћу власт. Нажалост, тешко jе не уочити своjеврсну баналност и извjесну површност Амнестиjева извjешћа за прошлу годину, барем када jе о Хрватскоj риjеч: наиме, оно jе углавном састављено на темељу новинарских текстова о тоj проблематици, али и извjештаjа организациjа попут ГОЉП-а и Документе, коjе се годинама пуно темељитиjе баве кршењем људских права, посебице дискриминациjом грађана српске националности. Извjештаj Амнести интернешнела ту дискриминациjу спомиње у неколико реченица, иако она засигурно захтиjева озбиљниjи приступ. Ипак, због угледа коjи та организациjа ужива у свиjету, четири странице овог извjештаjа треба поздравити и схватити добронамjерно.

Извор: novossti

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: