Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Истрага о ликвидацији Срба у Двору на Уни без резултата

Датум објаве: среда, 27 априла, 2011
Величина слова: A- A+

Dvor na Uni

ЗАГРЕБ – У августу 1995. године, дан након службеног завршетка воjно-редарствене операциjе “Олуjа”, у Двору на Уни почињен jе стравичан злочин над деветеро српских цивила коjи су се од ратних догађања склонили у тамошњу школу.

Према подацима из УН-ових повjерљивих докумената до коjих jе дошао Индеx.хр, насталих на темељу свjедочења очевица овог догађаjа – данског воjника, сазнаjе се да “униформирани мушкарци” коjи су починили злочин на себи нису
имали ознаку припадности ниjедноj воjсци. Истрага о овом злочину до данас ниjе дониjела резултата.

О инциденту у Двору на Уни веома мало се зна, а саму причу у jавност пласирала jе данска БТ телевизиjа, фокусираjући се на питање одговорности
команданта данске воjске, припадника УН-а, коjи су са само неколико метара удаљености проматрали како 12 “мушкараца у униформама” ручним гранатама и аутоматским пушкама ликвидира психички и физички хендикепиране људе српске националности.

У разговору с данским новинаром Каспером Ведсмандом, аутором чланка о егзекуциjама у Двору на Уни, сазнаjемо како су се новинару jавили дански
воjници очигледно оптерећене савjести, са жељом да изнесу истину о масакру у том градићу. Изгледа да jе само Данцима стало да расвиjетле оваj злочин.

Поред школе у коjоj се догодио покољ било jе стационирано 200 УН-ових воjника из Данске, од коjих jе дио њих видио 12 униформираних људи, према
наводима данских воjника, без икаквих ознака о припадности иjедноj воjсци, како наоружани гранатама и аутоматским оружjем прилазе школи, а затим и ликвидираjу jедну по jедну од девет наведених особа. Дански воjници могли су интервенисати у неколико наврата, но речено им jе од стране командира Јоргена Колда да само посматраjу.

Индеx.хр дошао jе до података из повjерљивих УН-ових докумената у коjима се описуjу четворица мушкараца коjи су ликвидирали српске цивиле, као и начин на коjи су жртве без икаквог разлога смакнуте. Описе jе дао jедан од данских воjника коjи jе свjедочио смакнућу српских цивила.

Свjедок jе првог починиоца описао као мушкарца од 40 година, 190 цм високог, витког, у тамноj маскирноj униформи с руксаком каки боjе, наоружаним наjвjероjатниjе аутоматским оружjем АК 47, коjи jе побио цивиле у школском ходнику.

Други jе описан као 50-годишњак, висине од 160 до 170 цм, одjевен у тамну маскирану униформу коjи jе у школски ходник убацио ручну гранату. Преостала двоjица имала су око 30 година и били су одjевени у свиjетле маскирне униформе, наоружани аутоматским оружjем АК 47.

Један од њих jе ушао с противтенковском мином у школу, док jе други убацио ручну бомбу.

Попис жртава, међутим, открива како се радило о немоћним људима, у инвалидским колицима или ампутиране ноге, људи коjи су се кретали уз помоћ
штапова. Наjстариjа жртва, Десанка Теодоровић, била jе 1915. годиште, те jе у тренутку смрти сjедила на столици уз степениште коjе jе водило на први спрат школе. Имала jе тешке повреде на прсима и леђима.

Жена за коjу се претпоставља да jе Зорка Марић, старости између 40 и 50 година, убиjена jе у инвалидским колицима, те jе имала тешке повреде прсиjу и леђа.

Мушкарац за коjег се вjеруjе да jе Јован Мацут, рођен 1931. године, пронађен jе како лежи преко столице с тешким повредама прсиjу и леђа. Поред њега био jе штап за помоћ приликом кретања.

За четврту жртву идентитет ниjе утврђен, а пронађена jе како лежи на поду. Радило се о женскоj особи старости од око 70 година, с разнесеном лиjевом
страном лубање.

Особа за коjу се вjеруjе да jе Терезиjа Ружак имала jе у тренутку смрти, како jе проциjењено, око 65 година и ампутирану лиjеву ногу. Пронађена jе како
лежи разнесеним лицем према поду, а поред ње су биле штаке.

Дарко Кривокућа из Воjнића, рођен 1966. године, пронађен jе како мртав лежи на поду. Имао jе тешке повреде због коjих jе тешко са сигурношћу потврдити идентитет. Кривокућа jе, према документу из 1995, имао дозволу за посjедовање оружjа.

Седма жртва jе неидентифицирана женска особа, проциjењене доби од 55 година, пронађена како лежи с тешким повредама прсиjу и леђа.

Осма жртва такође ниjе идентификована, а пронађена jе у учионици на првом спрату како лежи на леђима пред школском таблом. Око њеног уха се протезала повреда дубине пет центиметара. Особа jе описана као изразито мршава.

У учионици на првом спрату пронађена jе и девета жртва овог покоља, за коjу се претпоставља да jе риjеч о Слободану Вукшићу, мушкарцу проциjењене старости од око 70 година, пронађеном с тешким повредама на леђима.

УН jе покренуо истрагу о наведеним злочинима, али због премало доказа о починиоцима од даљње истраге се одустало.

Извор: НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top