Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Историјски пројекат Сребреница: Српски превод аутопсијских извештаја Хашког трибунала

Датум објаве: понедељак, 28 новембра, 2011
Објављено у Подриње
Величина слова: A- A+

istorijski_projekat-srebrenica.jpgАУТОПСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ФОРЕНЗИЧКИХ СТРУЧЊАКА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА НА СРПСКОМ

Аутопсиjски извештаjи су главна и уjедно наjслабиjа карика у доказном материjалу у вези са догађаjима у Сребреници у jулу 1995. године. Без адекватних форензичких доказа да jе у Сребреници било стрељано 8,000 ратних заробљеника, званична прича jе лишена своjе главне материjалне потпоре.

У делу наше интернет презентациjе коjи jе на енглеском jезику читаоци ће наћи целокупну изворну документациjу тужилаштва Хашког трибунала по овом питању. Између 1996. и 2001. године форензички стручњаци Тужилаштва боравили су на ширем подручjу Сребренице и ексхумирали су све масовне гробнице за коjе су сматрали да су у вези са погубљењима ратних заробљеника. Резултат њиховог рада jе 3,568 аутопсиjских извештаjа неуjедначеног професионалног квалитета. Пре свега, ту се само ради о 3,568 «случаjева,» а не тела зато што се скоро половина тих аутопсиjских извештаjа односи на по неколико костиjу или фрагмената тела коjи не допуштаjу извлачење никаквих форензички значаjних закључака. Али чак и са том оградом, jасно jе да када су се 2001. године хашки форензичари, коjи су истраживали Сребреницу, спаковали и кренули кући они у свом досиjеу нису имали ни половину од броjа «случаjева» коjи су били потребни да би теза о 8,000 жртава стрељања била научно поткрепљена и правно одржива.

Да потсетимо читаоце, хашки форензичари су тада предали «штафету» Институту за нестала лица БиХ Амора Машовића и Међународноj комисиjи за нестала лица [ICMP] коjи су наставили са прекопавањем гробница. Међутим, у раду те две организациjе постоjе битне разлике у односу на претходну активност стручњака Хашког тужилаштва. Пре свега, веома jе битна – заправо кључна – поjединост  да гробница за коjе би се могло предпоставити да су у вези са стрељањем заробљеника практично више ниjе ни било. Људских посмртних остатака преосталих из сукоба 1992. – 1995. било jе, наравно, на претек, али они су наjвећим делом водили порекло од борбених деjстава везаних за пробоj колоне 28. Дивизиjе Армиjе БиХ након пада Сребренице 11. jула, 1995. Међутим, од 2002. године до данас то уопште ниjе обесхрабрило две наведене организациjе (Институт за нестала лица БиХ и ICMP) да копаjу на jединим местима коjа су им преостала – путањом коjом се колона пробиjала под борбом – и да погинуле у оквиру тих легитимних борбених  деjстава лажно приказуjу као жртве «стрељања,» па и «геноцида.» Друга битна поjединост jе да се, за разлику од хашких стручњака, експерти ове две организациjе не баве састављањем аутопсиjских извештаjа, већ само пишу «потврде о смрти». Разлика jе, опет, кључна. Аутопсиjски извештаj, ма колико дефектан био (а ми смо извештаjе хашких стручњака критиковали за безброj недостатака, па смо их зато и поставили на нашу интернет презентациjу да би свако могао да се увери колико су у целини професионално мањкави) ипак садржи низ корисних података о стању посмртних остатака, као и о начину, околностима и времену смрти, што jе са становишта правилно вођене криминалистичке истраге од изузетног значаjа. Потврда о смрти, с друге стране, представља пуку констатациjу да jе неко мртав коjа jе лишена сваког форензичког контекста па jе зато неупотребљива као доказ за импутирање кривичне одговорности. Она може да послужи  породици покоjника за обављање неких приватних административних радњи, али ништа више од тога.

Mutatis mutandis, то исто – неупотребљивост као доказ у кривичном процесу – односи се и на ДНК упаривања коjа се обављаjу у таjанственим лабораториjама ICMP у Тузли. Мада се ови резултати лажно приказуjу као примена последње речи научне технологиjе на расветљавање злочина у Сребреници, ствар стоjи много прозаичниjе. ДНК упаривања потпуно су ирелевантна за решавање питања коjе jе jедино битно, а то jе питање кривичне одговорности. За утврђивање кривичне одговорности неопходни су поуздани докази о начину и времену смрти. За разлику од традиционалног метода  прописно састављених аутопсиjских извештаjа,  на питања те врсте ДНК анализа нема никакав одговор.

Аутопсиjски извештаjи коjе доносимо у продужетку  превод су на српски jедног репрезентативног дела материjала форензичких стручњака Хашког тужилаштва коjи jе у енглеском делу наше интернет презентациjе постављен у целини. Оваj материjал односи се на садржаj масовних гробница Глогова, Хоџићи Цеста, Коњевић Поље, Козлук, Нова Kасаба, Равнице и Зелени Јадар. Али чак и у овако скраћеноj верзиjи наведеног материjала пада у очи неколико важних поjединости коjе су карактеристичне за целину. Пре свега, то jе – са становишта вођења прописне криминалистичке истраге и изрицања кредибилних судских пресуда – врло   битна чињеница да у великом броjу тих извештаjа, у рубрици «узрок смрти» коjа се налази на краjу, стоjи да jе одговор на то питање «непознат» или «неутврђен.» Како се могу извлачити закључци о нечиjоj кривици у случаjевима где jе таj кључни елеменат неразjашњен? Да би читаоцима помогли да оваj податак лакше уоче, ми смо га свуда где се поjављуjе истакли тако што смо га обележили посебном боjом.

Пажљиво исчитавање ових извештаjа пружиће не само стручном него  сваком разумном  читаоцу низ интересантних увида коjи, како би се то на енглеском рекло,  «speak volumes» (много тога говоре) о томе шта се у Сребреници стварно догодило. Да истакнемо само jедну заиста  важну поjединост. Из великог броjа аутопсиjских извештаjа хашких стручњака jасно jе да су поjединци на коjе се односе морали погинути од шрапнела, гранате и других врста проjектила коjи су катактеристични за борбена деjства, али се уопште не користе у стрељању. Ту такође има jасних доказа о коришћењу «high velocity» проjектила (проjектила велике брзине) за коjе смо у нашоj монографиjи «Деконструкциjа jедног виртуелног геноцида» аналитички доказали да може само да се односи на гранате коjе испаљуjу артиљериjска оруђа, као што jе топ Прага, коjи jе био широко коришћен против живе силе  током сукоба у Босни али коjи се такође не користи приликом стрељања. Ево примера jедног таквог аутопсиjског извештаjа чиме jе, барем у том случаjу, могућност стрељања ратног заробљеника апсолутно искључена:

Masovna grobnica: Ravnice

ERN X0123882

Case No: RV02 164B

Uzrok smrti:

Višestruke povrede metkom velike energije (brzine).

Да будемо потпуно фер, као што ми увек jесмо, значаjан броj аутопсиjских извештаjа садржи и белешку „лигатура.“ То значи да jе та особа у тренутку смрти била везана, што повлачи закључак да наjвероватниjе jесте била стрељана као ратни заробљеник. Ми то уопште не негирамо. Али са становишта вођења кредибилног истражног поступка и правилног тумачења ексхумираних података важно jе истаћи разноврсност стања у коjима су, по овим аутопсиjским извештаjима, посмртни остаци били пронађени. Неки имаjу образац рањавања од метка, неки од артиљериjских оруђа, за многе узрок смрти ниjе могао бити утврђен док су многи нађени са лигатурама, што jасно указуjе на стрељање. Да су све особе у овим гробницама биле стрељане, као што се у званичноj верзиjи догађаjа тврди, или да jе бар велика већина то била, стање нађених посмртних остатака наjвећим делом пружало би хомогену слику а преовлађуjући образац рањавања био би у складу са теориjом о стрељању. Очигледно jе да то овде ниjе случаj.

Чињеница да то ниjе случаj неуклопива jе у званичну причу. То значи да се нешто мора радикално изменити. Или се мораjу укинути неугодне чињенице, што после нашег ексклузивног обjављивања овог форензичког материjала више никада неће бити могуће, или ће се морати преиначити неправилни закључци о правом значењу ових доказа. Ти нетачни и пропагандно обоjени закључци били су изведени под утицаjем политике, а то jе могло да прође само док оваj материjал ниjе био доступан jавности.

На жалост поборника неодрживе званичне конструкциjе о догађаjима у Сребреници, она прва могућност за њих више не постоjи. Они су сада ти коjи ће морати – да се изразимо незаборавним речима госпође Наташе Кандић – да  се „суоче са чињеницама“, или ће бити присиљени да се помире са неславним урушавањем њихове приче, што се неумитно одвиjа у сваком случаjу.

Целокупни форенсички материjал истражитеља Хашког трибунала коjи jе преведен на српски jезик може се прегледати на нашоj интернет презентациjи на следећоj адреси:

http://www.srebrenica-project.com/sr/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=24&Itemid=22

 

Stichting Srebrenica Historical Project

Фонд Историjски проjекaт Сребреница

Usselincxstraat 60, Den Haag, 2593 VM

Телефон:

+ 31 64 878 0907 (Холандиjа)

+ 381 64 403 3612 (Србиjа)

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top