Историја Срба у Хрватској била је хрватски забран

ПРЕДСТАВЉЕНА ИЗАБРАНА ДЕЛА АКАДЕМИКА ВАСИЛИЈА КРЕСТИЋА

На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су истакнути научници и стручњаци.

Целокупног мог научног дела не би било да није било професора Васе Чубриловића, рекао је јуче академик Василије Крестић у емотивном обраћању приликом представљања његових сабраних дела у 15 књига у издању „Православне речи” и Архива Војводине.

На скупу у Свечaној сали Српске академије наука и уметности у Београду о издавачком и научном подухвату говорили су дописни члан САНУ и универзитетски професор Мира Радојевић, научни саветник у Институту за новију историју Србије др Софија Божић, директор ИП „Православна реч” Зоран Гутовић и аутор. На почетку свог обраћања Крестић је захвалио свима који су помогли, посебно покрајинском премијеру Игору Мировићу, а потом, како је рекао, имао је потребу да се исповеди. Говорио је о свом односу са професором Васом Чубриловићем.

„Професор је помогао много у научном развоју, али нисмо се сагласили у првом тренутку шта ћу као млади асистент да радим на факултету и којом облашћу ћу се бавити”, рекао је академик. Он је навео да је хтео да се одужи свом крају, својој Војводини, а да је Чубриловић одлучио да се он бави историјом Срба у Хрватској. Професор Чубриловић, како је рекао академик, био је тврд и истрајан и није могао да му се одупре, што је, како данас сматра, било добро. Почео је да ствара радове из којих се видело да има много тога новога да понуди. Осетио је, између осталог, и да је историја Срба у Хрватској само узгредна у хрватској историографији и кренуо је да истражује у том правцу.

„Професор се уплашио да ја идем једним путем који ће нас довести у сукоб, како је он говорио, са друговима из Загреба”, рекао је Крестић. Другим речима, историја Срба у Хрватској и историја српско-хрватских односа, како је објаснио, и свега што се тога тицало, припадало је хрватским историчарима. „Срби се тиме нису бавили, то је био хрватски забран”, навео је Крестић и додао да се професор Чубриловић мирио са таквим стањем хрватске историографије само ради добра и мира државе, ради тога да се не ремете хрватско-српски односи. Имао је, како је рекао, доста емотивних спорова са својим професором.

„Жалим што је то тако и жалим што он није доживео да прочита све моје радове и да осети да ли сам ја наступао као историчар или као политикант и да ли сам оправдао његово поверење”, рекао је Крестић и нагласио да дела припадају професору Чубриловићу. Говорећи о темама и подацима које је откривао, а међу којима је и проблем геноцида, рекао је да у својству историчара није желео да испитује оно чиме су се многи историчари бавили, а то је питање начина како су страдали наши недужни људи.

„Мене је као историчара и као човека занимало питање – зашто”, рекао је Крестић и навео да је објаснио када и зашто настаје геноцидна идеологија. Ово га је довело у врло непријатну ситуацију, био је означен као творац геноцидности читавог хрватског народа, као и да су му из иностранства стизала претећа писма „од усташа.”

„Све је то мој професор знао и хтео је и мене да спасе, да се не догоди неко зло, али и да као истински Југословен спасе и остале. Међутим, ја сам сматрао да као историчар немам право на то да прећутим, да прикривам, да фалсификујем и да лажем”, рекао је академик.

Говорећи о Крестићевом раду, Радојевићева је рекла да се о његовом делу на различите начине говори дуже од пола века. Објаснила је да су се хрватски историчари бавили темом историје Срба у Хрватској све док професор Крестић није почео да истражује.

Када је он почео да се бави тиме, на Филозофском факултету нико није предавао историју Срба у Хрватској, али ни српско-хрватских односа. Божићева је поменула, између осталог, да се аутор систематски и деценијама бавио односом према ђаковачком бискупу Штросмајеру. Како је објаснила, ђаковачког бискупа је српска и хрватска историографија цео један век описивала као великог Југословена, док га је аутор свео на праву меру. Гутовић је казао да објављивање ових дела најављује и објављивање нових дела великана српске историјске науке.

Извор: ПОЛИТИКА