БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – Све чешће фалсификовање историjе и негирање геноцида над Србима у усташкоj НДХ током Другог свjетског рата изазиваjу бурна реаговања у српскоj jавности и потичу историчаре на прикупљање додатне грађе о ужасним злочинима над српском популациjом.Изjава католичког свештеника и хрватског историчара Стjепана Разума да jе „Јасеновац великосрпски мит, а не логор у коjем су током другог свjетског рата убиjани Срби, Јевреjи и Роми“ – узнемирила jе многе.
Они су у тоj поруци jасно препознали усташку идеологиjу коjа jе и данас присутна у Хрватскоj.
Познат jе став католичке цркве у Хрватскоj према Алозиjу Степинцу, коjи jе проглашен за свеца. Дакле, минимизирање броjа жртава jасеновачких логора и других српских стратишта и усташке бруталности у тим казаматима смрти – само jе континуитет у Хрватскоj.
Многи аналитичари и историчари у Републици Српскоj сматраjу да и данас, 70 година након тих усташких злочина, у Хрватскоj прекраjаjу историjу замjеном теза и историjских чињеница. То jе, нажалост, годинама, свакодневно, присутна поjава и у БиХ.
У неким бошњачким и хрватским круговима, оркестрираним и континуираним активностима, покушаваjу да злочинце прикажу као жртве, а жртве као злочинце. Они на таj начин желе да се српском народу на силу наметне кривица за ратне злочине, а они коjи су уистину чинили злочине да се аболираjу и представе као жртве и антифашисти.
Стварност jе сасвим другачиjа. Званичници у Републици Српскоj настоjе да истину сачуваjу од заборава. Организуjу се броjни научни скупови, међународне конференциjе и округли столови на коjим наjеминентниjи стручњаци и преживjели свjедоци историjским чињеницама и аргументима расправљаjу о злочинима над Србима коjи су се догодили у протеклим ратовима.
Један такав округли сто биће одржан сутра, 31. августа, у бањалучком хотелу „Босна“. Еминентни стручњаци разговараће о геноциду и злочинима коjе су усташе такозване НДХ починили над српским становништвом у општинама Гламоч, Грахово, Ливно, Дувно и Купрес у периоду од 1941 до 1945. године.
Осим изузетно значаjне међународне конференциjе о злочинима почињеним у систему усташких логора „Јасеновац – Доња Градина“, овакви научни скупови већ су одржани и о страдању Срба на Козари и Поткозарjу, на Шушњару код Санског Моста, Гаравици код Бихаћа, а има наговjештаjа да би се научни скупови ускоро могли одржати и о злочинима коjе су усташе починиле у Херцеговини и другим српским стратиштима на овим просторима.
Чињеница jе да jе оно – што усташки режим такозване НДХ ниjе завршио у Другом свjетском рату – настављено у минулом рату, на истом подручjу.
Од хрватске воjске су на истом терену и оваj пут страдала иста српска села и исте породице. Сви преживjели Срби коjи послиjе Другог свjетског рата нису исељени у Воjводину страдали су сада у овом рату. Етничко чишћење Срба из Хрватске и западног диjела Федерациjе БиХ завршено jе 1995. године“, рекао jе Јанко Велимировић.
Он jе обjаснио да jе припаjањем западнокраjишких општина, коjе су виjековима биле етнички српске, Федерациjи БиХ та прича завршена.
На коjи начин jе то урађено коначан суд о томе рећи ће историjа. Због тога ови научни скупови о злочинима над Србима у претходним ратовима имаjу изузетну важност управо за утврђивање историjских чињеница.
Послиjе Другог свjетског рата, негдjе 1946. године, рађен jе некакав попис жртава, али ти резултати никада нису обjављени.
„Ми ћемо и даље покушавати да утврдимо истину о томе и планирали смо да у другоj фази, послиjе овог округлог стола, углавном радимо у архивама. Вjеруjемо да би се нешто од тих података морало пронаћи у Сараjеву. У овоj фази ми, дакле, не знамо тачан броj жртава усташког геноцида“, рекао jе за Срну Жељко Пиљак, секретар Одбора за истраживање, документовање и обjелодањивање истине о геноциду и ратним злочинима коjе jе починила НДХ над Србима у општинама Гламоч, Ливно, Дувно и Грахово.
Он jе истакао да у неким општинама постоjе непотпуни подаци о жртвама усташког геноцида. У књизи „Гламоч у НОБ-у“, коjа jе штампана 1990. године, чиjи jе издавач био СУБНОР, обjављени су спискови више од двиjе хиљаде Срба коjе су усташе убиле на том подручjу.
Међутим, ти спискови су непотпуни. Из чувене гламочке породице Наерловић усташе су убиле 18 чланова, а у тоj књизи су обjављена имена само девет. „Проблем jе што jе и та књига писана на идеолошкоj основи, па су и те жртве подиjељене на борце и оне коjи то нису, што jе сигурно недопустиво, jер жртве су жртве, без обзира на идеолошко опредjељење“ – каже Пиљак.
Познати бањалучки новинар и публициста Јован Бабић у своjоj књизи „Биљези у времену“ обjавио jе податак да jе након проглашења Независне Државе Хрватске, дакле од априла 1941. до 20. августа исте године у Ливањском котару убиjено око 5.600 Срба.
Потпуно тачни подаци о броjу и жртвама усташког геноцида у Другом свjетском рату тешко ће икада бити утврђени, али, у Републици Српскоj очекуjу да на овим научним скуповима и другим активностима дође бар до приближно тачних података о жртвама усташког геноцида.
Пише: Вукан ДУБОЧАНИН
Везане виjести: