Na svim lokacijama kompleksa „Jadovno“, uključujući i logor „Slana“, prigodna spomen-obeležja da postavi Republika Hrvatska i da se pobrine da ona tu i ostanu
Napomena uredništva portala Jadovno 1941. : Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 26. juna 2012. godine.
Pre tri dana, u nedelju, 24. juna 2012. održana je komemoracija žrtvama kompleksa ustaških logora „Jadovno“. Počev od 2009. godine redovno se održavaju te komemoracije, a pre toga malo je ko pominjao te logore i njihove žrtve. Malo je ljudi, čini mi se, uopšte i znalo za njih. I danas se retko pominje stravična podružnica „Jadovna“ – logor „Slana“ na ostrvu Pagu.
Zbog turizma, valjda?
Ove godine, kako javljaju izveštači, na komemoraciju je došao izaslanik predsednika hrvatskog parlamenta. Dakle, hrvatska država ovaj skup rangira tako da predsednik Sabora šalje svog izaslanika. Prošle godine, kada se obeležavalo 70 godina, na komemoraciju je došao tadašnji predsednik Srbije, ali nije došao predsednik Hrvatske, već samo njegova izaslanica.
U eri novokomponovanih izvinjavanja i ispričavanja, u eri suočavanja sa prošlošću kakvo zagovaraju razne nevladine i ostale organizacije, potrebno je, smatram, samo jedno: istina! Doduše, i njeno prihvatanje. A na rasvetljavanju istine o kompleksu logora „Jadovno“, uključujući i logore na ostrvu Pag, dosta je urađeno, pre svega zahvaljujući naporima istoričara Đura Zatezala. Zna se da je broj žrtava 40.123, zna se nacionalna struktura tih žrtava (38.010 Srba, 1.988 Jevreja itd.), donekle se uspelo i sa sastavljanjem spiska žrtava. Na Balkanu, gde ljudski život ne vredi mnogo, u monografiji „Jadovno“ zabeležena su čak 10.502 imena žrtava: ljudi sa svojim imenima i prezimenima, kojih su bili godina, odakle su bili i čime su se bavili kada ih je snašlo zlo.
I karakter tog logorskog kompleksa je u potpunosti otkriven. Nisu to bili nikakvi radni logori, nikakvi koncentracioni logor – to su bili logori smrti. Verovatno pionirski poduhvat u Evropi. Svakako pre nego što je Hajdrih predsedavao konferenciji u berlinskom predgrađu Vanze, pre nego što su nacisti definisali šta to čini „konačno rešenje“, pre nego što su sa radom počeli tehnološki napredniji logori smrti poput Treblinke, Majdaneka i Aušvica (Birkenau), čak i pre nego što su esesovske Einsatz–grupe započele svoj krvavi pir iza linija Istočnog fronta. Čisto da se ovaj redosled zapisnički konstatuje!
I šta sada?
Zamolio bih da se niko nikome ne izvinjava. Biće dovoljno da se prihvati i poštuje istina. I to tako da je, u ovom slučaju, poštuje Republika Hrvatska. Da sledećoj komemoraciji (kada već nije stigao na jubilarnih 70 godina), za koju smatram da treba da bude u uvali Slana na Pagu, prisustvuje predsednik te države, zvao se on Josipović ili bilo kako drugojačije. I da on, ne njegov izaslanik, krajem juna u podne stane na ljuti paški kamen. I da na toj komemoraciji – ćuti. A da bi to ćutanje zaista bila „riječita šutnja“, potrebno je da se na svim lokacijama kompleksa „Jadovno“, uključujući i logor „Slana“, postave prigodna spomen-obeležja. Da ih postavi Republika Hrvatska i da se pobrine da ona tu i ostanu, a ne da budu razbijena par dana pošto se postave. Nemam ništa protiv boračkih organizacija, narodnih veća, udruženja antifašista, ali ovo nije njihov posao. Ovo mora da uradi država – Republika Hrvatska. Niko (normalan) ne tvrdi da je Republika Hrvatska naslednica NDH, ali je NDH deo istorijskog nasleđa današnje Hrvatske. A za odricanje od toga nasleđa potrebno je da se na prikladan način obeleže svi logori smrti koje je uspostavila ta NDH.
To bi bila solidna osnova. Slažem se sa izjavom hrvatske ministarke spoljnih poslova da „odnosi Srbije i Hrvatske ne treba da zavise od ličnog prijateljstva“ (njihovih zvaničnika). Ali mislim da ne treba da zavise ni od unutrašnjopolitičkih potreba jedne ili druge strane, odnosno od političke zloupotrebe neke od zajedničkih bolnih tema iz novije istorije za sticanje političke popularnosti u delovima biračkog tela. Niti mislim da ti odnosi treba neminovno da budu prijateljski. Ali smatram da je i za jednu i za drugu zemlju izuzetno dobro da ti odnosi budu dobrosusedski. Međusobno poštovanje je deo preduslova za takve odnose. A to poštovanje se gradi tako što se donose i sprovode teške odluke. Sve dok logor „Slana“ na Pagu, verovatno najstrašnije mesto „na našim prostorima“ u XX veku, ostane neobeležen i sve dok se to još pravda mogućim efektima na turističku sezonu na „jadranskoj/hrvatskoj Ibici“, ostaje duboka sumnja, koja podriva međusobno poštovanje.
Da ne bude nesporazuma, smatram da postoje mesta na koja srpski predsednik, nezavisno od toga koji, treba da ode i da – ćuti. Međutim, ovo je tekst o hrvatskom predsedniku, nezavisno od toga koji je!
Boris Begović
BIOGRAFIJA
Boris Begović (1956) je predsednik Centra za liberalno-demokratske studije i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetima Osnovi ekonomije, Ekonomska analiza prava i Pravo konkurencije. Oblasti njegovog profesionalnog interesovanja obuhvataju ekonomsku analizu prava, industrijsku organizaciju, teoriju privrednog rasta, teoriju ekonomske regulacije, politiku zaštite konkurencije i urbanu ekonomiku. Objavio je veći broj članaka u domaćim i stranim časopisima, kao i četiri knjige: „Economic Approach to Optimal City Size“ (1991), „Ekonomika urbanističkog planiranja“ (1995), „Ekonomska analiza korupcije“ (2007) i „Institucionalni aspekti privrednog rasta“ (2011), a trenutno piše monografiju „Ekonomska analiza generalne prevencije“. Koautor je i urednik većeg broja knjiga u izdanju Centra za liberalno-demokratske studije i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Izvor: Politika