Istina o zločinu na trgu u Tuzli

Vlasti Srbije odobrile da činjenice o događaju 25. maja 1995. budu utvrđene opitima na poligonu u Nikincima. – Stručnjaci ustanovili da je reč o postavljenim eksplozivnim napravama, a ne granati sa srpskih položaja

Dali je konačno razjašnjena dilema šta se zaista dogodilo u Tuzli 25. maja 1995. godine kada je od eksplozije granate poginulo 70 ljudi, a za zločin je optužena vojska Republike Srpske?

Na vojnom poligonu u Nikincima, pred očima naših i inostranih stručnjaka, izvedena su nedavno ukupno 32 opita, od čega 19 s granatom kalibra 130 milimetara, a 13 s eksplozivom. Svi su dokumentovani, snimljeni foto-aparatima, kamerama, ultrabrzim kamerama i dronom. Sačinjeni su izveštaji svih pozvanih stručnjaka na srpskom i engleskom jeziku, urađena su tri dokumentarna filma. Veći broj opita pratili su novinari, jedan i TV ekipa i delegacija iz Tuzle.

– Opšti zaključak svih stručnjaka je da na Tuzlansku kapiju nije doleteo niti eksplodirao artiljerijski projektil ni sa zapada ni s istoka, već se radilo o jednoj ili više eksplozivnih naprava, postavljenih na licu mesta, i o terorističkom aktu – kaže za „Politiku” general Božo Novak iz Beograda, koji je službovao u JNA, Vojsci SRJ i Vojsci Republike Srpske.

Nedavno su na skupu tima za odbranu generala Vojske Republike Srpske, Novaka Đukića, koga je sud BiH oglasio krivim za napad i osudio na 20 godina robije, predstavljeni svi nalazi o događaju u Tuzli. Među njima i molba advokata odbrane Milorada Konstantinovića upućena posebno roditeljima, rođacima i prijateljima žrtava terorističkog akta: No„vak Đukić nije kriv. Mi imamo sve dokaze kojima argumentujem ovu tvrdnju. Podneli smo krivičnu prijavu protiv prof. dr Berka Zečevića zbog lažne ekspertize”.

Tim za odbranu generala Đukića ovako je sistematizovao najvažnije podatke u brošuri predstavljenoj u Beogradu prošle sedmice, da bi javnost bila upoznata sa činjenicama oko slu„čaja Tuzlanska kapija”.

Datum i vreme: 25. maj 1995. uveče (20.55 sati).

Mladi Tuzle priredili su proslavu Dana mladosti na trgu Tuzlanska kapija. Približno u vreme predaje štafete mladosti, na sletu koji se tradicionalno održavao na stadionu JNA u Beogradu, u istočnobosanskom gradu dogodio se veliki, strašan zločin.

Prema sudskim spisima prvostepenog i drugostepenog postupka vođenog pred sudom BiH u Sarajevu do eksplozije je došlo među nekoliko stotina civila (procene su govorile o 1.000 do 1.500 ljudi, mrtvih 64, ranjenih oko 150; naknadno je broj usmrćenih uvećan na 71, a teže ili lakše ranjenih od 150 do čak 240). Starost žrtava je bila od 3 do 27 godina.

Eksplozija se dogodila neposredno uz prednju desnu gumu vozila „golf mk1”, parkiranog uz trotoar kod izloga prodavnice NIK. U policijskom izveštaju se navode sledeći podaci:

„Eksplodirao je artiljerijski projektil kalibra 130 milimetara, ruski OF-482M, s trenutnim (kontaktnim) upaljačem, ispaljen iz topa 130 mm M46. Doleteo je iz pravca 270 stepeni s udaljenosti od 17 do 27 kilometara, s agresorskih, četničkih položaja na planini Ozren („Iako bez svetla na ulici i artiljerijskih stručnjaka koji bi vršili uviđaj niko nije mogao da napravi ni minimalnu stručnu procenu, na osnovu tragova koje je ostavila eksplozija”, napomena B. Novak).

U 21.30 stigao je istražni sudija koji je konstatovao da nijedne žrtve nema na trgu – svi poginuli i ranjeni već su bili evakuisani.

Istragu su otpočeli sudsko-policijski organi iz Tuzle, da bi im se dan posle tragedije pridružilo policijsko osoblje iz Sarajeva, i vojno-policijski službenici Unprofora, koji potom objedinjuju i preuzimaju rukovođenje istragom. Do prvog popodnevnog časa 26. maja mesto zločina i ceo trg su temeljno očišćeni i oprani čime su svi neposredni tragovi zločina izbrisani. Svi ljudski ostaci su sakupljeni i sahranjeni u istu grobnicu. Lice mesta je potpuno izmenjeno. U tom momentu novoformirana komisija otpočinje istragu i merenje.(„Šta su i na osnovu čega istraživali i merili?”, napomena B. N.)

Kompletan predmet prosleđen je sudu u Hagu gde su prvoosumnjičeni bili pukovnik Momčilo Arsić s drugima (pravo ime tadašnjeg pukovnika nije Momčilo nego Vladimir).

Predmet je 2004. vraćen Kantonalnom tužilaštvu u Tuzli pod oznakom „C”, kao slučaj bez dovoljno dokaza, da bi se preduzelo krivično gonjenje određenog lica ili više njih.

Bez povlačenja prvobitne optužbe, zatim se pronalazi novi osumnjičeni, general Vojske RS, Novak Đukić i Sud BiH u Sarajevu ga osuđuje na 25 godina zatvora (2010), a posle žalbenog postupka na 20 godina.

Važnu ulogu u osudi generala Đukića (koji je u trenutku tragedije u Tuzli bio komandant taktičke grupe Ozren„” u činu pukovnika Vojske Republike Srpske) imao je veštak tužilaštva, profesor dr Berko Zečević, odranije poznati veštak, između ostalog i u slučaju Markale„”.

Sud je zanemario niz očiglednih dokaza koji poništavaju sve tvrdnje iznete u izveštaju veštaka dr Zečevića. Iz nalaza vrsnog artiljerca, generala Ilije Brankovića (dugogodišnjeg profesora na Vojnoj akademiji KoV, u Artiljerijskom školskom centru u Zadru i na kraju načelnika roda artiljerije u Vojsci Jugoslavije), saznajemo da su se u timu za odbranu okupili entuzijasti, udruživši znanje i ugled kako bi isterali ovu stvar na čistac. Vlasti Srbije su odobrile da se istina dokazuje opitima na poligonu u Nikincima.

Na zahtev advokata Milorada Ivoševića, šefa tima odbrane, urađena je rekonstrukcija okolnosti pod kojim je došlo do zločina. Izgrađena je replika trga Tuzlanska kapija potpuno verna stvarnom trgu, sa zgradama, automobilima, ljudskim figurama, nameštajem kafića, prema sudskim spisima. Izvedene su 32 pomenute rekonstrukcije eksplozije, uglavnom pod uslovima koje je u svom nalazu naveo dr Zečević.

– Taj veštak, inače, bio je pozvan da prisustvuje nekoj od rekonstrukcija, ali je to odbio. Da je došao mogao bi da shvati kako nema mogućnosti da se eksplozija projektila od 130 mm koji sadrži 3,64 kg eksploziva, na udaljenosti od samo 40 centimetara od automobila, završi sa samo par prodora fragmenata u bočni panel kola i blagim savijanjem lima – ističe general Božo Novak. Objedinjeni nalaz grupe srpskih eksperata (Ilija Branković, general-potpukovnik, dr Mirjana Anđelković-Lukić, sudski veštak za eksplozivne materije, Mile Poparić, potpukovnik i balističar, i profesor dr Željko P. Karan, ekspert za sudsku medicinu) glasi:

„Nijedan rezultat opita iz Nikinaca ne podržava nijedan zaključak profesora dr Zečevića iz njegovog veštačenja. Neprihvatljivo je i netačno određivanje padnog ugla projektila i smera doleta projektila. Neprihvatljivo je određivanje mesta vatrenih položaja. Neutemeljena je procena uzroka u odnosu na efekte na trgu”.

– Jedna od najbitnijih suprotnosti koja je proizašla iz događaja na Tuzlanskoj kapiji, a nije bila rešena od strane dr Zečevića u njegovom izveštaju, jeste neobjašnjiva razlika između veličine kratera i masovnog broja žrtava na trgu i oko njega, što bi moglo da ukazuje na umešanost velikih količina eksploziva i fragmentacije, naspram male štete na objektima blizu mesta eksplozije, poput automobila „golf” i zgrade NIK-a. Odakle god bi na mesto eksplozije doleteo projektil 130 mm, njegova parčad nisu mogla da se nađu u mrtvim uglovima i na prostorima kojima nedostaje optička vidljivost u odnosu na centar eksplozije, kao što su oba bočna zida zgrade NIK-a, Ulica Nikole Tesle, zgrada Bor„ca” i na uglu kod zgrade Lutrije BiH. Ove činjenice je i sam veštak tužilaštva opisao ali ih nije dovodio u pitanje jer obaraju celokupni njegov scenario i bacaju posve drugačiji pogled na uzrok tragičnog događaja u Tuzli, dajući mu druge dimenzije, usled čega strani stručnjaci jednoglasno zahtevaju novu međunarodnu istragu – navodi general Branković.

Iz „Zbirne analize nalaza domaćih i stranih eksperata” čiji je autor general Branković izdvajamo i:

Naj„više mrtvih i ranjenih je bilo tamo gde se sedelo, ma koliko to bilo udaljeno od eksplozije. Jedna žrtva je sedela leđima naslonjena na zid prodavnice ’Samoizbor’ a licem okrenuta prema centru eksplozije. Začudo, nema ni ogrebotine spreda, ali zato iz prodavnice prema centru eksplozije izleću lamperija i daske i žrtva zadobija višestruke rane isključivo po leđima, s probojem pluća s leđne strane iako je leđima bio naslonjen na zid…

Neke fotografije iz sudske arhive predstavljaju neoboriv dokaz koji oslobađa optuženog. Jedna eksplozija je bila oko dva metra ispred zgrade NIK-a. Gelerima su oštećene obe bočne strane zgrade iako s licem te građevine, ispred koga je navodno po ekspertizi dr Zečevića bio centar eksplozije, čine ugao nešto veći od 90 stepeni. Kao da su geleri leteli levo i desno do neke daljine pa onda skrenuli vratili se i udarili u bočne zidove. Ovakvih dokaza je mnogo. Zgrade i ljudi su pogađani i iz više smerova a eksplozija je delovala po fizički potpuno zaklonjenim objektima van optičke vidljivosti u odnosu na centar eksplozije…”

Odbrana Novaka Đukića je angažovala i jedan tim i dva samostalna veštaka iz drugih država za koje su u različito vreme izvedene rekonstrukcije događaja.

Ministarstvo odbrane Republike Češke je odobrilo da vanredni profesor dr Jan Komenda, dr Ludek Jedlička i dr Roman Vitek s Univerziteta odbrane Fakultet vojnih tehnologija u Brnu prisustvuju rekonstrukciji u Nikincima i sačine izveštaj. Iz Izraela je ekspertizu uradio pukovnik Josef Šaron (Temek-Konsultanti, Tel Aviv), ekspert za eksplozije, eksplozive, municiju, pirotehniku i vatromete, a iz Francuske B. Pjer Loren, ekspert pri Apelacionom sudu u Parizu, Internacionalnom kriminalnom sudu za oružje, municiju, balistiku i pirotehniku.

Stručnjaci iz Brna su istakli:

Pra„vi broj fragmenata u telima žrtava je u proseku 9 puta veći od teoretskog broja pogodaka u telima žrtava koji uslede iz primene analitičkog modela rasturanja fragmenata na trgu Tuzlanska kapija. Ovo su putokazi koji ukazuju na činjenicu da je drugačiji, moćniji tip municije ili improvizovane eksplozivne naprave, ili čak nekoliko manjih naprava, eksplodirao na trgu. Korišćenje nestandardnog eksploziva potvrđuju rane žrtava, koje su pretrpele potpuno uništenje čitavog tela, slično kao bombaši – samoubice.”

Sličan zaključak je dao i pukovnik Šaron, a dr Mirjana Anđelković Lukić je u svojoj ekspertizi navela moguća mesta podmetnutih improvizovanih eksplozivnih naprava na trgu.

Izraelski i francuski eksperti negiraju eksploziju projektila 130 mm na Tuzlanskoj kapiji i konstatuju da je veštak Tužilaštva BiH, profesor dr Berko Zečević, podneo lažan nalaz. General Novak Đukić je rođen 1955. u selu Donja Kola kod Banjaluke. Vojnu akademiju je završio 1978, u čin general-majora proizveden 2001. Od 2001. do 2004. bio je komandant 1. korpusa Vojske Republike Srpske, a od 2004. do 2005. načelnik Generalštaba VRS.

General Božo Novak naglašava:

– Posle podizanja optužnice Đukić nije uhapšen nego je dobrovoljno pristupio suđenju u Sudu BiH u Sarajevu ubeđen da će lako dokazati svoju nevinost. Dugogodišnji boravak nevinog čoveka u zatvoru uticao je na njegovo zdravlje.

Šta kaže general Novak Đukić?

– Pravo na istinu imaju nastradali na Tuzlanskoj kapiji, njihovi roditelji i rodbina, a to pravo na istinu imaju i naš narod, moja porodica i ja.

Autor: Gvozden Otašević

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Tuzlanska kapija – falsifikat | Jadovno 1941.

Veštak montirao Tuzlansku kapiju | Jadovno 1941.

Laž razbijena 32 puta: Ljudi na „Kapiji“ ubijani simultano iz …