Istina o streljanjima važnija od sudskih progona

Državna komisija popisala više od 20.000 ljudi koji su stradali 1944/45. godine i oko 200 stratišta

Likvidacije „narodnih neprijatelja”, koje su, uglavnom bez suda, sprovođene nad ideološkim neistomišljenicima krajem 1944. i tokom 1945. godine, mogle bi da dobiju sudski epilog. I u susednoj Hrvatskoj, ovih dana ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko najavio je podnošenje krivičnih prijava protiv preživelih funkcionera iz posleratnog perioda. Ipak, ostaje pitanje da li je reč samo o predizbornoj kampanji, ili je moguće procesuirati odgovorne posle skoro 70 godina.

Srđan Cvetković, sekretar Državne komisije za masovne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, pojašnjava za „Politiku” da su oni od početka rada i istraživanja, u proteklih godinu dana, popisali preko 20.000 lica koja su stradala uglavnom u periodu od septembra 1944. do početka 1945. godine, ali i nešto kasnije. Do sada su, navodi, evidentirali oko 200 lokacija, odnosno stratišta u Srbiji.

– Uglavnom smo radili na osnovu arhiva službi bezbednosti, konkretno BIA, koja nam je predala svoje arhive u nekoliko navrata. Ova lica su stradala mahom bez suđenja, jer su sudovi počeli da rade tek od februara- marta 1945. godine. Ova brojka od 20.000 ljudi sigurno nije konačna – kaže Cvetković.

Sekretar Državne komisije ocenjuje da na osnovu svega viđenog ne postoji ni najmanja sumnja da su u pitanju ratni zločini. Cvetković očekuje da će uskoro Tužilaštvo pokrenuti postupak započeti ekshumacije kod Boljevca.

– U ovom slučaju znamo i ko su lokalni nalogodavci koji su izdali konkretne naredbe da se eliminišu narodni neprijatelji. Međutim, iako znamo njihova imena, niko od njih više nije u životu, pa nema prostora za sudske procese. Recimo, naredbe je izdavao lokalni komandant Ozne, koji nam je svedočio lično i dao informacije iz prve ruke. Međutim, tri dana nakon što mi je dao iskaz, preminuo je, juna prošle godine. Više vidim prostora da se od takvih ljudi, ako je ko od njih i danas živ, uzmu neki podaci, nego da se vuku po sudovima. To bi mogla da bude, uslovno rečeno, nagodba u interesu otkrivanja istine o tim događajima – dodaje Cvetković.

Sa druge strane, zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić potvrđuje da sarađuje sa predstavnicima Komisije za masovne grobnice.

– Ovakve nerešene stvari zahtevaju odgovore, i porodice nastradalih imaju pravo da postavljaju ova pitanja. Ipak, to je primarno posao za tužilaštva opšte nadležnosti– napominje zamenik tužioca.

Vekarić, međutim, ukazuje da gotovo i nema preživelih izvršilaca likvidacija.

– Imali smo tog jednog koji je preminuo u junu. Ne bih želeo da potenciram nikakve ideološke razlike. Svaka porodica žrtava ima pravo na zadovoljenje pravde. Ukoliko postoje ljudi koji su kršili pravo, oni moraju biti procesuirani – dodaje Vekarić.

Da je gotovo nemoguće procesuirati odgovorne pojedince slaže se i sekretar Cvetković, mada ukazuje da postoje evropski standardi u ovoj oblasti.

– Ono što bi sigurno danas moglo da se uradi u pravnom i političkom smislu, jeste donošenje deklaracije o ovim zločinima, koja bi na osnovu preporuka Saveta Evrope, išla na osudu tadašnjeg režima zbog streljanja bez suđenja. Jer, pravno gledano, svako kome nije suđeno, nije ni kriv – kaže Cvetković.

Tužilac Vekarić, međutim, poziva na oprez u ovakvim slučajevima.

– Ulaziti sada u polemiku, za ili protiv tadašnje vlasti, značilo bi i negiranje onih dobrih stvari iz naše prošlosti. Jer, mi smo bili u pobedničkoj koaliciji i ne bi se smelo, kroz ovu priču, ulaziti u relativizaciju tih vrednosti – upozorava Vekarić.

Bojan Bilbija

Objavljeno u „Politika“, 17. februar 2011.

„Državna komisija za tajne grobnice ubijenih od septembra 1944“