Istina o Nikoli Kalabiću

Šta je sve prethodilo hapšenju Draže Mihailovića, u januaru 1946. Ostaje dilema da li je komandant Gorske garde namakao omču na vrat Draži ili je ubijen. Tvrdi se da je lažni Kalabić 15 centimetara niži od pravog

Srbija je velika tajna. Koliko god ova konstatacija starog cinika, na prvi pogled, izgledala nategnuto i bila proizvod našeg kafanskog smisla za humor i dosetku, sve što se poslednjih desetak dana dešavalo, od donošenja presude o rehabilitaciji Nikole Kalabića, ipak govori o njenoj tačnosti. Gotovo da nema segmenta javnog života da se, s vremena na vreme, ne sapletemo o neku busiju tajne. Nije li ovo trenutak da se, po ko zna koji put, nanovo zapitamo ko su to čuvari naše prošlosti, koji su to centri moći i u ime koga, u svojim bunkerima, čuvaju dobar deo naše političke istorije?

Da su poštovana zakonska načela o otvaranju arhiva posle pedeset godina, najverovatnije odluka Višeg valjevskog suda ne bi izazvala ovakve burne rasprave i podele. Možda bi i presuda bila sasvim drugačija. I sam proces o rehabilitaciji kamandanta Gorske garde trajao bi mnogo kraće.

Sudija je prilikom donošenja presude, normalno, imao u vidu i pravnosnažne odluke o rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, Milana Horvatskog, Dragoljuba Draže Mihailovića…

Uvažio je svedočenja istoričara dr Bojana Dimitrijevića, naučnog savetnika Instituta za savremenu istoriju, i publiciste Miloslava Samardžića, koji su potvrdili da u svojim istraživanjima nisu ustanovili na osnovu čega je Nikola Kalabić proglašen za narodnog neprijatelja ili ratnog zločinca. Uvažio je i izjavu Mijaila Danilovića, penzionisanog sveštenika iz Gornjeg Milanovca, da je Nikola ubijen na Bogojavljenje 1946. godine u pećini u kanjonu reke Gradac, u blizini Valjeva, gde se sa grupom najodanijih četnika krio od potere OZNA. Kada je pokušao da se probije iz obruča, pao je pokošen rafalom.

Ali, uvek nedostaje jedno „ali“… Zanimljivo je da u ovom procesu nema ni jednog jedinog dokumenta iz arhive obaveštajne zajednice Srbije. Nemoguće je da u njihovim depoima ne postoji građa koja bi definitivno rasvetlila slučaj Nikole Kalabića. U ovom postupku bilo je neophodno da se zatraže sva relevantna dokumenta koja su povezana sa ovim događajima iz 1946. Ovako smo, ko zna koji put, uleteli u dilemu – šta je zapravo istina? Ako ne znamo šta nam se dešavalo, nećemo znati ni kuda idemo.

Ko je uistinu bio Nikola Kalabić? Njegov životni put je više-manje poznat. Rođen je u Podnovlju kod Doboja, od oca Milana i majke Joke, koji se razvode posle Velikog rata. Otac, koji se ženio još tri puta, Nikolu je vodio sa sobom u mesta svog službovanja. U Beogradu je završio šest razreda gimnazije, a zatim upisao geodezijski odsek u srednjoj tehničkoj školi. Posle studija službovao je u Beogradu, potom u Aranđelovacu i, najzad, u Valjevu, gde je do početka rata radio u valjevskoj katastarskoj upravi. Bio je član sokolskih organizacija i sokolski instruktor, kao i aktivni pripadnik Udruženja četnika za čast i slobodu otadžbine Koste Pećanca. Odlikovan je 1936. godine Ordenom Jugoslovenske krune.

Posle nemačkog napada i rasula Jugoslovenske vojske, stupa u kontakt s vojvodom Kostom Pećancem i priključuje se njegovoj četničkoj organizaciji. Postaje njegov najpouzdaniji saradnik u čitavoj Srbiji i dobija zvanje cerskog valjevskog vojvode. Od septembra 1941, pa sve do maja 1945, kada je Jugoslovenska vojska u otadžbini doživela potpuni debakl na Zelengori, Kalabić je neprekidno bio uz Dražu Mihailovića i bespogovorno, ali i na najbolji način, izvršavao sva njegova naređenja.

Da li je Nikola Kalabić namakao omču na vrat Draži, namamivši ga u klopku specijalnog odreda tajne policije OZNA, ili je ubijen januara 1946, pre hvatanja Draže Mihailovića? Istoričar Venceslav Glišić, koji je među prvim naučnim radnicima ukazivao i na antifašistički karakter pokreta sa Ravne gore i iznosio dokumenta iz nemačkih arhiva, o okupatorskim hapšenjima i streljanjima pripadnika četnika Draže Mihailovića, publikovao je razgovor sa Aleksandrom Lekom Rankovićem, koji je obavljen maja 1974. godine.

– Ja sam došao na ideju za igru sa Dražom, a Krcun je bio izvođač same akcije hvatanja. Kada smo razbili četnike Predraga Rakovića oko Čačka, zaplenili smo njihovu radio-stanicu preko koje smo uspostavili vezu sa Dražom. Cilj nam je bio da ga zadržimo u zemlji, da ne pobegne u inostranstvo. To smo radili uz pomoć jednog četničkog radiotelegrafiste koji je znao šifru za kontakt sa Dražom. Ta veza je trajala sve dok Draža nije izgubio radio-stanicu. Kada smo se dokopali Nikole Kalabića, došao sam na ideju da ga upotrebimo kako bismo doprli do Draže. Mi smo mogli da ga likvidiramo, ali zbog Zapada hteli smo ga živog, da mu javno sudimo. Jedno vreme smo ga čak štitili, kako ga ne bi uništili naša milicija i KNOJ – govorio je Ranković.

Zato je, ukazivao je Aleksandar Ranković, bio potreban Kalabić, ali ga je, kako je naglašavao, trebalo prethodno psihički slomiti, kako bi pristao da odigra ulogu.

– Trebalo je i da procenimo da li se u njega možemo pouzdati. Krcun i ja razgovarali smo sa njim nekoliko puta. Morali smo da pojedemo tri pileta dok nije pristao. U tim razgovorima obećao sam mu život ukoliko uhvatimo Dražu. Ni uz pomoć Kalabića nismo lako došli do Draže, iako smo bar približno locirali teren gde se krije. Početkom marta 1946. stezao se obruč oko njega. Svakodnevno su me, i to po nekoliko puta, obaveštavali telegramima iz Dobruna o razvoju akcije – govorio je Ranković. – U početku se mislilo da ga krije sveštenik u selu Štrpce, dok preko Kalabića nismo otkrili pouzdanog Dražinog čoveka koji je grupu OZNA predviđenu za hvatanje odveo do samog Draže. Kalabić je ispunio obećanje, i ja sam održao reč. Promenili smo mu identitet i uputili ga da živi u, za njega nepoznatoj sredini, Vojvodini, gde su se naseljavali kolonisti. Međutim, izveštavali su me da je on nastavio da pije, da se i dalje bahato ponašao. Prvi put sam ga zaštitio, ali kada su mi drugi put javili da može da „provali“ tajnu, digao sam ruke od njega, i Svetislav Stefanović Ćeća naredio je da se Kalabić likvidira.

Malo drugačiju priču ispričao je i Slobodan Krstić Uča, ondašnji major OZNA, odnosno UDBA, pre dvadesetak godina u „Dugi“. On je rekao da je Nikola Kalabić jedno vreme živeo u Beogradu, u Kosovskoj ulici broj 43, pod stalnom prismotrom OZNA.

– A onda je donesena odluka da se on liši života pre početka suđenja Draži Mihailoviću. To je učinjeno u Kosovskoj ulici. Iznenada mu je namaknuta omča na vrat… – svedočio je Uča.

Sem Krstića, očevici su navodno bili Mile Milatović i Vladan Bojanić. Na pitanje da li je Draža saznao za Kalabićevu izdaju, odgovorio je: „Verujem da nije!“

I Dražin islednik Josip Malović ostavio je zanimljivo svedočenje. On je tvrdio da se Draža kod njega raspitivao da li je Kalabić živ. I tom prilikom je rekao: „Ono žandarsko đubre! Znate li da je Kalabićev otac 1923. godine u Nikšiću ubio Šćepana Mijuškovića. Suđeno mu je zbog toga. Kakav otac, takav sin!“ (Kalabićev otac Milan bio je bliski saradnik generala Milana Nedića. Streljali su ga Nemci 1942. godine kao britanskog agenta i poverenika Draže Mihailovića.)

Miloslav Samardžić, publicista iz Kragujevca, autor knjige „Istina o Kalabiću“, posle dugodišnjeg istraživanja tvrdi da je Kalabić koji je učestvovao u hvatanju Draže zapravo njegov dvojnik. Fotografije na kojima navodno Kalabić pozira u martu 1946. s pripadnicima OZNA koji su učestvovali u operaciji „Draža“ uporedio je sa tri portreta na kojima je Nikola Kalabić snimljen 1935, 1943. i 1944. godine. Te snimke dao je na analizu ovlašćenom sudskom veštaku-morfologu Lazaru Cvejiću koji je utvrdio da Kalabić iz 1946. ima drugačiji oblik glave, obrva, očiju i baze korena nosa od Kalabića na starijim fotografijama. Konačni zaključak veštaka glasi da osoba na fotografiji iz 1946. uopšte nije Nikola Kalabić!

Tu istrazi nije bio kraj. Na osnovu fotografija je utvrđeno da je lažni Kalabić visok 166 centimetara, a pravi Kalabić je bio visok 180 centimetra. Matematika je egzaktna nauka, a rešavanje direktne proporcije jednostavno, tvrdi Samardžić.

I istorija je egzaktna nauka. Ona je na potezu. I, naravno, čuvari naše prošlosti.

Autor: Ivan Miladinović

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Nenad Uzelac: Smeta vam rehabilitacija Kalabića, a ne smeta …

Rehabilitovan Nikola Kalabić | Jadovno 1941.

Rehabilitacija Kalabića: Vulin: Sraman pokušaj …

Pred sudom Kalabićev dosije iz Arhiva Jugoslavije | Jadovno …

Operacija “Hajka“ protiv Gorske kraljeve garde | Jadovno 1941.