Ispravljena istorijska neistina

Ispod imena najvećeg srpskog naučnika u lisabonskom Muzeju umetnosti, arhitekture i tehnologije (MAAT), pisalo je da je Hrvat, ali je to izmenjeno zahvaljujući našem ambasadoru i sad ispravno stoji da je – Srbin.

Jedan od najvećih muzeja u Lisabonu MAAT – Muzej umetnosti, arhitekture i tehnologije nalazi se na ekskluzivnom mestu, na samoj obali reke Težo, u elitnom kvartu Belem gde su i predsednička palata i manastir Žeronimuš. U njemu su predstavljeni svetski poznati naučnici, a među njima Nikola Tesla. Postavljen je između Aleksandra Volte i Alberta Ajnštajna.

Međutim, uz Teslino ime, od samog osnivanja MAAT-a, na dva jezika je stajalo da je on – Hrvat. Na ovu činjenicu mi je skrenula pažnju naša dijaspora, i to s nesumnjivim ogorčenjem. Kako bih ispravio ovu neistinu, napisao sam članak koji je objavljen 10. januara u uglednom listu „Publiku” i poslao ga direktoru muzeja MAAT Perdu Gadanju, uz molbu da se navedu tačni podaci o nacionalnosti Nikole Tesle. Direktor Gadanju je istog dana naredio izmenu i u MAAT-u, odonda pored imena našeg velikog naučnika stoji na dva jezika da je Srbin.

A evo šta sam naveo u tekstu pod nazivom Nikola Tesla: „Evropa ne može nikada isplatiti veliki dug koji Srbima duguje”, a koji je bio osnov za ispravljanje navedene velike neistine:

Reći da je Nikola Tesla bio Hrvat predstavlja bezobzirnu laž, čak uvredu za njega i sve žrtve iz njegove porodice. Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. u srpskom selu Smiljanu, Austrijska carevina, a umro je 7. januara 1943. u Njujorku, SAD.

Teslini roditelji Milutin i Georgina Draganić su se 1852. doselili iz Zapadne Srbije u Austrijsku carevinu. Mnogi Srbi su promenili svoja prezimena kada su prešli u Austriju, uzimajući ponekad i svoje nadimke za nova prezimena, a to je bio i slučaj sa porodicom Tesla. Njegovi su preci bili ili sveštenici Srpske pravoslavne crkve i/ili vojnici (neki od njih su pre podne obavljali liturgiju, a popodne kao zvaničnici čuvali granicu od turskih upada na hrišćansku teritoriju). Njegova porodica i on su znali napamet srpske narodne junačke pesme i Njegošev Gorski vijenac, a Nikola je znao i Geteovog „Fausta”.

Tesla u intervjuu: Evropski dug Srbima

Nikola Tesla je u intervjuu za časopis „The Century Magazine” 1894, pored ostalog rekao i sledeće: „Jedva da je na svetu bilo naroda žalosnije i teže sudbine od srpskoga. Sa vrhunca njegove slave, u kojoj je srpska država obuhvatala najveći deo Balkanskog poluostrva i izvesne pokrajine, koje danas pripadaju Austriji, srpski je narod uronuo posle sudbonosne kosovske bitke u teško ropstvo azijatskih hordi koje su ga tada prekrile.

Evropa ne može nikada isplatiti veliki dug koji Srbima duguje za teške žrtve što su ih oni podneli boreći se protiv varvarske najezde. Poljaci su pod Bečom dovršili ono što nisu mogli Srbi da učine, a gotovo isto kao i ovi bili su nagrađeni za svoje usluge civilizaciji.

Na Kosovu polju pao je, pošto je usred vojske rasporio sultana Murata Drugog, Miloš Obilić najplemenitiji srpski junak. Kad ovo ne bi bila istorijska istina onda bi čovek podlegao iskušenju da ovaj događaj smatra za mit, izrastao iz dodira sa grčkom i rimskom kulturom. U Milošu gledamo Mucija Scevolu i Leonidu, pa još i nešto više od obojice, mi u njemu vidimo mučenika jer on ne umire lakom smrću na bojnome polju kao grčki junak, već plaća za svoje smelo delo životom na strašnom mučilištu. Nije stoga čudo što pesništvo naroda podobnog da da takve džinove veje duhom plemenitosti, junaštva i velikodušnosti…”

„Od te sudbonosne bitke pa sve do najskorijeg vremena Srbi su znali samo za mračnu noć s jednom zvezdom na obzorju, Crnom Gorom. U toj tami nije moglo biti ni pomisli niti ikakve nade nauci, trgovini, veštinama ili privredi. Šta je drugo u takvom stanju mogao činiti ovaj hrabri narod do da se neprestano bori sa svojim ugnjetačem? I njegovi su sinovi to doista i činili, i iako je svaki od njih imao da se bori sa dvadesetoricom.

Ali borba nije zadovoljavala jedino njihove grube nagone. Tu je bilo još nešto više što su oni mogli učiniti i što su oni zaista i učinili: oni su u besmrtne pesme obukli plemenita dela svoji predaka, junaštvo i samopregorevanje onih koji su pali u borbi za slobodu. Ove okolnosti i urođene osobine načinile su od Srba mislilački i pesnički narod i tako su se postepeno razvile njihove veličanstvene narodne pesme, što ih je prvi sabrao najplodniji srpski pisac Vuk Stefanović Karadžić koji je u isto vreme sastavio i rečnik srpskog jezika u kome ima više od 60.000 reči.

Ove narodne pesme mogu se, po mišljenju samog Getea, staviti uporedo sa najlepšim proizvodima Grka i Rimljana. A šta bi tek on o njima rekao i mislio da je Srbin?”

Jedina poseta Beogradu

Prvog i drugog juna 1892, inače na desetu godišnjicu uspostavljanja bilateralnih odnosa Portugalije i Srbije, prilikom posete Beogradu, prestonici Kraljevine Srbije, Tesla je izjavio: „Ja osećam mnogo više no što mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osećanja ne merite po slabosti mojih riječi. Istrgnut sam iz poslova da amo dođem i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja koje me evo i ovde prate.

U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva kod mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za cijelo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to djelo jednog Srbina. Živilo srpstvo!”

Teslu je 2. juna primio kralj Aleksandar Obrenović, a bio je prisutan i ministar prosvete Andra Mitrović. Istog dana se obratio profesorima i studentima Velike škole u Beogradu i između ostalog rekao: „Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjem bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu”.

U čast Tesline posete Beogradu, Jovan Jovanović Zmaj, veliki srpski pesnik, posvetio mu je pesmu koju je (kao i neke druge) dve godine kasnije Tesla preveo na engleski, a američki pesnik, pisac i diplomata Robert Andervud Džonson (osnivač i direktor „Dvorane slavnih” Njujorškog univerziteta i stalni sekretar Američke akademije umetnosti i književnosti) ju je prepevao, pa je objavljena maja 1894. u listu „Century Magazine”:

„Elektrika juri širom
vazduhom će biti spoja
posle možda i etirom;
Ti nam Tesla, ti vrlice
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju
da ti munja kolumbuje;
Među nam’ biće veza,
a daljine nema, nema,
Razumeće listak svezi
Svaku žilu svoga stabla,
(Elektrika naših srca)
I bez žica i bez kabla.”

Tesla je, u svom pismu od 15. juna 1894, koje se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije, o ovome izvestio Jovana Jovanovića Zmaja, njegovog omiljenog pesnika, a najpoznatiji i najstariji srpski list „Politika” je povodom njegovog osamdesetog rođendana, 31. maja, 1. i 2. juna 1936. godine objavio prigodni članak. Istim povodom, Vlatko Maček, hrvatski političar u Kraljevini Jugoslaviji, vođa Hrvatske seljačke stranke (HSS), pisao je Tesli: „Obraćam vam se kao sinu srpskih predaka i hrvatske domovine…”

Maček je, inače, pozvao svoje glasače da poštuju i sarađuju sa Nezavisnom državom Hrvatskom, nacističkom tvorevinom nastalom tokom Drugog svetskog rata koja je počinila najužasnije zločine protiv Srba i Jevreja.

Uvreda za žrtve NDH

Po okončanju rata propaganda nove Jugoslavije, pod diktaturom Hrvata Tita, u cilju abolicije Hrvatske za navedene zločine, decenijama je uporno ponavljala neistinu da je Tesla rekao da se ponosi srpskim poreklom i hrvatskom domovinom. Imajući u vidu da je on stekao američko državljanstvo 1891. i da nikada nije živeo u Hrvatskoj, on je u stvari eventualno mogao da kaže da je ponosan na srpsko poreklo i američku domovinu.

Na osnovu hrvatskog Zakona o rasnoj pripadnosti (donetog po ugledu na Hitlerove nirnberške zakone koji su bili „pravni” osnov za holokaust) od 30. maja 1941. ubijani su naročito Srbi i Jevreji. U Hrvatskoj su od 1941. do 1945. g. ubijeni mnogi članovi porodice Nikole Tesle, a samo u koncentracionom logoru Jasenovac ubijeno je 11 njegovih najbližih rođaka, tri žene i osam muškaraca.

Između 1. i 10. avgusta 1941. u pravoslavnoj crkvi u Smiljanu hrvatska vojska je ubila sve one koje su mogli da uhvate – 568 Srba, uključujući žene, decu i 27 novorođenčadi koja nisu bila ni krštena i zato se ubrajaju u bezimene žrtve. U to vreme bio je u Smiljanu 621 srpski stanovnik, a među žrtvama je bio 91 Teslin rođak. Da je ostao da živi u Smiljanu, nema nikakve sumnje, podelio bi njihovu sudbinu. „Setite se uvek toga kad neko kaže da je Tesla Hrvat”, napisao je prof. dr Gideon Grajf, svetski priznati stručnjak za holokaust, u svojoj knjizi „Jasenovac – Balkanski Aušvic”.

Za vreme Drugog svetskog rata Tesla se, naravno, protivio politici Nezavisne države Hrvatske i neopisivim zločinima koje je ona činila. Na Kongresu ujedinjenih Srba protiv fašizma i Srpske narodne alijanse, 4. i 5. jula 1942. u Detroitu (SAD), Teslina slika je bila postavljena pored slike generala Draže Mihailovića, ratnog ministra rata koji se borio protiv nemačkog okupatora i Nezavisne države Hrvatske.

Vojsku pod njegovom komandom koja se zvala „Jugoslovenska vojska u otadžbini” na Zapadu su nazivali „četnici”. Na plakatama je pisalo: „Putem čeličnog nacionalnog jedinstva protiv fašizma dajemo punu podršku Draži i četnicima! Učinimo sve što možemo da porazimo fašizam još ove godine! Pozdrav od Nikole Tesle, svetski čuvenog naučnika i počasnog predsednika Kongresa i Alijanse.”

Iste godine u hotelu „Njujorker” Tesla se sastao sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem, a objavljena je i njihova zajednička fotografija. Tesli ovo nije nikada bilo oprošteno od strane diktatora u novoj državi Jugoslaviji, za razliku od onih kojima su oprošteni neopisivi zločini učinjeni protiv Srba i Jevreja i koji nisu nikada odgovarali u sudskim procesima, kao što je to bio slučaj sa sudom u Nirnbergu.

Posle Tesline smrti, na pravoslavni Božić 7. januara 1943, i sahrane po hrišćanskim pravoslavnim običajima, po završetku rata njegov rođak Sava Kosanović (koji se priklonio novom režimu te je nagrađen ambasadorskim mestom), po naređenju nove elite vlasti izvadio je Teslu iz groba i kremirao, a pepeo poslao u urni u Beograd.

Nikola Tesla je umro u vreme tek manje od tri godine postojanja Nezavisne države Hrvatske u kojoj nikada nije živeo, u vreme kada su njegovi sunarodnici i njegova porodica bili ubijani po osnovu zakona o rasnoj diskriminaciji.

Prof. Gideon Grajf je napisao u svojoj knjizi „Jasenovac – Balkanski Aušvic” da je hrvatski logor Jasenovac bio strašnije mesto i od Aušvica. Međutim, propaganda novog jugoslovenskog režima je bila tako moćna da je ostavila svoj trag i u Portugaliji – u Muzeju umetnosti, arhitekture i tehnologije u Lisabonu gde piše (na portugalskom i engleskom jeziku): „Nikola Tesla – Hrvat”. Konačno i on sam je sasvim jasno i nedvosmisleno za sebe rekao da je Srbin. Dakle, moglo bi se reći samo sledeće: Nikola Tesla, Srbin po nacionalnosti, Amerikanac po državljanstvu”.

Prof. dr Oliver Antić, ambasador Srbije u Portugaliji

Izvor: POLITIKA