Дени Новак, Јевреjин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у
Хрватскоj: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитаjу десет
божjих заповести, посебно ону коjа каже: “Не убиj!”
Новак са супругом Хаjом, поред jедне од jама у коjе су бацане жртве
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра 2015. године.
СПРЕМАО сам се да говорим на месту страдања моjе породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике маjке и тетке у рукама, а он jе почео да виче: “Овде се ништа ниjе догодило! Одлазите! Идите сместа!”
Овако о своjим помешаним осећањима за “Новости” прича Дени Новак, пензионисани професор математике на Итака колеџу, по повратку из Хрватске, у чиjем главном граду jе зачет пре 67 година. Иако jе на свет дошао у Израелу, где jе три године служио воjску, а од 26. године са супругом Хаjом и двоjе деце живи у Америци, проговорио jе прво хрватски, како су говорили и његови родитељи када су се 1948. године преселили у Хаифу. Тим jезиком говорили су и броjни чланови његове породице, страдали у четири усташка логора – Јасеновцу, Јадовном, Метаjни и Сланом.
Новак jе прешао Атлантик да би на острву Пагу, као jедан од актера израелског ТВ документарца о страдањима Јевреjа у Југославиjи, говорио о маjци и тетки коjе су силоване и убиjене у Метаjни. Дочекали су га гнев мештана и полициjа.
– Паркирали смо кола испред куће у Метаjни, и нас седморо смо почели да износимо опрему, када нам jе пришао човек са дететом и почео да нам говори да се склонимо и да се овде ништа ниjе догодило. И jа сам подигао глас, говорио да ниjе истина да се ту ништа ниjе десило. Створила се напетост. У првом тренутку ме обузео гнев, а онда сам покушао да схватим шта ми говори. Говорио jе да има дете, да не жели да оно одраста оптерећено… А онда се догодио невероватан тренутак. Погледао сам га у очи, и он мене. Видео сам нешто у тим очима. Онда смо се руковали.
ЗАХВАЛАНОСТ * Са коjим осећањима сте се вратили из Хрватске?
– Главно осећање jе захвалност. Никада нисам ни сањао шта ће се догодити у Метаjни. Добро jе то што се десило, jер оно што jе било скривено, избило jе на површину. Волео бих да се вратим и подучавам људе. Имам доста приjатеља у Хрватскоj.
* И наставили сте снимање?
– Отишли смо и одлучили да снимамо на другом месту. Када смо дошли у Слано, зауставила нас jе полициjа и тражила нам документа. Питали су нас да ли имамо дозволу за снимање, што нисмо имали. Узели су нам документе и неко време смо возили иза њих. Онда су нас пустили, уз упозорење да не снимамо и да одемо у хотел. Када смо стигли у хотел, дошла jе поново полициjа. Извинили су се и питали да ли намеравамо да некога тужимо. Питали су да ли желимо да се вратимо и снимамо. Рекли смо да желимо и наредног дана смо рано снимили све – и кућу, и места око Сланог. Снимали смо три-четири сата.
* Више нисте имали никаквих проблема?
– Овог пута не, jер полициjа jе стаjала уз нас. Пратили су нас све док нисмо напустили острво.
ЈЕВРЕЈИ * Поново се поjављуjе и нетрпељивост према Јевреjима?
– И међу Јевреjима постоjе они коjи нису етични и добри, али они коjи оптужуjу све Јевреjе су људи племенске свести, какав jе био Хитлер.
* Шта сте осећали тих дана, сати?
– У филму говоре преживели логораши, или њихова деца. Моjа маjка jе jедина преживела од целе породице у Загребу. Изгубила jе у логору оца, маjку и сестру, а моj отац већи део фамилиjе. Маjчина маjка и сестра, Елза и Мира Штаjнер, умрле су у Метаjни. Отац Фриц Брихта и његов брат Ханс су одведени у Слано. Моj деда jе одведен у Госпић, па у Јасеновац. Моjа тетка коjа живи у Београду у мемоарима jе написала да jе моj стриц погинуо у Јадовну. Моjа маjка jе написала књигу о томе како се спасла. Моj отац jе био ратни заробљеник у Немачкоj. Ходао jе из Немачке до Загреба, до куће. Ниjе могао да уђе, jер jе његова прва супруга убиjена 1945. Као адвокат се са маjком упознао помажући jоj да поврати имовину коjу су jоj узели комунисти. Комунисти су затворили и мог оца. Ипак, моj циљ ниjе да говорим само о трагедиjи своjе породице, већ да оставим сведочење да се овакве ствари више не понове.
* Да ли сад страхуjете да би, ипак, могле и да се понове?
– Могу да се понове, и управо зато сам дошао. Нисам дошао да направим мали споменик за баку. У Хрватскоj постоjи облак мешавине незнања и страха. Када сам у разговору са неким људима у центру Загреба употребио реч усташа, брзо су ме упозорили: “Тише, не говори то, не говори то овде”. Закључио сам да постоjи боjазан да около има усташа. На другом месту сам разговарао са учитељицом, католикињом, и електричарем, православцем, коjи су желели да се венчаjу. Тужни део приче jе да jе она без посла, jер нема деце. А деце нема jер су разорене куће коjе су припадале Србима… Усташе и екстремисти желе раздваjање.
* Шта мислите о онима коjи себе данас називаjу усташама?
– То jе зло коjе мора бити сасечено без милости. Уколико су усташе заиста католички верници, треба да прочитаjу 10 божjих заповести, посебно ону: “Не убиj!”
Извор: НОВОСТИ
Везане виjести:
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Снимање локациjе некадашњег логора уз полициjску пратњу
ЕКИПА ИЗРАЕЛСКЕ ТВ СПРИЈЕЧЕНА ДА СНИМА МЈЕСТА ЛОГОРА НА ПАГУ
Хрватска jош не признаjе пашке жртве
НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАТВОРЕН ЗЛОГЛАСНИ ЛОГОР СЛАНА НА ПАГУ
НОЋ КАДА СУ ПОБИЈЕНИ ЛОГОРАШИ НА ПАГУ И ВЕЛЕБИТУ
НИН: Без имена и спомен-обележjа
СТРАТИШТА СРБА И ЈЕВРЕЈА НИСУ МЈЕСТА ЗА ЗАБАВУ
Otvorene Čarolije ljeta – Izrael u Novalji