Iskaz Miloša Kovića na suđenju: Ovo je borba za našu istoriju

Ković rekao da tužioci Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“.

Pred Prvim osnovnim sudom, 12. oktobra 2020. održano je saslušanje istoričara Miloša Kovića, po tužbi za „povredu časti i ugleda“, koju su protiv njega podneli Nikola Samardžić, Dubravka Stojanović, Radoš Ljušić i Vlada Stanković.

Ković je rekao da se tužba zasniva na izmišljenim iskazima, na rečenicama koje nikada nije ni napisao, niti izgovorio. Istakao je da je neobično da su tužioci, kao istoričari, stali iza takvog dokumenta, kao i da se postavlja pitanje može li se verovati njihovim iskazima o događajima starim više vekova, kada ovako svedoče o nedavnoj prošlosti. Naglasio je da su njegove reči, tamo gde su u tužbi zaista navedene, u potpunosti istrgnute iz njihovog akademskog i političkog konteksta. Ković je rekao da on ima pravo da kritikuje stavove i dela tužilaca, ali da se nikada nije doticao njihovih ličnosti. Rekao je da je ovo pokušaj tužilaca da ga ućutkaju, da ponište njegovo ustavno pravo na slobodu misli i izražavanja i da je njegovo pravo i dužnost, kao profesora Univerziteta, da u javnosti slobodno zastupa svoje stavove.

Ković je rekao da tužioci zastupaju „hašku interpretaciju srpske istorije“ i „NATO istoriju“ kada javno tvrde da su Srbi „biološki otpad“, da će da „zagade Evropsku uniju“, da su zaslužili Jasenovac i „Oluju“ (Samardžić), da je 1914, 1941, 1991 trebalo da kleknu pred Nemačkom (Ljušić), da je atentator na Pavelića „ nasilnik i ubica“ (Stojanovićeva). On je istakao da je njegov poziv, njegova stručna i moralna dužnost, da se uporno i dosledno suprotstavlja takvim stavovima. Po njegovom mišljenju, njegova dužnost je i da se suprotstavlja progonu nad svojim kolegama, „nepodobnim“ istoričarima sa Filozofskog fakulteta, kojim se našem Univerzitetu i društvu želi nametnuti kolonijalna, lažna slika naše prošlosti. Zbog toga je i sam podvrgnut sudskom progonu, jer tužioci su, u nameri da ga ućutkaju i unište njegov život i karijeru, protiv njega podneli ukupno osam krivičnih i parničnih tužbi, gotovo identičnog teksta, preko iste advokatske kancelarije, kojima od njega traže preko četiri miliona dinara odštete.

Ković je zaključio da je na ovom suđenju reč o borbi za istoriju, koja će biti ili sredstvo zapadne političke i moralne kolonizacije nad srpskim narodom, ili naučna disciplina koja će tragati za istinom, onako kako su nas učili naši preci i učitelji, „ni po babu ni po stričevima, no po pravdi Boga istinoga“.

Izvor: Stanje stvari