На помолу ревизија историје: Срби злочинци и окупатори, Турска мултиетничка држава

У октобру 2012. навршава се сто година од почетка Балканских ратова. Значаj овог jубилеjа за Србиjу ниjе само што се њиме слави 100 година од ослобађања старе Србиjе (данашње Македониjе), Рашке и Косова и Метохиjе, већ и у томе што се улази у циклус обележавања jедног од наjбитниjих и наjславниjих периода у српскоj историjи: 1912-1918. Одмах након обележавања Првог (1912) и Другог балканског рата (1913), следи стогодишњица Првог светског рата (1914), као и обележавање стогодишњица многих битних догађаjа током тог рата. Да ли jе Србиjа спремна за обележавање догађаjа коjи су од прворазредног националног значаjа? Постоjи ли опасност да се обележавање ових jубилеjа искористи за ревизиjу историjе, како се већ неко време спекулише у научним круговима?

Држава и научне институциjе тврде да су се спремиле за прославу стогодишњице Балканских ратова. Ипак, ве?и броj историчара и стурчњака сматра да jе морало да се уради више ако се узме у обзир слика о Србиjи коjа се протеклих година градила у свету и како jе историjа (зло)употребљавана у те сврхе.

„Сведок“ jе контактирао са неким релевантним државним и научним институциjама у вези са питањем – како ће се обележити предстоjећи jубилеj. Иако смо се обратили и министарствима културе, просвете, спољних послова и одбране, одговор смо jедино добили од Министарства за рад, борачка и социjална питања у чиjоj jе директноj надлежности обележавање оваквих догађаjа.

Када jе реч о нашим научним институциjама, поред хроничног недостатка средстава, већина jе ипак спремна за обележавање овог значаjног jубилеjа. Институт за савремену историjу jе, како тврде у тоj институциjи, први кренуо са обележавањем овог jубилеjа jош прошле jесени, када су са Меиђи универзтетом из Токиjа и Факултетом безбедности из Београда организовали међународну научну конференциjу „Балкан и Балкански ратови 100 година касниjе“, а зборник радова са те конференциjе биће обjављен за овогодишњи београдски Саjам књига. Институт jе припремио и опсежну књигу од 800 страна под називом „Век важних дога?аjа на Косову и Метохиjи 1912-2012.“. Поред тога, Институт за савремену историjу ће са Народним музеjом из Лексовца краjем октобра организовати конференциjу на тему „Културно-историjска баштина jуга Србиjе“, посвећену Првом балкнском рату.

У Београду ће се у октобру одржати научни скуп коjи организуjе Одељење за историjу Института за стратешке студиjе у сарадњи са САНУ.

Завод за уџбенике, како нам jе рекао уредник Слободан Г. Марковић, наjве?у пажњу посветио jе 2013. години, односно 1913. jер jе тада окончан Први и почео jе Други балкански рат.

Поред научних скупова, публикациjа и полагања венаца на споменике посвећене Балканским ратовима, припрема се и сериjал на РТС-у посвећен стогодишници ових догађаjа, а такође ће се уживо преносити централна прослава коjу Србиjа и Македониjа заjеднички организуjу 28. октобра у Куманову, код спомен-костурнице на брду Зебрњак. Међутим, да ли jе све ово довољно? Историчари и стручњаци са коjима jе „Сведок“ разговарао рекли су да се у свету већ неко време озбиљно припрема коришћење предстоjећих стогодишњица, а поготово 100 година од Првог светског рата, како би се у потпуно другачиjем светлу, по Србе негативном, приказале историjске чињенице. Нажалост, нико се од наших историчара и научних институциjа не бави систематским праћењем публикациjа коjе излазе у свету, а коjе се односе на Србиjу и њену историjу, тако да прецизни подаци о томе колико се публикациjа тачно спрема за предстоjеће стогодишњице и како оне тумаче догађаjе, првенствено у западноj историографиjи, не постоjе.

Према проценама наших историчара, у свету се припрема око 100 издања на енглеском jезику коjа ће негативно говорити о улози Србиjе у Балканским ратовима. Посебну забринутост деле када jе реч о обележавању 100 година Првог светског рата и наjавама коjе долазе из Немачке и Аустриjе.

– Изледа да ми као друштво нисмо способни да радимо по неком унапред утврђеном плану, да прикупљамо разбиjене снаге, већ смо склони импровизациjама и раду од данас до сутра. Са таквим односом не можемо далеко догурати, каже др Момчило Павловић, први човек Института за савремену историjу. Према његовим речима, Балкански ратови се у страноj историографиjи приказуjу као осваjачки, а потенцираjу се злочини. Такве публикациjе поjављуjу се и сада ће се поjавити не само у свету већ и код нас, а посебно у бившим jугословенским републикама.

– Биће ту разних проjеката финасираних од фондациjа из ЕУ, Немачке и Аустриjе и других западних земаља, коjи ће Балканске ратове приказивати као осваjачке и злочиначке подухвате. Са данашње стаjне тачке и из данашњих система вредновања, вредноваће се и ревидирати ставови и сазнања о Балканским ратовима пре сто 100 година, што ће допринети jош већоj конфузиjи, сматра Павловић.

На питање шта ће та ревидирана историjа садржати, Момчило Павловић каже: Писаће да су Балкански ратови разорили jедну узорну империjу каква jе била Османско царство, мултикултурална држава са верским и свим осталим слободама. Сликаће се неке џамиjе као доказ мултикултуралности и инсистира?е се на патњама цивила. Истицаће се премештање становништва, злочини, ослобођење ће се приказивати као окупациjа, а данашњи народи ће говорити да нису 1912. ослобођени. Научни саветник у Институту за новиjу историjу Србиjе, др Миле Бjелаjац, пролетос jе боравио у Истанбулу на скупу посвећеном Балкану. Још 2 таква скупа одржаће се у октобру, а на jедном од њих ће и Бjелаjац узети учешће.

– У отоманистици већ поодавно постоjи тенденциjа да се Отоманско царство представи као jедан историjски толерантни комонвелт разлицитих народа и вера коjи jе, нажалост, срушен од злих национализама без праве потребе. Да би та теза остала, много тога се мора склонити у страну, каже Бjелаjац. Како истиче Бjелаjац, скорашњи ратови на Балкану из историjског наслеђа извукли су онаj део коjи се тиче злочина према цивилном становништву и повреда хуманитарног права. За отварање тог питања и његову реинструментализациjу, иста jе подлога – лоше обавештени савременици, намерно произведена пропаганда у циљу оправдања рата Централних сила против Србиjе и траjно скретање пажње са стварних узро?ника нестабилности и сукоба на Балкану – великих сила.

– Ако отворите „Википедиjу“, наћи ћете цео сет стандардних стереотипа о страдању албанске расе, Турака и Муслимана уопште. Ако се крене у проверу преко извора првог реда, дневника и писама самих учесника, почиње да се добиjа jедна друга слика, много тачниjа, наглашава Бjелаjац. Некадашњи амбасадор СРЈ у Анкари, исламолог Дарко Танасковић, коjи сматра да са државног нивоа досад ниjе учињено готово ништа да се оваj изузетно значаjан догађаj из српске и балканске историjе општенационално обележи како по свему заслужуjе, подсећа на познату крилатицу да историjу пишу победници, те да jе логично да склоност ка њеноj ревизиjи испољаваjу губитници.

– Кад некадашњи губитници, игром историjске диjалектике, процене да им jе измењена међународна коњунктура битно поправила релативни геополитички „реjтинг“, они ту склоност почињу да артикулишу као систематски напор ревизиjе оног тумачења историjе коjе им политички и морално не одговара. А зна се ко jе поражен у Првом балканском рату, касниjе и у Првом светском рату. Њима се данас прикључуjу они коjима, ради тенденциозног приказивања неких савремених збивања и процеса на Балкану, одговара да се потамни улога Србиjе и Срба у новиjоj историjи, каже Танасковић.

Према његовим сазнањима, у Турскоj ће бити одржано неколико научних и, како наглашава – „научних“, скупова посвећених сећању на Балканске ратове, коjима jе у турскоj стручноj и широj jавности последњих децениjа посвећивана сразмерно мала пажња. Основна идеjа већег броjа ових окупљања jесте слање порука о томе да би искуство сукобљавања на Балкану требало да послужи уобличавању заjедничког настоjања да се у региону створе услови за траjни мир и просперитет. Та порука, позитивно неутрална у односу на прошлост, била би сасвим прихватљива кад данашња Турска према Балкану не би водила неоосманистичку политику, срачунату на обнављање свог доминантног утицаjа у некадашњоj Румелиjи, наглашава Танасковић.

Када jе реч о томе како се у турскоj историографиjи тумаче Балкански ратови, Танасковић каже: Од историчара до историчара има разлика у приступу, али преовладава виђење према коме су Бакански ратови, посебно Први, били за Османско царство сплет неповољних међународних околности, уз пресудно мешетарење тадашњих великих сила коjе су посредством закулисних радњи и емисара с противречним порукама и обећањима подстакле балканске народе на удружену побуну против султанске власти. За званичну Турску, Балканске ратове би, као сразмерно кратко раздобље нестабилности после векова османлиjског мира, ваљало „ставити у заграду“, како се изразио министар иностраних послова Турске, Ахмет Давутоглу.

Иако jе почетком године постоjао предлог да државе региона заjеднички обележе 100 година Балканских ратова, сагласност око тога ниjе постигнута. Тако нешто, чини се, не би требало да изазива чуђење имаjући у виду да скоро све земље учеснице догађаjа, као и народи Балкана, имаjу углавном супротно виђење и, наjчешће политички мотивисано тумачење историjских догађаjа.

Ако се узме у обзир слика о Србиjи и Србима каква jе створена у свету, као и то да новонастале државе на Балкану покушаваjу да у потпуности измене поглед на недавне, али и далеке историjске догађаjе, и да при том имаjу изузетну подршку међународних организациjа и институциjа, врло jе вероватно, сматраjу српски историчари, да ће обележавање jедног века Балканских ратова заправо означити почетак коначне ревизиjе историjе и историjских догађаjа на Балкану у протеклих сто година, коjа jе вођена децениjама, а поготово од деведесетих.

Да ли и српска држава може нешто да уради да би заштитила своjу историjу и онемогућила да jоj се одузме славна прошлост, па да од помена Србиjе имамо само слике злочинаца, агресора и окупатора? Срамно jе што Србиjа очито нема плански приступ у овоj области и што, ако већ нема новца да поправи своjу слику у свету, барем не води рачуна да очува оно добро што jе у тоj слици остало. Ако се присетимо познате реченице да народи коjи не воде рачуна о прошлости немаjу ни будућност, и ако томе додамо и то да се неким народима намерно брише и мења прошлост, онда jе прилично неизвесно шта ће бити са Србиjом. Или jе, заправо, сасвим извесно…

Аутор: Милан Динић, недељник Сведок

Напредни клуб

Извор: НАПРЕДНИ КЛУБ