Соколи су заjедно са Побратимима од 1910. покушавали да у Аустро-Угарскоj монархиjи оснуjу своjа сеоска друштва. Прихватили су ставове националистичке омладине, коjа jе на своjим заставама исписала да само она организациjа може да служи народу, коjа успе да здружи интелигенциjу града са селом. Време од 1910. до 1925. било jе раздобље проналажења путева, свладавања разних препрека и запрека. (1)
После Првог светског рата жупа Мостар jе 1925. повела акциjу за оснивање сеоских соколских чета. Жупа Мостар jе увела посебан тип соколских jединица, назван соколске чете. Чете су биле прелазне и припремне jединице, из коjих су се требале развити соколска друштва. Жупа и матична друштва у градовима бринила су о њима. Свака чета имала jе своjу књижницу и читаоницу. Од теловежбе бавили су се простим вежбама и атлетиком. Прва соколска чета основана jе новембра 1926. у Биjелом Пољу код Мостара. Јачи покрет на селу настао jе у 1927, 1928. и 1929, када jе оснивано 30 соколских чета у билећком, гатачком, коњичком, корчуланском, мостарском, невесињском, столачком и требињском срезу. Управа мостарске жупе ниjе се ограничила само на телесно васпитање, него jе упоредо ширила просвету, економиjу, хигиjену, задругарство и све друге гране, коjе су селу биле потребне. На почетку рада чета Народна Одбрана и Соколски савез слали су листове бесплатно, а Савез Српских Земљорадничких задруга своj лист „Тежак” упола цене. (2) Жупа Мостар jе почела са хамбарима за сакупљање жита, затим са котаревима за сено, а затим са задругама, млекарским, пчеларским, сточарским, за лековито биље и дрварским. До 1935. било jе 6 задруга. (3)
Зборовање свих жупских референата за соколски рад на селу одржано jе 24 и 25. марта 1935. у просториjама Соколске жупе Мостар. Зборовање jе отворио I заменик старешине Гангл говором у коме jе истакао да jе соколство одувек знало да jе село извор народне снаге и да су соколи радили на уклањању разлике између села и вароши. Истакао jе да су на слету у Љубљани 1922. учествовали сеоски соколи из жупе Загреб. Првог дана читани су реферати из жупе Мостар о искуствима рада на селу. Другог дана вођена jе расправа у коjоj су узели учешћа инж. Светислав Вучковић, др. Ото Гавранчић, Саблић, Џамоња, Поткоњак, др. Докић. Зорка Воjновић говорила jе о соколскоj жени на селу. (4) На конференциjи Савеза Сокола Краљевине Југославиjе посвећеноj соколским четама у Мостару учествовали су представници свих жупа из Југославиjе, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза сокола 1935. На конференциjи jе утврђен став да су чете jеднаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течаjеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секциjа и хорова. (5)
Др. Људевит Ауер, министар за физичко васпитање народа, одржао jе 21. марта 1935. говор преко радиjа. Истакао jе о значаjу Соколства : “Наша ће jош већа брига бити посвећена соколским четама … Несумњиво jе да jе гро соколских чета врло успешно радио и ради на просвећивању свога села, на рационалном обрађивању њива и на хигиjени куће и кућишта. Из дана у дан Соколство постаjе све моћниjи фактор просветног, привредног и здравственог подизања нарочито нашег села. Оно снажно продире како у села богатих и плодних равница тако и у села голети и кршева. А у селима, у коjима постоjе соколске чете, већ на први поглед види се пуна разлика између кућа и окућница оних сељака коjи су чланови чете и оних коjи нису. … У селима са соколским четама нема ситних зађевица, зависти и пакости, нема крађа и подметања, нема, или су врло ретки поjединачни случаjеви заразних болести. Обиље jе веће, живот веселиjи, а обељене и чисте куће, пометена дворишта и уређена ђубришта и воћњаци, засађени повртњаци и пуни пчелињаци, jасно сведоче о благостању коjе полако али сигурно улази у домове припадника сеоских соколских чета. Удруживање чланова соколских чета за добро задругарско пласирање њихових продуката исто jе толико моћан чинилац за напредак, колико и њихово удруживање да сопственом радном снагом и сопственим средствима зидаjу своjе соколске домове, коjи су жаришта културног напредка села, коjе га има исто
колико и суседна села. Целокупно наше нераздељиво Соколство, Соколство градова, варошица и села, наша jе наjмоћниjа национално-васпитна организациjа гранитних темеља и опробана искуства. Оно jе добровољна организациjа коjа ванредно повољно делуjе како на омладину тако и на цео народ … На свесрдну и искрену потпору Краљевске владе и нашу, соколство може сигурно рачунати. Оно на то може тим пре рачунати, jер jе оно народна установа, никла у народу са jедном jедином жељом и jедном jедином сврхом : да ради на добро Краља и Отаџбине.” (6)
У Соколскоj жупи Скопље просветари су радили на ширењу писмености, задругарства, пчеларства, трезвености, заjедничком раду обрађивању земље и сађењу воћа. У том погледу истакле су се чете : Леново код Гостивара, Синђелић и Раштак код Скопља, Љубодраг и Умин До код Куманова, Овче Поље, сеоске чете Ђевђелиског и Битољског друштва. (7) Чланови Соколског друштва Бихаћ посетили су 10 марта 1935. соколске чете у Изачићу, Ваљевцу и Соколско друштво Личко Петрово Село. Том приликом приказали су неколико поучних филмова из пољопривреде. На молбу друштва Бихаћ
банска управа поделила jе 1.500 комада jабучних садница за соколске чете. Саднице су засађене по упутству агронома Радошевића. (8) У соколскоj чети Трњани приређен jе тронедељни зимски пољопривредни течаj. Течаjу jе присуствовало око 70 слушалаца из оближњих села. Предавања су држали чланови сокола, стручни референти среског начелника у Приjедору : ветеринар др. Н.Вареника, лекар др. Ђоко Цвиjић, инг. Мехмет Балић, срески пољопривредни референт др. Стаjић. Учитељ Лабуд Поповић држао jе низ предавања о Соколству и историjи нашега народа. (9)
На позив Соколског друштва у Подсуседу дошао jе пољопривредни саветник Храсте 28.3.1935. да упути сељаке у практичан воћарски рад. Показао jе како се обрезуjу воћке. Наишли су на многе паразите, па jе саветник приказао њихов развоj, штетно деловање и како и чиме их се тамани и сузбиjа. Приказао jе како се окулира и цепи. (10) Соколско друштво Дрвар наставило jе своj рад на препороду села ширењем воћарства и пчеларства. Преко сеоских чета и друштва посађено jе 1935. у околини Дрвара 3.900 садница багрема, преко 300 комада кестена и 1.000 комада jабука. Један део садница употребљен jе за подизање парка Витешког краља Александра I Уjединитеља у Дрвару. Сматрали су да jе парк корисно дело за здравље вароши, а у исто време допринос подизању пчеларства. Покренули су акциjу да се у сваком селу, где jе постоjала соколска чета, подигне сличан споменик у облику четног воћњака, коjи би био власништво соколске чете, а звао би се именом краља Александра. За доказ колико jе њихов рад око ширења воћарства био успешан наводили су да су у многим селима посађене броjне воћке, за коjе су саднице набављане и преко општине, а многи су их поjединци набављали на своj трошак. Кад су почели рад на ширењу воћарства требало jе људе готово присиљавати да посаде jедну воћку. Друштво jе настоjало да у околини посади што већи броj багремова и липа. У томе jе сарађивало са месном пчеларском задругом. Сеоским четама су уз воћне саднице подељене и веће количине семена крупног сунцокрета.(11)
Схватаjући значаj села Савез сокола настоjао jе да прошири своj рад на село оснивањем сеоских соколских чета. Преко сеоских чета настоjали су да помогну сељацима. У том свом раду имали су подршку државе. Др. Лаза Поповић у свом чланку о соколству на селу у „Соколском гласнику“ истакао jе :„ … него jе време да се разуме и да се сазна да jе питање сељака нашег средишње питање нашег нациjоналног живота и опстанка и да jе зато и питање сељачког Соколства средишње и главно питање и нашег Соколства и наше нациjе.” (12)
Напомене :
1. Проф. Бруно Марчић, Мостар, „Наш улазак у село”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 jануар 1936, бр. 1, стр. 5,
2. „Жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Љубљана 1.jула 1929, бр.13, стр.12; Махмуд Коњхођић (Љубушки), „Соколски рад у Херцеговачким селима.”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 априла 1930, бр. 6, стр. 3;
3. Б.К. „Прво десетгодиште успешног рада соколства на селу”, „Соколски гласник”, Љубљана, 7 jуна 1935, бр. 24, стр. 1;
4. Ст. Ж. „Соколство на селу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 2;
5. Павле Врачарић, „Соколске чете”, „Око соколово”, Београд, Јул 2009, бр. 33-34, стр. 26;
6. „Министар бр. др. Ауер о Соколству”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 1,2;
7. „Скупштина Соколске жупе Скопље”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 15, стр. 5;
8. „Соколски рад на селу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 3;
9. Д.С. „Пољопривредни течаj”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 3;
10. „Воћарски течаj”, „Соколски гласник“, Љубљана, 12 априла 1935, бр. 16, стр. 4;
11. „Помени Краљу Уjединитељу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 3 маjа 1935, бр. 19, стр. 3;
12. Др. Лаза Поповић, „Соколство на селу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 новембра 1935, бр. 43, стр. 1;
Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе
Везане виjести:
ПУПИН ПОЧАСНИ СТАРЕШИНА СРПСКЕ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ У АМЕРИЦИ
Соколи у борби против клерикализма у Западноj Херцеговини
Недељковић: СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА