Цетињски манастир
Скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа, потомак потурченог сина Ивана Црноjевића, два пута jе палио и разарао Цетиње и Цетињски манастир.
Скендер-бег Бушатлиjа ниjе оставио лиjепе успомене у Црноj Гори. Управљао jе круто и сурово. Потписивао се као „Господар Черноj Гори и диоклитиjанскоj земљи господин”. Он jе, иначе, Црногорским санџакатом управљао четрнаест година. Последњи пут се спомиње 1528. Потом о њему више нема помена и не зна се да ли jе убиjен или се упокоjио природном смрћу, а не зна се чак ни гдjе му jе гроб – jедноставно замело га jе вриjеме – каже историчар Предраг Вукић.
Након 1528. године, коjа се узима као датум смрти Скендер-бега, односно Станка Црноjевића, Црногорски санџакат се укида и поново се припаjа Скадарском санџакату, коjим потом стољећима управљаjу Бушатлиjе, потомци Скендер-бега. Смењуjу се паше и везири, наслеђуjу jедан другога, што, иначе ниjе био обичаj, или честа поjава у ондашњем турском царству (сем Бушатлиjа, то jе, колико се зна, био обичаj jош само у породици Махмутбеговић из Пећи, коjи су изгледа – они су, како каже историчар Вукић, тако тврдили – такође пориjеклом од Црноjевића):
– Бушатлиjе су тако управљале Скадарским санџакатом више од триста година – може се рећи све до 1831, и црногорска историjа их не памти по добру – истиче професор Вукић.
– У вриjеме док jе траjао Мореjски рат између Венециjе и Турске, Сулеjман-паша Бушатлиjа jе 1685. године похарао Цетиње и спалио Цетињски манастир. У покушаjу да га у томе сприjечи, гласовити хаjдучки харамбаша Баjо Пивљанин – Николић дочекао га jе на брду Вртиjељка изнад Цетиња, али jе то био самоубилачки акт – у том неравном боjу су погинули и Баjо Пивљанин и сви његови саборци, коjи ниjесу узмакли пред немjерљиво броjниjим неприjатељем…
Била jе то прва похара Цетиња и Цетињског манастира, коjа се догодила у маjу 1685. године. Прва, али не и наjгора:
– Млечани су три године након те прве похаре, стационирали и своjу воjну посаду на Цетињу – подсjећа историчар Предраг Вукић – jер се тадашњи цетињски митрополит Висарион Бориловић – Баjица ослањао на Млетке и сматра се да jе он био њихов лоjални и вjерни савезник.
Треба, међутим, напоменути да jе то било вриjеме након тешког турског пораза под зидинама Беча 1683. године када jе рат против Отоманског царства повела такозвана Света лига – коалициjа четири тадашње хришћанске велесиле – Аустриjе, Пољске, Русиjе и Млетачке републике.
На простору Црне Горе и приморjа оперишу углавном Млеци. Они су, тако, 1684. године заузели Рисан, коjи jе у то вриjеме био у рукама Турака, а 30. септембра 1687, уз помоћ црногорских и херцеговачких племена, ослободили су и Херцег Нови, коjи jе пуна два виjека био у рукама Турака. Млеци, међутим, ниjесу имали толико воjне снаге да заузму и бране и просторе унутар Црне Горе и Херцеговине. Венециjа jе имала доста моћну флоту, али зато слабашну копнену воjску…
Опаки скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа се ниjе помирио с тим да млетачка воjска столуjе под Ловћеном и чува Цетиње, па се почео спремати да и по други пут удари на црногорску престоницу. Поход jе услиjедио у септембру 1592. године.
– Знаjући да не могу одољети турскоj сили и одбранити Цетиње, Млечани су на вриjеме повукли воjску – прича даље професор Вукић. – Приjе тога, они су у подруме манастирских конака поставили велике количине барута и мунициjе, рачунаjући да ће Турци одмах запалити манастир и да ће онда од експлозиjе коjа ће услиjедити и многи од њих изгинути.
Тако jе и било. Када jе Сулеjман-паша Бушатлиjа са своjом пратњом доjахао на коњу испред Цетињског манастира, наредио jе да се манастир одмах запали не слутећи шта се налази у манастирским конацима. Услиjедила jе стравична експлозиjа коjа jе силног пашу збацила с коња и тешко га озлиjедила, а знатан броj његових пратилаца jе и изгинуо.
Огорчен због млетачке подвале, Сулеjман-паша jе наредио да се Цетињски манастир поравна са земљом. Тако jе и учињено, а турска воjска се одмах затим повукла из Цетиња. Цетињски свештеници ће потом столовати у манастиру Ћелиjа добрска у сусjедном Добрском Селу. Цетињски митрополит Сава Калуђеричић Очинић, примjера ради, коjи jе ступио на трон Митрополиjе 1694. године, боравиће у Ћелиjи добрскоj и он ће се ту чак и упокоjити 1697. и ту jе и сахрањен…
Сjутра: СИЛАН ЈУНАК ДА ЈЕ ЧОВЈЕК ТАКАВ…
Извор: Дан
Везане виjести:
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI
Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII